Skoro četiri meseca glumci Pozorišta mladih u Novom Sadu štrajkovali su na svom radnom mestu, u prostorijama teatra, tražeći smenu direktora, ali su onda jedne noći imali nenajavljenu posetu:
„U pola dva su uleteli neki momci i počeli su da prevrću sve oko nas. Brutalno su me udarali po glavi i srušili sa stolice, tako da ja nisam uspeo ni da se snađem. Kad sam se u jednom momentu okrenuo, video sam da se sve crni od crnih spitfajer jakni i kapuljača. Onda su besomučno počeli da nas tuku, svu trojicu. Mi smo se spašavali kako smo umeli i kako smo znali. Ja sam se valjda malo više branio, pa sam dobio malo više batina. Pokušali smo da pobegnemo na ulicu, oni su trčali za nama i tukli nas usput. Onda su mene dokačili negde ispred pozorišta, srušili me i jedno dva-tri puta udarili u glavu, tako da sam dobio naprsnuće vratnog pršljena.“
Dragan Zorić, koji je najteže povređen, i drugi glumci, među kojima i Saša Stojković, odmah su pretpostavili da se radi o osveti direktora čiju smenu traže – Tomislava Kneževića:
„Jedino što još nisam siguran ko mu je to preporučio da uradi. Pretpostavljam da je to neko iz vrhova stranaka koje su na vlasti u Novom Sadu.“
„Knežević je, verovatno, izrevoltiran celom tom količinom podrške koju smo počeli da dobijamo, u dogovoru sa određenim moćnicima grada Novog Sada, smislio ovu fašističku metodu, koja jako podseća i na tridesete godine u nacističkoj Nemačkoj. E to nam se desilo.“
Direktor Tomislav Knežević je član Demokratske stranke Srbije koja sa Srpskom radikalnom strankom vlada u Novom Sadu. To je jedini razlog, tvrdio je glumac Saša Stojković, što Knežević bez ikakvih kvalifikacija opstaje na mestu direktora:
„Radikalna stranka, koja ima većinu odbornika, njima je neophodno tih par glasova koje dobijaju od članova DSS-a, koji im obezbeđuju jezičak na vagi da bi mogli da izglasaju većinu u Skupštini, a oni drže Tomislava Kneževića.“
Ipak, ni Demokratskoj stranci Srbije, koja je mesecima odbijala da smeni arogantnog direktora, posle napada batinaša na glumce nije bilo svejedno, pa je gradskoj Komisiji za kadrovska pitanja konačno predložila smenu Tome Kneževića. Funkcioner DSS-a Rada Marinkov bio je kratak i jasan:
„Tu nema obrazloženja. Bilo je potrebno da bi se smirile tenzije i problemi u gradu.“
Kako bi izbegli bilo kakvu neizvesnost po pitanju smene Tomislava Kneževića, odbornici Ujedinjene novosadske opozicije iz protesta su se zaključali u skupštinske prostorije, pa je Mihajlo Brkić, iz Demokratske stranke odlučno poručio:
„Mi ćemo ovde ostati do sednice na kojoj će biti smenjen direktor Pozorišta mladih.“
I na kraju, ako se neko i zapitao da li je baš bila potrebna smena direktora, glumac Pozorišta mladih Ratko Radivojević podsetio je na neke od bisera Tomislava Kneževića:
„Skriva se u WC-u i prisluškuje glumce u glumačkom salonu. Skriva se u drugom WC-u i sa WC šolje viri šta rade glumci u glumačkom salonu. Upada i zaviruje kroz ključaonicu u ženske garderobe. U džepu nosi diktafon i snima razgovore sa glumcima. Fotografiše sastanke sindikata. ,Snežanu i sedam patuljaka‘ je najavio kao lutkarsku predstavu, iako u njoj nema nijedne lutke. Kada je glumac koji igra patuljka u ,Snežani i sedam patuljaka‘ bolestan, izađe pred publiku i pita decu – da li mogu da gledaju šest patuljaka, a da zamisle da ih je sedam, i onda natera glumce da tako igraju predstavu.“
