ZAVALES: Da li je Ahtisarijev plan dobar ili ne zavisi od toga u kojoj meri izražava to što će biti zapisano u finalnom rešenju. Pojedine zemlje na Zapadu, kao što su SAD i Velika Britanija smatraju da Rezolucija o statusu Kosova treba da bude manje više istovetna sadašnjem Ahtisarijevom predlogu. Međutim, Rusija i još neke zemlje ističu da je to samo predlog od koga treba nastaviti dalje pregovore. Nijedna strana nije u potpunosti zadovoljna njegovim idejama. Ahtisarijev koncept više naginje ka nezavisnosti Kosova. U tom smislu je delimično jednostran, jer uopšte ne uzima u obzir suverenitet Srbije. Međutim, manje je jednostran nego što sam očekivao. U njegovom predlogu ima više pozitivnih rešenja za Srbiju. Najpre, kao što sam rekao, ne pominje se eksplicitno nezavisnost Kosova. Ne govori se o Kosovu kao o državi. Nije precizno utvrđen proces sticanja nezavisnosti, osim što se uopšteno pominje mogućnost traženja priznjanja od međunarodnih organizacija i država.
Predviđena je znatna samouprava za opštine u kojima su Srbi u većini. Tu je i pravo da uspostavljaju veze sa drugim opštinama na Kosovu, kao i sa vlastima u Srbiji u cilju dobijanja novčane pomoći. Zatim, zaštitne zone oko značajnog broja srpskih kulturnih i istorijskih spomenika. Predložen je i principi tzv. dvostruke većine u parlamentu o mnogim pitanjima. To znači sveukupna većina, ali i većina među poslanicima iz manjinskih zajednica. Zanimljivo je međutim da se ne pominje nužnost dvostruke većine za akt kojim bi se izmenio status Kosova. To je verovatno urađeno sračunato da srpski predstavnici ne bi mogli da blokiraju odluku o nezavisnosti Kosova. Izričito se sprečava ujedinjenje Kosova sa susednim državama, ali je zanimljivo da se ne pominje eskplicitno da li delovi Kosova mogu da se pridruže drugim zemljama. Sasvim korektnim jezikom je napisan odeljak o individualnim i uopšte ljudskim pravima, zatim odeljak o povratku imovine izbeglicama. Stiče se utisak da će šef misije Evropske unije imati uticajniju ulogu nego dosadašnji čelnik UNMIK-a.
S druge strane, negativno je po Srbiju, odnosno ne ide joj u prilog, to što se ne pominje očuvanje međunarodno priznatih granica, zatim suverenosti Srbije niti Rezolucija UN 1244. Nije predviđena bilo kakva uloga za vlasti u Beogradu. U više navrata se govori o odnosima Srbije i Kosova, što implicira njihove relacije kao dva potpuno odvojena entiteta. Ahtisarijev predlog predviđa da kosovske institucije preuzmu odgovornost za bezbednost, kontrolu granica, obaveštajni rad, što su nadležnosti suverene države. Pominje se i postupak za donošenje ustava, što je svojstvo država, mada pojedine američke države takođe imaju ustavne akte.
RSE: Međutim, sveukupno zvaničnici u Srbiji, uključujući i prozapadno orijentisane, kategorički su odbacili Ahtisarijev plan, ističući da je njime otvoren put za nezavisnost Kosova.
ZAVALES: Očekuju se pregovori u Beču. Obe strane će svakako lobirati kako bi poboljšale Ahtisarijev predlog u svoju korist. Predstavnici Albanaca će verovatno izraziti nezadovoljstvo što odredba o nezavisnosti nije pomenuta eksplicitno. Srpska strana će svakako tražiti da se isključe svi atributi državnosti, kao što su nadležnosti Kosova za bezbednost, obaveštajni rad, kontrolu granica. Tokom predstojećih pregovora ponovo će se otvoriti problem koji je opterećivao razgovore o statusu Kosova i prošle godine. Postoji neravnopravnost u tome šta se traži od obe strane da učine kao kompromis. Od Srbije se zahteva da pristane na ustupke oko teritorije kao i o suštinskim političkim pitanjima, dok se od albanske strane očekuje da popuste samo oko decentralizacije i ljudskih prava. U takvoj situaciji kompromis ne može biti baš legitiman.
