Potpuno suprotno uveravanjima koja dolaze iz vlasti, a odakle se čuje da će manjine na izborima 21. januara biti faktor stabilnosti, predstavnica nevladine organizacije “Urban in” iz Novog Pazara Aida Ćorović uvereva nas kako se upravo na primeru njenog grada može sagledati pogubni uticaj uplitanja aktuelne Vlade u odnose manjinska pitanja:
“Manjine se koriste prosto kao jedna vrsta koske da se pred međunarodnom zajednicom peru ruke i da se pravi jedna mimikrija demokratskog okvira.”
Spor između Sandžačke demokratske partije ministra za ljudska i manjinska prava Rasima Ljajića i Stranke demokratske akcije novopazarskog gradonačelnika Sulejmana Ugljanina kulminirao je ubistvom Ugljaninovog kandidata za odbornika Ruždije Durovića. On je početkom septembra iz pištolja ubijen na biračkom mestu, a prilkom referendumskog izjašnjavanja o poverenju gradonačelniku Ugljaninu:
“Svedoci smo da od prošle godine, potpuno nekontrolisano, Vlada Vojislava Koštunice i njegova stranka pre svega daje podršku na lokalnom nivou Koaliciji Sulejmana Ugljanina. Znači u trentuku kada običan građanin vidi da je vlada ta, da je država ta koja krši zakone, koja ne poštuje nikakve pravne procedure, onda prosto građani uzmu oružje u svoje ruke i ponašaju se jednako kao ta vlada. Ne kažem da su predstavnici države pucali, ali su učinili sve da stvore atmosferu bezvlašća, tako da ćete vrlo lako uskoro dobiti ono što smo mi dobili na lokalu, a to je da predstavnici dve zaraćene strane uzmu pištolje u ruke, da se obračunavaju na ulicama i da ishod toga bude jedan izgubljen ljudski život.”
Politički blok koji predstavlja Sulejman Ugljanin zadobio je podršku Vlade kada su njegova dva poslanika u srpskom parlamentu podržali kabinet Vojislava Koštunice, koji tri godine opstaje na ivici obaranja boreći se za svaki glas više. Sekretar Vlade Srbije za manjinska pitanja Petar Lađević, u izjavio za Radio Slobodna Evropa, odbacio je sve ocene onih koji tvrde da je Vlada svojim odnosom prema manjinama, pa i novopazarskim, umanjila njihove izborne šanse i zapravo podstakla unutrašnje konflikte:
“Kao prvo, Vlada ne podstiče nikakve konflikte i to je jako ružna insinuacija koja jednostavno nije tačna. Ako se tako nešto želi reci to bi se moralo argumentovati. Vlada je upravo svojom politikom prema Novom Pazaru pokazala da želi integraciju manjina u sveukupni politički život srpske države, što znači da želi da pristupi na isti način svakoj političkoj opciji unutar manjina. A kao što je normalno da je pluralna struktura većinskih zajednica, normalno je da je pluralna struktura i manjinskih.”
Situacija pred prestojeće izbore je utoliko komplikovanija jer vodeće partije čine sve kako bi na svoje liste dovele i predstavnike manjina. Tako je Rasim Ljajić sa svojom partijom ušao na listu Demokratske stranke predsednika Borisa Tadića, dok će Ugljanin verovatno nastaviti saradnju sa Koštunicom. Po mišljenju novinara i poznavaoca manjinskog problema Fahrija Muslijua, ovim putem same manjine prihvatile su da u bitnim institucijama nemaju predstavnike koji će potpuno biti posvećeni njihovim problemima:
“Oni sada zastupaju interese te stranke. Prema tome, u političkom smislu oni bi trebalo da se bore za zastupanje interesa manjinske zajednice, one kojoj pripadaju, a nikako da se utapaju u druge stranke. Pogotovu te veće partije. To njima praktično ne donosi ništa. Ali opet, sigurno je da će se i ovog puta deseti isto što se već dogodilo sa listom Sulejmana Ugljanina koja se priključila Vladi Srbije.”
Vladin predstavnik Petar Lađević odgovara da je uvođenjem cenzusa od tri odsto, koje bi manjinske partije trebalo da predu za ulazak u Skupštinu (za razliku od 5 procenata zacrtanih za veće stranke), stvorena garancija da se manjinska prava itekako ubuduće poštuju:
“To naravno dovodi do stabilizacije političkih prilika u ovoj zemlji i samo potvrđuje iskrenost Vlade da se manjine integrišu u društvo.”
