Predlog specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija za budući status Kosova ne sadrži nikakvu formulaciju kojom bi se sprečila izgradnju države, kaže politički analitičar Škeljzen Maljići:
“Kada su američke diplomate spominjale reč kompromis strahovali smo da ne bude uslova koji bi omeli nezavisnost Kosova. Ovaj dokument je o državi u formiranju, samo je potrebno strpljenje da bi se to postiglo u partnerstvu sa međunarodnom zajednicom, Evropskom unijom i SAD”, kaže Maljići.
Međutim, ima i onih analitičara koji smatraju da nije dobro što se u Ahtisarijevom dokumentu jasno ne definiše status.
Poznavalac prilika, Iljir Dugoli, kaže da se zbog nejasnoća Ahtisarijev paket može tumačiti na različite načine:
“Iako smo očekivali da se u paketu definiše status i nezavisnost, to nije jasno rečeno i to je razočaravajuće za većinu građana Kosova. Strane mogu na različite načine da tumače preporuku budućeg statusa”, kaže Dugoli.
Ipak, prema oceni Dugolija, Marti Ahtisari je namerno ostavio takvu formulaciju kako bi paket lakše prešao SBUN, nakon čega bi usledilo priznanje nezavisnosti Kosova.
U međuvremenu članovi kosovskog Pregovaračkog tima izjavili su da je period od 13. februara do 2. marta vreme konsultacija i eventualnih promena. Maljići smatra da promene mogu biti samo tehničkog karaktera.
“Može doći do tehničkih i stilskih promena nekog elementa, ali ne vidim da će doći do radiklanih promena. Ipak, mnogo zavisi od stava Srbije dali će učestvovati na tim sastancima”, kaže Maljići dodajući da ako Srbija ne prihvati paket može doći do bojkota kao u vreme Miloševića.
Sa druge strane Ijlir Dugoli sumnja da strane mogu da utiču na promenu dokumenta.
“Gotovo je nemoguće da strane promene nešto u dokumentu, iako Kontakt grupa ne odbacuje takvu mogućnost. Ipak, Kosovo i Srbija mogu da iznesu komentare, ali ne verujem da će se njihove primedbe uzeti u obzir”, kaže Dugoli.
Škeljzen Maljići je optimista da neće biti daljih odlaganja rešenja statusa, ali i dodaje da postoje alternativni koraci.
“Samo stav Rusije u SBUN može još malo da odlaže to pitanje, ali i za to postoji druga varijanta, a to je da se predloži blaža rezolucija u kojoj se neće spominjati nezavisnost ali ni da je Kosovo deo Srbije. Na ovaj način postojale bi dve mogućnosti - da države pojedinačno priznaju nezavisnost Kosova i da Skupština Kosova proglasi nezavisnost”, kaze Maljići.
U Ahtisarijevom predlogu, koji je dostupan javnosti, stoji da će Kosovo biti multietničko i demokrartsko, koje će, kako se kaže, upravljati samo na demokratski način i u skladu sa vladavinom prava. Kosovo će usvojiti Ustav, dok će zvanični jezici biti albanski i srpski. Imaće svoje nacionalne simbole, koji treba da reflektuju multietnički karakter društva.
“Kada su američke diplomate spominjale reč kompromis strahovali smo da ne bude uslova koji bi omeli nezavisnost Kosova. Ovaj dokument je o državi u formiranju, samo je potrebno strpljenje da bi se to postiglo u partnerstvu sa međunarodnom zajednicom, Evropskom unijom i SAD”, kaže Maljići.
Međutim, ima i onih analitičara koji smatraju da nije dobro što se u Ahtisarijevom dokumentu jasno ne definiše status.
Poznavalac prilika, Iljir Dugoli, kaže da se zbog nejasnoća Ahtisarijev paket može tumačiti na različite načine:
“Iako smo očekivali da se u paketu definiše status i nezavisnost, to nije jasno rečeno i to je razočaravajuće za većinu građana Kosova. Strane mogu na različite načine da tumače preporuku budućeg statusa”, kaže Dugoli.
Ipak, prema oceni Dugolija, Marti Ahtisari je namerno ostavio takvu formulaciju kako bi paket lakše prešao SBUN, nakon čega bi usledilo priznanje nezavisnosti Kosova.
U međuvremenu članovi kosovskog Pregovaračkog tima izjavili su da je period od 13. februara do 2. marta vreme konsultacija i eventualnih promena. Maljići smatra da promene mogu biti samo tehničkog karaktera.
“Može doći do tehničkih i stilskih promena nekog elementa, ali ne vidim da će doći do radiklanih promena. Ipak, mnogo zavisi od stava Srbije dali će učestvovati na tim sastancima”, kaže Maljići dodajući da ako Srbija ne prihvati paket može doći do bojkota kao u vreme Miloševića.
Sa druge strane Ijlir Dugoli sumnja da strane mogu da utiču na promenu dokumenta.
“Gotovo je nemoguće da strane promene nešto u dokumentu, iako Kontakt grupa ne odbacuje takvu mogućnost. Ipak, Kosovo i Srbija mogu da iznesu komentare, ali ne verujem da će se njihove primedbe uzeti u obzir”, kaže Dugoli.
Škeljzen Maljići je optimista da neće biti daljih odlaganja rešenja statusa, ali i dodaje da postoje alternativni koraci.
“Samo stav Rusije u SBUN može još malo da odlaže to pitanje, ali i za to postoji druga varijanta, a to je da se predloži blaža rezolucija u kojoj se neće spominjati nezavisnost ali ni da je Kosovo deo Srbije. Na ovaj način postojale bi dve mogućnosti - da države pojedinačno priznaju nezavisnost Kosova i da Skupština Kosova proglasi nezavisnost”, kaze Maljići.
U Ahtisarijevom predlogu, koji je dostupan javnosti, stoji da će Kosovo biti multietničko i demokrartsko, koje će, kako se kaže, upravljati samo na demokratski način i u skladu sa vladavinom prava. Kosovo će usvojiti Ustav, dok će zvanični jezici biti albanski i srpski. Imaće svoje nacionalne simbole, koji treba da reflektuju multietnički karakter društva.