Međutim, Ahtisarijev predlog je na neki način prebacio teret sa srpske na albansku stranu, dovodeći je u situaciju da unilateralno proglasi nezavisnost. Naime, pošto se u Ahtisarijevom dokumentu nezavisnost ne pominje direktno, u slučaju da je Kosovo proglasi, onda će njeno priznavanje biti stvar svake države ponaosob. Moguće je da mnoge države i organizacije podrže generalno Ahtisarijev plan, ali da istovremeno ne priznaju nezavisnost Kosova, što bi bilo veliko razočarenje za Albance i one koji podržavaju, a koji očekuju da Ahtisari predloži punu nezavisnost.
RSE: Kakva je verovatnoća da se postigne bilo kakav kompromis tokom predstojećih razgovora u Beču, imajući u vidu i da je sam Ahtisari nedavno kazao da s pozicije dve strane dijametralno suprotne i fiksirane?
ZAVALES: Po mom mišljenju, ne treba očekivati preveliki pomak u pregovorima u Beču. Obe strane će svakako insistirati na odredbama kojima nisu zadovoljni. Srbija će očigledno imati više primedbi. Međutim, nakon tih pregovora biće jasnija situacija što bi pomoglo mnogim zemljama u definisanju njihove pozicije prema statusu Kosova.
RSE: Ahtisari će predati svoj finalni predlog Savetu bezbednosti na proleće. Da li će Rusija ići tako daleko i staviti veto, kao što je najavila, ukoliko u tom dokumentu bude predviđena nezavisnost Kosova?
ZAVALES: Ako u Rezoluciji bude nedvosmisleno precizirano da je Kosovo država, očekujem da će Rusija i možda Kina staviti veto. Međutim, ukoliko ostane rešenje slično kao u sadašnjem Ahtisarijevom predlogu, po kome je pozicija Kosova nedefinisana, niti je nezavisno niti je pod suverenitetom Srbije, i da je konačni status Kosova proces – Rusija neće uložiti veto. Donja granica ispod koje Rusija neće ići jeste da nema nametanja rešenja bilo kojoj strani. Imajući u vidu generalno rezolucije koje se usvajaju u Savetu bezbednosti, mislim da će dokument koji će usvojiti Svetska organizacija o Kosovu biti još neodređeniji nego što je Ahtisarijev predlog.
RSE: To znači da bi bilo prepušteno liderima Albanaca da proglase nezavisnost Kosova koju bi verovatno priznale SAD, deo zemalja iz Evropske unije, ali ne bi postalo članica Ujedinjenih nacija.
ZAVALES: To je moguće. Najbolji način za Srbiju, Rusiju i sve one koji se protive nezavisnosti Kosova, jeste da utiču da čitav proces podseća na situaciju nakon što je Turska izvršila invaziju na severni Kipar. Međutim, niko do sada nije priznao njegovu nezavisnost, osim Ankare. Kosovo ne bi svakako bilo izolovano u toj meri, ali je sasvim moguće da će deo država priznati njegovu nezavisnost, kao što drugi deo to neće učiniti. Međutim, ne bi moglo da postane članica Ujedinjenih nacija bez saglasnosti Saveta bezbednosti i Generalne skupštine.
RSE: U tom slučaju pozicija Kosova bi bila nedefinisana, sa mogućnošću da se njegov status ponovo razmotri za nekoliko godina.
ZAVALES: Da, to će biti proces koji će dugo trajati. Naime, treba imati u vidu da Ahtisarijev plan sadrži odrednice o donošenju Ustava, parlamentarnim izborima, stvaranju institucija, što bi sve trebalo učiniti pre usvajanja zakonodavnog okvira za promenu statusa Kosova, a za šta će biti potrebno vreme. Ukoliko pak sadašnji parlament u Prištini odluči da proglasi nezavisnost pre usvajanja tih mera zbog raspoloženja većine na Kosovu, takav potez bi imao manju težinu u međunarodnoj zajednici jer bi se smatrao ishitrenim u odnosu na proces koji je zacrtan u Ahtisarijevom predlogu.
RSE: Dakle, iako su rezolutno odbacili Ahtisarijev plan, zvaničnici u Srbiji ne bi trebalo da budu toliko nezadovoljni.
ZAVALES: Očigledno je da plan u celini nije povoljan po Srbiju, međutim, po meni, manje je negativan nego što se moglo očekivati, pogotovo imajući u vidu da je to osnova za pregovore. Sada treba precizirati detalje i pokušati da se izmene.
RSE: Zašto vlasti u Srbiji tako žestoko reagiju na Ahtisarijev plan. Da li je u pitanju samo taktika, da bi se tokom pregovaračkog procesa dobilo što više?