Međutim, Fahri Musliju odgovara da je nasuprot ovakvim principijelnim stavovima, država uspela da potpuno pocepa manjinski korpus. Ne samo u Sandžaku, već i u Vojvodini na primer, gde će mađarske partije na izborima učestvovati u dve kolone – na jednoj strani je Savez vojvođanskih Mađara – Jožefa Kase, a na drugoj koalicija partija Andaraša Agoštona i Šandora Pala. Po Muslijevom mišljenju, Vladine intervencije nisu izazvale potrese samo u odnosima partija Albanaca sa juga Srbije:
„Oni su na kraju odlučili da idu sa zajedničkom listom, te četiri stranke, i to njima povećava šansu da dobiju dva, a možda i tri svoja predstavnika u srpskom parlamentu.“
Posmatrači predizbornih dešavanja i ovog puta se slažu da su manipulacijama najizloženiji predstavnici Roma. Potpredsednik Svetskog parlamenta Roma Dragoljub Acković za naš program kaže da i ovog puta mnoge partije bukvalno plaćaju Romima da glasaju za njih. Acković navodi da je cena romskog glasa od 500 do 2.000 dinara, i dodaje:
“Na stotine Roma mi je reklo da se to događa. Evo nedavni primer je bio u opštini Grdulica. Imam informaciju da se to događalo i u Leskovcu na lokalnim izborima. Sećam se situacije od pre dve tri godine kada me je konkretno član Romske kongresne partije pitao: ,Šta da radim? Nude mi malo drva, malo ovog, malo onoga, a Kongresna partija ne nudi ništa‘. Rekao sam mu: ,Postupi prema savesti. Znam da si siromah čovek‘. I on je uzeo. Posebno atraktivni su glasovi romske manjine kojih ima negde oko 300.000. Znate, 300.000 glasova je sasvim dovoljno da se podeli na pet partija i da svako bude zadovoljan. Da svako dobije veću cifru”.
Trećinu građana Srbije čine pripadnici nesrpske nacionalnosti. Stoga je razumljiva borba najjačih partija oko njihovih glasova. Samim tim i manjine nisu izostale iz oštrih političkih konfrontacija, a kao posledica čega njihovi manjinski interesi odlaze u drugi plan. Tako je očigledno i uoči januarskih izbora.
“Manjine se koriste prosto kao jedna vrsta koske da se pred međunarodnom zajednicom peru ruke i da se pravi jedna mimikrija demokratskog okvira.”
Spor između Sandžačke demokratske partije ministra za ljudska i manjinska prava Rasima Ljajića i Stranke demokratske akcije novopazarskog gradonačelnika Sulejmana Ugljanina kulminirao je ubistvom Ugljaninovog kandidata za odbornika Ruždije Durovića. On je početkom septembra iz pištolja ubijen na biračkom mestu, a prilkom referendumskog izjašnjavanja o poverenju gradonačelniku Ugljaninu:
“Svedoci smo da od prošle godine, potpuno nekontrolisano, Vlada Vojislava Koštunice i njegova stranka pre svega daje podršku na lokalnom nivou Koaliciji Sulejmana Ugljanina. Znači u trentuku kada običan građanin vidi da je vlada ta, da je država ta koja krši zakone, koja ne poštuje nikakve pravne procedure, onda prosto građani uzmu oružje u svoje ruke i ponašaju se jednako kao ta vlada. Ne kažem da su predstavnici države pucali, ali su učinili sve da stvore atmosferu bezvlašća, tako da ćete vrlo lako uskoro dobiti ono što smo mi dobili na lokalu, a to je da predstavnici dve zaraćene strane uzmu pištolje u ruke, da se obračunavaju na ulicama i da ishod toga bude jedan izgubljen ljudski život.”