„U pola dva su uleteli neki momci i počeli su da prevrću sve oko nas. Brutalno su me udarali po glavi i srušili sa stolice, tako da ja nisam uspeo ni da se snađem. Kad sam se u jednom momentu okrenuo, video sam da se sve crni od crnih spitfajer jakni i kapuljača. Onda su besomučno počeli da nas tuku, svu trojicu. Mi smo se spašavali kako smo umeli i kako smo znali. Ja sam se valjda malo više branio, pa sam dobio malo više batina. Pokušali smo da pobegnemo na ulicu, oni su trčali za nama i tukli nas usput. Onda su mene dokačili negde ispred pozorišta, srušili me i jedno dva-tri puta udarili u glavu, tako da sam dobio naprsnuće vratnog pršljena.“
Dragan Zorić, koji je najteže povređen, i drugi glumci, među kojima i Saša Stojković, odmah su pretpostavili da se radi o osveti direktora čiju smenu traže – Tomislava Kneževića:
„Jedino što još nisam siguran ko mu je to preporučio da uradi. Pretpostavljam da je to neko iz vrhova stranaka koje su na vlasti u Novom Sadu.“
„Knežević je, verovatno, izrevoltiran celom tom količinom podrške koju smo počeli da dobijamo, u dogovoru sa određenim moćnicima grada Novog Sada, smislio ovu fašističku metodu, koja jako podseća i na tridesete godine u nacističkoj Nemačkoj. E to nam se desilo.“
Direktor Tomislav Knežević je član Demokratske stranke Srbije koja sa Srpskom radikalnom strankom vlada u Novom Sadu. To je jedini razlog, tvrdio je glumac Saša Stojković, što Knežević bez ikakvih kvalifikacija opstaje na mestu direktora:
„Radikalna stranka, koja ima većinu odbornika, njima je neophodno tih par glasova koje dobijaju od članova DSS-a, koji im obezbeđuju jezičak na vagi da bi mogli da izglasaju većinu u Skupštini, a oni drže Tomislava Kneževića.“
Ipak, ni Demokratskoj stranci Srbije, koja je mesecima odbijala da smeni arogantnog direktora, posle napada batinaša na glumce nije bilo svejedno, pa je gradskoj Komisiji za kadrovska pitanja konačno predložila smenu Tome Kneževića. Funkcioner DSS-a Rada Marinkov bio je kratak i jasan:
„Tu nema obrazloženja. Bilo je potrebno da bi se smirile tenzije i problemi u gradu.“
Kako bi izbegli bilo kakvu neizvesnost po pitanju smene Tomislava Kneževića, odbornici Ujedinjene novosadske opozicije iz protesta su se zaključali u skupštinske prostorije, pa je Mihajlo Brkić, iz Demokratske stranke odlučno poručio:
„Mi ćemo ovde ostati do sednice na kojoj će biti smenjen direktor Pozorišta mladih.“
I na kraju, ako se neko i zapitao da li je baš bila potrebna smena direktora, glumac Pozorišta mladih Ratko Radivojević podsetio je na neke od bisera Tomislava Kneževića:
„Skriva se u WC-u i prisluškuje glumce u glumačkom salonu. Skriva se u drugom WC-u i sa WC šolje viri šta rade glumci u glumačkom salonu. Upada i zaviruje kroz ključaonicu u ženske garderobe. U džepu nosi diktafon i snima razgovore sa glumcima. Fotografiše sastanke sindikata. ,Snežanu i sedam patuljaka‘ je najavio kao lutkarsku predstavu, iako u njoj nema nijedne lutke. Kada je glumac koji igra patuljka u ,Snežani i sedam patuljaka‘ bolestan, izađe pred publiku i pita decu – da li mogu da gledaju šest patuljaka, a da zamisle da ih je sedam, i onda natera glumce da tako igraju predstavu.“
