ZEIHAN: Radikali će pobediti na sledećim izborima, jedino pitanje je da li će biti u stanju da formiraju većinsku vladu. Ako im to ne uspe, najverovatnije ćemo videti nekakvu skrpljenu koaliciju na vlasti kao u protekle tri godine. Ako, pak, Radikalima uspe da formiraju većinsku vladu, onda ćemo imati sasvim drugačiju situaciju.
RFE: Vi ste uvereni da će oni pobediti?
ZEIHAN: Oni će svakako izaći iz izbora kao najjača pojedinačna stranka.
RFE: Jača od Demokratske stranke?
ZEIHAN: Apsolutno, apsolutno. Ako dođu na vlast, uslediće serija akcija kako bi Srbi povratili svoju dominantnu poziciju na Balkanu. Jedan od faktora koji je vodio kraju srpske moći u posledinjih 10 godina jeste konačna odluka NATO-a – iz bilo koje kombinacije razloga to bilo – da je došlo vreme da se interveniše i zaustavi srpsko prodiranje na velikom broju različitih frontova. Šta god ko mislio o toj politici, njen rezultat je bio da je Srbija “stavljena u kutiju” i da se nešto što se doživljavalo kao srpska imperija, parče po parče, rasparčavalo.
Sada smo, međutim, u veoma promenjenoj geopolitičkoj poziciji u odnosu na vreme kad je počeo rat na Kosovu. NATO ima trupe u Avganistanu, na nekoliko punktova na Balkanu, a Sjedinjene Države su zaglibljene u Iraku. NATO je 1995. i 1999. godine bio robustan na Balkanu i diktirao je Srbiji redosled poteza koje mora da čini. To više nije slučaj. Što se prisustva Evropske unije u regionu tiče, veliko je pitanje da li ona može održati i ovaj nizak nivo vojnog angažmana u regionu, a kamoli da li će ga intenzivirati.
U takvoj situaciji, ako Srpska radikalna stranka formira većinsku vladu i ako imate NATO koji nije u stanju da odgovori izazovima, Radikali bi mogli ugledati to slobodno polje i odlučiti da preuzmu Republiku Srpsku, možda inicirati dramu i u ostatku Bosne, a mogli bi anulirati i nezavisnost Crne Gore. Srbija nije imala opciju poslednjih sedam godina. Ako Srpska radikana stranka formira vladu, očekujem da Republika Srpska već za nekoliko nedelja proglasi nezavisnost.
Ukoliko Radikale NATO ne spreči pri pokušaju širenja granica Srbije uzimanjem Republike Srpske, a ja ne vidim da za to ima kapacitete, sledeća na udaru biće Crna Gora. Kao što ćete se setiti, 45 odsto stanovništva glasalo je protiv referenduma o samostalnosti. I tamo bismo videli podele, verovatno bi izbili oružani konflikti na granici između Crne Gore i Republike Srpske. Srbija bi, dakle, pokušala da povrati teritorije koje je ratovima izgubila.
Ono što me najvise plaši u ovom scenariju jeste činjenica da je tokom devedesetih Milosević koristio nacionaliam kao političko sredstvo, ali je otvoreno pitanje da li je bio njegov istinski vernik. Kod srpskih Radikala stvari drugačije stoje: oni veruju u moć i pravo srpstva da igra glavnu ulogu u celokupnoj stvarnosti Balkana. Ti i takvi vernici su tokom proteklih petnaest godina zadobijali samo poraz za porazom. A sada su – gle, preokreta - u situaciji da dođu na vlast.
Čak i ako ne budu formirali vladu nakon izbora, proglašenje uslovne nezavisnosti Kosova iduće godine dovešće do nacionalističkog talasa u Srbiji i veliko je pitanje da li će novoizabrana vlada biti u stanju da preživi. Moglo bi to čak izazvati i građanski rat u Srbiji.
RFE: Da li verujete da će Evropska unija nastaviti pregovore o sa Srbijom ako Mladić ne bude isporučen Tribunalu u Hagu?
ZEIHAN: O, da. Mislim da je Mladić postao sporedno pitanje za sve druge, osim za Haški tribunal. Jedino pitanje koje stoji pred nama jeste da li će Srbi ponovo ići u rat. Ako Radikali izgube na izborima, ti pregovori će se nastaviti zato što je za Evropljane alternativa tome suviše apokaliptična. Oni bi mnogo radije stavili Srbiju u red za Brisel nego učestvovali u još jednom krugu ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Pitanje je samo nije li već suviše kasno da se to spreči.