ZAVALES: Deo toga se može objasniti i refleksijom nedavne izborne retorike. U tom smislu je reč o taktici, imajući u vidu da je Srpska radikalna stranka osvojila najviše glasova. Zbog toga partije iz odlazeće vlade kao i one od kojih se očekuje da formiraju novi kabinet, moraju da pokažu da su odlučne u zaštiti nacionalnih interesa da radikali ne bi još bolje prošli na sledećim izborima, nakon čega bi sa socijalistima mogli čak da imaju većinu u parlamentu. To bi svakako bio korak nazad za Srbiju i udaljilo je od evropskih integracija. Takođe, Beograd svakako nastoji da žestokim odbijanjem Ahtisarijevog plana u ovoj fazi dobije ustupke u nastavku pregovaračkog procesa.
Osim taktičkog postoje i suštinski razlozi. Nužno je primeniti uravnoteženiji pristup svim zemljama u regiji. Razlaz u bivšoj Jugoslavije trebalo je ostvariti na balansiraniji način. Ako je princip da se sačuvaju multietničke države, bez obzira na aspiracije pojedinih njihovih naroda da se otcepe, kao u slučaju Bosne i Hercegovine, onda je isti model trebalo primeniti i na Srbiju, tako da Kosovo ostane u njenom sastavu. U slučaju pak da se omogućava svim etničkim zajednicama da se osamostale i formiraju svoju državu, ako to može Kosovo, zašto ne može Republika Srpska. U tom smislu razumem primedbe Beograda na nedoslednost Zapada tokom 1990-tih da je svima omogućeno da se odvoje od Srba, jedino njima nije dopušteno da se od bilo koga osamostale. Ako za kosovske Albance nije prihvatljivo da žive kao manjina u Srbiji, zašto Srbi u Mitrovici moraju da budu manjina na Kosovu na kome su Albanci većina.
RSE: Međutim, ako je Kosovo na putu ka nezavisnosti, koje podsticaje Srbija može dobiti od međunarodne zajednice da bi se izbegla njena destabilizacija i ohrabrile njene evropske integracije?
ZAVALES: To zavisi kojim tempom će se rešavati status Kosova. Kratkoročno gledano, najbolje bi bilo da se o Kosovu govori kao o nedefinisanom evropskom regionu. To znači da nije ni pod suverenitetiom Srbije niti je nezavisno. Ukoliko bi ta faza potrajala nekoliko godina dok Srbija ne bude nadomak Evropske unije, onda bi pitanje statusa Kosova bilo manje važno i za Beograd. Možda je moguće tragati i za kreativnim rešenjima o uključivanju Kosova kao regiona u Evropsku uniju, a da pre toga nije steklo nezavisnost, odnosno međunarodno priznato. Takođe, u slučaju da Kosovo zatraži priznavanje nezavisnosti od svake države ponaosob, Evropska unija ne bi trebalo da insistira na uniformnom rešenju da sve njene članice moraju da priznaju njegovu nezavisnost, ili da to bude uslov za zemlje koje pretenduju da uđu klub evropske 27-orke. Ako konkretno, Grčka, Kipar, Španija odbiju da priznaju nezavisnost Kosova, Evropska unija treba to da respektuje kao njihovo legitimno pravo, kao što je pravo Velike Britanije ili Nemačke da priznaju nezavisnost Kosova.
Istovremeno, da bi se izbeglo jačanje antievropskih snaga u Srbiji, Evropska unija treba da obnovi pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Mislim da Brisel ne treba da podleže pritiscima Karle del Ponte i ostalih da se Srbija izoluje. Nije previše celishodno da sudbina cele zemlje zavisi od hapšenja Ratka Mladića i Radovana Karadžića za koje se ne zna kada će i da li će uopšte biti pronađeni i uhapšeni. Tu su i ostali podsticaji, kao što su odlaganje isplate dugova, njihovo delimično otpisivanje, liberalizacija viznog režima kako bi se okončala izolacija.
Da bi se sprečilo jačanje nacionalista i destabilizacija regiona, međunarodna zajednica bi trebalo da zatraži od vlasti od Sarajevu da odustanu od inicijativa o ukidanju Republike Srpske, promene Dejtonskog sporazuma i centralizaciji vlasti u Bosni i Hercegovini. U slučaju uslovne ili bilo koje nezavisnosti Kosova, insistiranje vlasti u Sarajevu na smanjivanju nadležnosti Republike Srpske samo pogoršalo situaciju.
