Danas kad je kancelarija NATO-a za veze sa Srbijom otvorena u Beogradu, funkcioner Radikala Milorad Mirčić ponovo je izneo stanovište da to predstavlja narušavanje suvereniteta zemlje:
„To je legalizovano samom činjenicom da je Vuk Drašković to potpisao, a nova demokratska vlast legalizovala. To je okupacija. Pa ne možete da propuštate pripadnike vojski drugih zemalja a da pri tome nemaju nikakvu odgovornost. Oni ne podliježu zakonima zemlje kroz koju prolaze, ne podliježu našim zakonima. Oni su vanzakonska kategorija.“
Za razliku od Radikala, ministar obrane Zoran Stanković ulazak u program Partnerstvo za mir vidi kao nastavak saradnje sa evroatlantskim strukturama i uspostavljanje tešnje saradnje sa Severoatlantskom alijansom. To je ponovio i prilikom otvaranja kancelarije NATO-a za veze sa Srbijom:
„Ministri spoljnih poslova Svilanović i Drašković su potpisali sporazum o tranzitu snaga NATO-a preko naše teritorije vazdušnim i kopnenim putem i kancelarija koja se otvara u prostorijama Ministarstva odbrane biće zadužena za realizaciju tih transfera i rešavanje svih pitanja koja proističu iz tih obaveza koje su prihvaćene od strane države. Mi očekujemo da će kancelarija predstavljati nastavak saradnje sa evroatlantskim strukturama, da će vojska na taj način moći da uspostavi tešnju saradnju po svim pitanjima, koja će proisteći iz potpisivanja prezentacionog dokumenta, koji će u nekom narednom periodu, nakon slanja na Vladu Srbije, biti verifikovan i preći će se u konkretnu realizaciju.“
Članstvo u Partnerstvu za mir predstavlja kraj izolacije Srbije. Zemlja ovim činom postaje partner, odnosno saveznik svojim istorijskim saveznicima, kaže Zoran Jeremić, savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića:
„Kada smo deo tog zajedničkog bezbednosnog kišobrana, onda je normalno da je u interesu tog bezbednosnog kišobrana da budemo što jači. Dok smo bili van tog bezbednosnog kišobrana, u interesu je bilo da budemo što slabiji. Prema tome, mislim da je to najveći strateški dobitak srpske vojske – ponovo smo saveznici.“
Prijem u program Partnerstvo za mir ne mora da znači punu integraciju u Severoatlantsku alijansu, o tome će se tek izjasniti građani Srbije, ali ulazak u PfP jeste najveći strateški dobitak srpske vojske jer je time postala deo zajedničkog bezbednosnog kišobrana, uveren je Jeremić:
„Članstvo u Partnerstvu za mir ne mora da znači i punu integraciju u Severoatlantsku alijansu. Mi imamo veliki broj zemalja koje su članice PfP ali nisu punopravne članice NATO-a, počevši od Rusije do nekih zapadnih zemalja kao što su Austrija i Švedska. Da li će Srbija sutra biti članica NATO-a ili ne, to će zavisiti od odluke naroda Srbije. Sigurno nećemo ući u NATO a da se o tome ne izjasni narod na referendumu.“
„To je legalizovano samom činjenicom da je Vuk Drašković to potpisao, a nova demokratska vlast legalizovala. To je okupacija. Pa ne možete da propuštate pripadnike vojski drugih zemalja a da pri tome nemaju nikakvu odgovornost. Oni ne podliježu zakonima zemlje kroz koju prolaze, ne podliježu našim zakonima. Oni su vanzakonska kategorija.“
Za razliku od Radikala, ministar obrane Zoran Stanković ulazak u program Partnerstvo za mir vidi kao nastavak saradnje sa evroatlantskim strukturama i uspostavljanje tešnje saradnje sa Severoatlantskom alijansom. To je ponovio i prilikom otvaranja kancelarije NATO-a za veze sa Srbijom:
„Ministri spoljnih poslova Svilanović i Drašković su potpisali sporazum o tranzitu snaga NATO-a preko naše teritorije vazdušnim i kopnenim putem i kancelarija koja se otvara u prostorijama Ministarstva odbrane biće zadužena za realizaciju tih transfera i rešavanje svih pitanja koja proističu iz tih obaveza koje su prihvaćene od strane države. Mi očekujemo da će kancelarija predstavljati nastavak saradnje sa evroatlantskim strukturama, da će vojska na taj način moći da uspostavi tešnju saradnju po svim pitanjima, koja će proisteći iz potpisivanja prezentacionog dokumenta, koji će u nekom narednom periodu, nakon slanja na Vladu Srbije, biti verifikovan i preći će se u konkretnu realizaciju.“
Članstvo u Partnerstvu za mir predstavlja kraj izolacije Srbije. Zemlja ovim činom postaje partner, odnosno saveznik svojim istorijskim saveznicima, kaže Zoran Jeremić, savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića:
„Kada smo deo tog zajedničkog bezbednosnog kišobrana, onda je normalno da je u interesu tog bezbednosnog kišobrana da budemo što jači. Dok smo bili van tog bezbednosnog kišobrana, u interesu je bilo da budemo što slabiji. Prema tome, mislim da je to najveći strateški dobitak srpske vojske – ponovo smo saveznici.“
Prijem u program Partnerstvo za mir ne mora da znači punu integraciju u Severoatlantsku alijansu, o tome će se tek izjasniti građani Srbije, ali ulazak u PfP jeste najveći strateški dobitak srpske vojske jer je time postala deo zajedničkog bezbednosnog kišobrana, uveren je Jeremić:
„Članstvo u Partnerstvu za mir ne mora da znači i punu integraciju u Severoatlantsku alijansu. Mi imamo veliki broj zemalja koje su članice PfP ali nisu punopravne članice NATO-a, počevši od Rusije do nekih zapadnih zemalja kao što su Austrija i Švedska. Da li će Srbija sutra biti članica NATO-a ili ne, to će zavisiti od odluke naroda Srbije. Sigurno nećemo ući u NATO a da se o tome ne izjasni narod na referendumu.“
