U seriji napada na verske objekte u Srbiji proteklog vikenda, najteže posledice su bile u Kraljevu, gde je na prostorije Evanđeoske crkve nepoznati napadač bacio Molotovljev koktel, koji je u prostoriji za bogosluženje izazvao požar. O tome za naš program govori sveštenik ove crkve Aleksandar Vitakić:
„Crkva je sva crna, izgleda avetinjski, kao u horor filmovima. U toj prostoriji održavamo bogosluženja, održavamo veronauku za decu. Zamislite samo da je to bilo ubačeno za vreme bogosluženja ili veronauke. Mi ne možemo da razumemo zbog čega ovo.“
Aleksandar Vitakić smatra da je uzrok napada na njegovu crkvu medijska hajka koja se, po njegovim rečima, već petnaestak godina vodi protiv protestantskih crkava:
„Da smo mi zlo, da smo mi šteta za društvo… Evanđeoska crkva u Kraljevu je mnogo učinila za ovaj naš grad.“
Hrišćanska baptistička crkva u Novom Sadu česta je meta napada vandala, a proteklog vikenda na njoj su opet polupana stakla. Upravitelj ove crkve Karlo Lehocki kaže da dosad još nikada nisu uhvaćeni počinioci takvih napada:
„Šteta je prilično velika. Nama je žao što se to dešava. Ne znamo tačno ko bi to mogao uraditi. Pretpostavlja se i komandir milicije kaže da su to neki huligani koji jednostavno iz obesti razbijaju stakla.“
Napadi na verske objekte, po mišljenju nadbiskupa beogradskog Stanislava Hočevara, odražavaju više dimenzija, ali pre svega su posledica odnosa u tranzicionom društvu:
„I to najviše odjekuje u ljudima koji nose u sebi bilo rane iz prošlosti, bilo nejasnoće zbog budućnosti.“
Nadbiskup Hočevar kaže da se ta agresivnost prvenstveno ispoljava prema onome što je po mišljenju počinilaca – različito:
„Zato bismo svi morali biti svjesni da smo u ovom velikom vremenu tranzicije pozvani da jače naglašavamo potrebe pročišćenja prošlosti, da svi idemo kroz jednu katarzu. Drugo, da dođemo do nove filozofije da je različitost deo života i da različitost koja postoji nužno mora da vodi ka dijalogu, a ne ka konfliktualnosti.“
Osuđujući seriju napada i pljačke verskih objekata u Srbiji, predesednik Boris Tadić pozvao je nadležne državne organe da otkriju počinioce. Reagovalo je i Ministarstvo vera, koje je saopštilo da napad na hram i nečiji bogoslužbeni prostor nije običan incident, već ozbiljno krivično delo upereno protiv sloboda i prava zajamčenih Ustavom.
Još uvek, međutim, nema zvaničnog reagovanja Srpske pravoslavne crkve, dok u komentaru za naš program vladika raško-prizrenski Artemije kaže da sa hrišćanske tačke gledišta nije dopustiv napad na bilo čije verske objekte. S druge strane vladika Artemije smatra da će to umnogome otezati položaj Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji:
„Nama su tolike crkve i manastiri porušeni – preko 150, a i dalje se vrše napadi. Kada o tome govorimo sa međunarodnom zajednicom, uvek nam se kaže – da, ali ima napada i na te i na te. Mislim da to što se događa zaista nije niti dobro, niti razumno. Svi koji su na nekom položaju treba da osude takve postupke i takve činove jer to ne doprinosi mirnom suživotu i napretku demokratije u Srbiji. „
Ovakvi napadi obično se dešavaju oko Božica odnosno velikih verskih praznika, ali se trenutno povećanje animoziteta prema drugim zajednicama može povezati i sa zahuktalom predizbornom kampanjom, smatra sociolog religije Mirko Đordević:
„Momenat koji treba podvući je da se u našoj sredini iz svih incidenata iščitava netrpeljivost, maksimalno odsustvo tolerancije prema drugom i drugačijem. Budući, međutim, da su kod nas verske zajednice i crkve ispolitizovane, blago rečeno, odnosno da deluju na valu jedne forsirane klerikalizacije, koju forsiraju i same crkve, ali bogami i društvenopolitičke strukture, onda je ova pojava veoma zabrinjavajuća.“
Istim povodom beležimo i kratak kometar Marijane Ajzenkol, direktorke Međureligijskog centra:
„Ja sam zaista zatečena svim tim pojavama nasilja koje traju, pa se onda malo primire, pa se opet aktiviraju. Ako neki ljudi stalno razrađuju ono dobro što čine neki drugi, to je znak upozorenja da ovi koji čine dobra dela treba da ih čine više.“
„Crkva je sva crna, izgleda avetinjski, kao u horor filmovima. U toj prostoriji održavamo bogosluženja, održavamo veronauku za decu. Zamislite samo da je to bilo ubačeno za vreme bogosluženja ili veronauke. Mi ne možemo da razumemo zbog čega ovo.“
Aleksandar Vitakić smatra da je uzrok napada na njegovu crkvu medijska hajka koja se, po njegovim rečima, već petnaestak godina vodi protiv protestantskih crkava:
„Da smo mi zlo, da smo mi šteta za društvo… Evanđeoska crkva u Kraljevu je mnogo učinila za ovaj naš grad.“
Hrišćanska baptistička crkva u Novom Sadu česta je meta napada vandala, a proteklog vikenda na njoj su opet polupana stakla. Upravitelj ove crkve Karlo Lehocki kaže da dosad još nikada nisu uhvaćeni počinioci takvih napada:
„Šteta je prilično velika. Nama je žao što se to dešava. Ne znamo tačno ko bi to mogao uraditi. Pretpostavlja se i komandir milicije kaže da su to neki huligani koji jednostavno iz obesti razbijaju stakla.“
Napadi na verske objekte, po mišljenju nadbiskupa beogradskog Stanislava Hočevara, odražavaju više dimenzija, ali pre svega su posledica odnosa u tranzicionom društvu:
„I to najviše odjekuje u ljudima koji nose u sebi bilo rane iz prošlosti, bilo nejasnoće zbog budućnosti.“
Nadbiskup Hočevar kaže da se ta agresivnost prvenstveno ispoljava prema onome što je po mišljenju počinilaca – različito:
„Zato bismo svi morali biti svjesni da smo u ovom velikom vremenu tranzicije pozvani da jače naglašavamo potrebe pročišćenja prošlosti, da svi idemo kroz jednu katarzu. Drugo, da dođemo do nove filozofije da je različitost deo života i da različitost koja postoji nužno mora da vodi ka dijalogu, a ne ka konfliktualnosti.“
Osuđujući seriju napada i pljačke verskih objekata u Srbiji, predesednik Boris Tadić pozvao je nadležne državne organe da otkriju počinioce. Reagovalo je i Ministarstvo vera, koje je saopštilo da napad na hram i nečiji bogoslužbeni prostor nije običan incident, već ozbiljno krivično delo upereno protiv sloboda i prava zajamčenih Ustavom.
Još uvek, međutim, nema zvaničnog reagovanja Srpske pravoslavne crkve, dok u komentaru za naš program vladika raško-prizrenski Artemije kaže da sa hrišćanske tačke gledišta nije dopustiv napad na bilo čije verske objekte. S druge strane vladika Artemije smatra da će to umnogome otezati položaj Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji:
„Nama su tolike crkve i manastiri porušeni – preko 150, a i dalje se vrše napadi. Kada o tome govorimo sa međunarodnom zajednicom, uvek nam se kaže – da, ali ima napada i na te i na te. Mislim da to što se događa zaista nije niti dobro, niti razumno. Svi koji su na nekom položaju treba da osude takve postupke i takve činove jer to ne doprinosi mirnom suživotu i napretku demokratije u Srbiji. „
Ovakvi napadi obično se dešavaju oko Božica odnosno velikih verskih praznika, ali se trenutno povećanje animoziteta prema drugim zajednicama može povezati i sa zahuktalom predizbornom kampanjom, smatra sociolog religije Mirko Đordević:
„Momenat koji treba podvući je da se u našoj sredini iz svih incidenata iščitava netrpeljivost, maksimalno odsustvo tolerancije prema drugom i drugačijem. Budući, međutim, da su kod nas verske zajednice i crkve ispolitizovane, blago rečeno, odnosno da deluju na valu jedne forsirane klerikalizacije, koju forsiraju i same crkve, ali bogami i društvenopolitičke strukture, onda je ova pojava veoma zabrinjavajuća.“
Istim povodom beležimo i kratak kometar Marijane Ajzenkol, direktorke Međureligijskog centra:
„Ja sam zaista zatečena svim tim pojavama nasilja koje traju, pa se onda malo primire, pa se opet aktiviraju. Ako neki ljudi stalno razrađuju ono dobro što čine neki drugi, to je znak upozorenja da ovi koji čine dobra dela treba da ih čine više.“