Politički blok koji predstavlja Sulejman Ugljanin zadobio je podršku Vlade kada su njegova dva poslanika u srpskom parlamentu podržali kabinet Vojislava Koštunice, koji tri godine opstaje na ivici obaranja boreći se za svaki glas više. Sekretar Vlade Srbije za manjinska pitanja Petar Lađević, u izjavio za Radio Slobodna Evropa, odbacio je sve ocene onih koji tvrde da je Vlada svojim odnosom prema manjinama, pa i novopazarskim, umanjila njihove izborne šanse i zapravo podstakla unutrašnje konflikte:
“Kao prvo, Vlada ne podstiče nikakve konflikte i to je jako ružna insinuacija koja jednostavno nije tačna. Ako se tako nešto želi reci to bi se moralo argumentovati. Vlada je upravo svojom politikom prema Novom Pazaru pokazala da želi integraciju manjina u sveukupni politički život srpske države, što znači da želi da pristupi na isti način svakoj političkoj opciji unutar manjina. A kao što je normalno da je pluralna struktura većinskih zajednica, normalno je da je pluralna struktura i manjinskih.”
Situacija pred prestojeće izbore je utoliko komplikovanija jer vodeće partije čine sve kako bi na svoje liste dovele i predstavnike manjina. Tako je Rasim Ljajić sa svojom partijom ušao na listu Demokratske stranke predsednika Borisa Tadića, dok će Ugljanin verovatno nastaviti saradnju sa Koštunicom. Po mišljenju novinara i poznavaoca manjinskog problema Fahrija Muslijua, ovim putem same manjine prihvatile su da u bitnim institucijama nemaju predstavnike koji će potpuno biti posvećeni njihovim problemima:
“Oni sada zastupaju interese te stranke. Prema tome, u političkom smislu oni bi trebalo da se bore za zastupanje interesa manjinske zajednice, one kojoj pripadaju, a nikako da se utapaju u druge stranke. Pogotovu te veće partije. To njima praktično ne donosi ništa. Ali opet, sigurno je da će se i ovog puta deseti isto što se već dogodilo sa listom Sulejmana Ugljanina koja se priključila Vladi Srbije.”
Vladin predstavnik Petar Lađević odgovara da je uvođenjem cenzusa od tri odsto, koje bi manjinske partije trebalo da predu za ulazak u Skupštinu (za razliku od 5 procenata zacrtanih za veće stranke), stvorena garancija da se manjinska prava itekako ubuduće poštuju:
“To naravno dovodi do stabilizacije političkih prilika u ovoj zemlji i samo potvrđuje iskrenost Vlade da se manjine integrišu u društvo.”
Međutim, Fahri Musliju odgovara da je nasuprot ovakvim principijelnim stavovima, država uspela da potpuno pocepa manjinski korpus. Ne samo u Sandžaku, već i u Vojvodini na primer, gde će mađarske partije na izborima učestvovati u dve kolone – na jednoj strani je Savez vojvođanskih Mađara – Jožefa Kase, a na drugoj koalicija partija Andaraša Agoštona i Šandora Pala. Po Muslijevom mišljenju, Vladine intervencije nisu izazvale potrese samo u odnosima partija Albanaca sa juga Srbije:
„Oni su na kraju odlučili da idu sa zajedničkom listom, te četiri stranke, i to njima povećava šansu da dobiju dva, a možda i tri svoja predstavnika u srpskom parlamentu.“
Posmatrači predizbornih dešavanja i ovog puta se slažu da su manipulacijama najizloženiji predstavnici Roma. Potpredsednik Svetskog parlamenta Roma Dragoljub Acković za naš program kaže da i ovog puta mnoge partije bukvalno plaćaju Romima da glasaju za njih. Acković navodi da je cena romskog glasa od 500 do 2.000 dinara, i dodaje:
“Na stotine Roma mi je reklo da se to događa. Evo nedavni primer je bio u opštini Grdulica. Imam informaciju da se to događalo i u Leskovcu na lokalnim izborima. Sećam se situacije od pre dve tri godine kada me je konkretno član Romske kongresne partije pitao: ,Šta da radim? Nude mi malo drva, malo ovog, malo onoga, a Kongresna partija ne nudi ništa‘. Rekao sam mu: ,Postupi prema savesti. Znam da si siromah čovek‘. I on je uzeo. Posebno atraktivni su glasovi romske manjine kojih ima negde oko 300.000. Znate, 300.000 glasova je sasvim dovoljno da se podeli na pet partija i da svako bude zadovoljan. Da svako dobije veću cifru”.
Trećinu građana Srbije čine pripadnici nesrpske nacionalnosti. Stoga je razumljiva borba najjačih partija oko njihovih glasova. Samim tim i manjine nisu izostale iz oštrih političkih konfrontacija, a kao posledica čega njihovi manjinski interesi odlaze u drugi plan. Tako je očigledno i uoči januarskih izbora.