RFE: Vi ste uvereni da će oni pobediti?
ZEIHAN: Oni će svakako izaći iz izbora kao najjača pojedinačna stranka.
RFE: Jača od Demokratske stranke?
ZEIHAN: Apsolutno, apsolutno. Ako dođu na vlast, uslediće serija akcija kako bi Srbi povratili svoju dominantnu poziciju na Balkanu. Jedan od faktora koji je vodio kraju srpske moći u posledinjih 10 godina jeste konačna odluka NATO-a – iz bilo koje kombinacije razloga to bilo – da je došlo vreme da se interveniše i zaustavi srpsko prodiranje na velikom broju različitih frontova. Šta god ko mislio o toj politici, njen rezultat je bio da je Srbija “stavljena u kutiju” i da se nešto što se doživljavalo kao srpska imperija, parče po parče, rasparčavalo.
Sada smo, međutim, u veoma promenjenoj geopolitičkoj poziciji u odnosu na vreme kad je počeo rat na Kosovu. NATO ima trupe u Avganistanu, na nekoliko punktova na Balkanu, a Sjedinjene Države su zaglibljene u Iraku. NATO je 1995. i 1999. godine bio robustan na Balkanu i diktirao je Srbiji redosled poteza koje mora da čini. To više nije slučaj. Što se prisustva Evropske unije u regionu tiče, veliko je pitanje da li ona može održati i ovaj nizak nivo vojnog angažmana u regionu, a kamoli da li će ga intenzivirati.
U takvoj situaciji, ako Srpska radikalna stranka formira većinsku vladu i ako imate NATO koji nije u stanju da odgovori izazovima, Radikali bi mogli ugledati to slobodno polje i odlučiti da preuzmu Republiku Srpsku, možda inicirati dramu i u ostatku Bosne, a mogli bi anulirati i nezavisnost Crne Gore. Srbija nije imala opciju poslednjih sedam godina. Ako Srpska radikana stranka formira vladu, očekujem da Republika Srpska već za nekoliko nedelja proglasi nezavisnost.
Ukoliko Radikale NATO ne spreči pri pokušaju širenja granica Srbije uzimanjem Republike Srpske, a ja ne vidim da za to ima kapacitete, sledeća na udaru biće Crna Gora. Kao što ćete se setiti, 45 odsto stanovništva glasalo je protiv referenduma o samostalnosti. I tamo bismo videli podele, verovatno bi izbili oružani konflikti na granici između Crne Gore i Republike Srpske. Srbija bi, dakle, pokušala da povrati teritorije koje je ratovima izgubila.
Ono što me najvise plaši u ovom scenariju jeste činjenica da je tokom devedesetih Milosević koristio nacionaliam kao političko sredstvo, ali je otvoreno pitanje da li je bio njegov istinski vernik. Kod srpskih Radikala stvari drugačije stoje: oni veruju u moć i pravo srpstva da igra glavnu ulogu u celokupnoj stvarnosti Balkana. Ti i takvi vernici su tokom proteklih petnaest godina zadobijali samo poraz za porazom. A sada su – gle, preokreta - u situaciji da dođu na vlast.
Čak i ako ne budu formirali vladu nakon izbora, proglašenje uslovne nezavisnosti Kosova iduće godine dovešće do nacionalističkog talasa u Srbiji i veliko je pitanje da li će novoizabrana vlada biti u stanju da preživi. Moglo bi to čak izazvati i građanski rat u Srbiji.
RFE: Da li verujete da će Evropska unija nastaviti pregovore o sa Srbijom ako Mladić ne bude isporučen Tribunalu u Hagu?
ZEIHAN: O, da. Mislim da je Mladić postao sporedno pitanje za sve druge, osim za Haški tribunal. Jedino pitanje koje stoji pred nama jeste da li će Srbi ponovo ići u rat. Ako Radikali izgube na izborima, ti pregovori će se nastaviti zato što je za Evropljane alternativa tome suviše apokaliptična. Oni bi mnogo radije stavili Srbiju u red za Brisel nego učestvovali u još jednom krugu ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Pitanje je samo nije li već suviše kasno da se to spreči.
