Roman KUPCINSKI (Priredio Srdan KUSOVAC)
Sjedinjene Američke Države uvoze 60% nafte koju troše tempom od 20.000.000 barela dnevno - više od Evrope uključujući i Evroazijski deo, gotovo tri puta više od Kine – države koja od Amerike ima više nego četiri puta više stanovnika. Amerika je i najveći svetski potrošač gasa. Činjenica da država čije stanovništvo čini tek 5% svetske populacije troši gotovo četvrtinu energetskih resursa najverovatnije, iako je to teško dokazati, doprinosi porastu antiamerikanzma u svetu.Sve ovo su, uz nestabilnost regija glavnih proizvođača nafte u svetu, svakako bili razlozi da se predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Džordž Buš (George Bush) pozabavi i pitanjem američke energetske budućnosti.: "Naš je vitalni interes da vidove energije koju Amerika troši učinimo raznovrsnima. Put napred je kroz tehnologiju. Moramo da nastavimo da menjamo načine na koje Amerika dobija električnu energiju čak dodatnom upotrebom čistog sagorevanja uglja, energija sunca i vetra i sigurnog korišćenja atomske energije", rekao je američki predsednik.
Nakon ovog govora otvorene su u Americi polemike o tome u kolikoj je zaista meri moguće okretanje od nafte i gasa ostalim izvorima energije.
Amerika troši godišnje 633.000.000.000 m³ gasa – najviše u svetu. Domaći gas nestaće 2013, onaj iz Kanade koji Amerika uvozi nestaće 2015. a gas iz Meksika "presušiće" godinu dana kasnije (prema "BP Statistical Review of World Energy for 2005"). Da utoli ogroman apetit za prirodnim gasom Amerika će morati da se okrene novim snabdevačima poput Trinidada i Tobaga, Alžira, Katara i Rusije što znači da bi gas trebalo da bude dopreman u tankerima tečnom stanju. Ne izgleda verovatno da bi na taj način potrebe Amerike mogle da budu zadovoljene.
Sa sličnim problemom, ako je za utehu, suočavaju se i Evropa i Azija. Zapad se generalno suočava sa velikom istorijskom dilemom – pomoći rastućimazijskim divovima poput Kine da stvore prihvatljive životne standarde za svoja enormna stanovništva i tako privuku te zemlje na stranu Zapada – ili zaštiti sopstveno – zapadno stanovništvo od mogućeg smanjenja životnog standarda. Obe opcije su opasne i obe mogu da dovedu do radikalnih promena stavova glasača na Zapadu. To takođe može dovesti do opšte trke za energetskim resursima što u krajnjem slučaju može za ishod imati vojno sučeljavanje.
Kao logičan izbor se nameće očuvanje energije i povećanje efikasnosti.
U Americi tek 6% domaćinstava koristi male fluorescentne sijalice koje troše 75% manje energije od klasičnih dok je korišćenje tih sijalica u Evropi rašireno, a u Kini se kampanjom vođenom od 1996. do 1999. korišćenje takvih sijalica povećano gotovo tri i po puta.
Eventualno povećanje niskih cena benzina u Americi moglo bi dovesti do masovnih otpuštanja u automobilskoj industriji i u ostalim granama industrije koje od automobilske zavise poput službi za održavanje auto-puteva, benzinskih stanica, motela i restorana brze hrane pored puteva, proizvođača auto-delova itd. Najbolji primer za ono što bi se moglo dogoditi je posledica svojevremenog povećanja cene goriva na 3$ za galon (3,8 litara). Desetine hiljada automobila tipa SUV (Sport-Utility Vehicle) je tada ostalo na parkinzima prodavaca.
Smanjenje potrošnje u Americi nikada nije bila opcija. Ako bi benzin postao skuplji morao bi se mešati sa etanolom da zadovolji ogromne potrebe transporta.Predsednik Buš je u govoru posebno insistirao na istraživanju alternativnih izvora energije i na razvoju tehnologije. "Treba da pojačamo pritisak na istraživanje baterija i hibridnih vozila i na povećanje broja vozila koje koriste čisti dizel i biodizel. Moramo nastaviti da istražujemo metode proizvodnje etanola."
Ni ideja o mešanju alternativnog goriva poput bioetanola koji bi bio dobijen u Sjedinjenim Državama sa benzinom nije magično rešenje.
"Njujork tajms" (The New York Times) je objavio 22. januara da bi korišćenje etanola dobijenog iz kukuruza tek beznačajno umanjilo zavisnost Amerike od uvozne nafte. Na stranu što bi proizvodnja velike količine bioetanola iziskivala sadnju kukuruza na milionima hektara zemlje, a ne treba prenebregnuti ni kasnije probleme transporta kukuruza do postrojenja za preradu u etanlol.
