Odluku da promeni slavu, Dragan Kabaljević objašnjava željom njegove porodice da trajno sačuva sećanje na državu u kojoj se nije ratovalo i ubijalo i čije su praznike slavili svi njeni narodi, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost:
"U kući smo se dogovorili da uzmemo 29. novembar da slavimo, da ne bi otišao u zaborav, pošto je ukinuta država u kojoj smo živeli. To je bio državni praznik od Vardara pa do Triglava. Bili smo slobodniji. Mogao si da se krećeš slobodno."
Kada se ta država raspala, a Dragan krsnu slavu, Svetog Nikolu, zamenio za Dan Republike, njegovi prijatelji nisu verovali da će istrajati u toj, za Šumadiju, krajnje neobičnoj nameri:
"Pitali su me zašto ga slavim kada ta zemlja više ne postoji. Pa mnogo šta ne postoji. Ne postoji više ni Nikola, ni Jovan, ni Đorđe, pa ih mnogi slave da ne odu u zaborav. Ja ću se truditi da 29. novembar ostane u sećanju."
A sećanje na bivšu Jugoslaviju i na njen praznik 29. novembar kod Dragana budi uspomene na bezbrižan život i dobar standard:
"Moglo je da se radi, normalno da se živi, više se zarađivalo i bolje se živelo nego sada. U ondašnje vreme jedan radnik, od svoje plate, mogao je da priušti sebi da napravi kuću, da školuje decu, da sve radi, a sada vrlo teško."
Njegova supruga Biljana kaže da im na slavu, koja traje dva dana, dolaze mnogi gosti i za koje se, po tradiciji, sprema bogat i raznovrstan slavski ručak:
"Dočekujem rođake, prijatelje, komšije. Imam od 40 do 50 gostiju. Spremam predjelo, supu, kupus, pečenje, kolače."
Od nastanka višestranačja, na slavama u Srbiji, najviše se priča o politici, pogotovo kada je u toku predizborna kampanja, kao što je to sada slučaj. Dragan kaže da se po tome ni njegova slava ne razlikuje od ostalih:
"Atmosfera je normalna, kao i za ove verske slave. Nema nikakvih problema što se toga tiče. Tolerancija je maksimalna. Zašto bi neko zamerio meni što sam član Socijalističke partije? Ni ja nikome ne zameram što je član neke druge stranke ili partije. Ljudi mi dolaze u goste, pa i oni koji nisu stranački opredeleni. Zato se i okupimo - da se vidimo, da se pojede i da se popije."
"U kući smo se dogovorili da uzmemo 29. novembar da slavimo, da ne bi otišao u zaborav, pošto je ukinuta država u kojoj smo živeli. To je bio državni praznik od Vardara pa do Triglava. Bili smo slobodniji. Mogao si da se krećeš slobodno."
Kada se ta država raspala, a Dragan krsnu slavu, Svetog Nikolu, zamenio za Dan Republike, njegovi prijatelji nisu verovali da će istrajati u toj, za Šumadiju, krajnje neobičnoj nameri:
"Pitali su me zašto ga slavim kada ta zemlja više ne postoji. Pa mnogo šta ne postoji. Ne postoji više ni Nikola, ni Jovan, ni Đorđe, pa ih mnogi slave da ne odu u zaborav. Ja ću se truditi da 29. novembar ostane u sećanju."
A sećanje na bivšu Jugoslaviju i na njen praznik 29. novembar kod Dragana budi uspomene na bezbrižan život i dobar standard:
"Moglo je da se radi, normalno da se živi, više se zarađivalo i bolje se živelo nego sada. U ondašnje vreme jedan radnik, od svoje plate, mogao je da priušti sebi da napravi kuću, da školuje decu, da sve radi, a sada vrlo teško."
Njegova supruga Biljana kaže da im na slavu, koja traje dva dana, dolaze mnogi gosti i za koje se, po tradiciji, sprema bogat i raznovrstan slavski ručak:
"Dočekujem rođake, prijatelje, komšije. Imam od 40 do 50 gostiju. Spremam predjelo, supu, kupus, pečenje, kolače."
Od nastanka višestranačja, na slavama u Srbiji, najviše se priča o politici, pogotovo kada je u toku predizborna kampanja, kao što je to sada slučaj. Dragan kaže da se po tome ni njegova slava ne razlikuje od ostalih:
"Atmosfera je normalna, kao i za ove verske slave. Nema nikakvih problema što se toga tiče. Tolerancija je maksimalna. Zašto bi neko zamerio meni što sam član Socijalističke partije? Ni ja nikome ne zameram što je član neke druge stranke ili partije. Ljudi mi dolaze u goste, pa i oni koji nisu stranački opredeleni. Zato se i okupimo - da se vidimo, da se pojede i da se popije."
