Segolen Roajal (53) je dobila podršku 60 odsto glasova članova svoje partije, ostavivši daleko iz sebe protivkandidate bivšeg ministra ekonomije Dominika Stros-Kana (Dominique Strauš-Kahn) i nekadašnjeg premijera Lorana Fabijusa (Laurent Fabius).
"Želim jednostavno da kažem da sam oduševljena. To je za mene velika počast koju su mi ukazali članovi Socijalističke partije, koji su masovno glasali", kazala je Roajal.
Ona je naglasila da zeli da postane simbol promena i da je ubedljivom pobedom stekla legitimitet da to i bude:
"Danas apelujem na sve Francuze, muškarce i zene, da se ujedine, mobilišu, pitajući se šta mogu dobro da urade za svoju zemlju. Pokusajmo da zamislimo Francusku koja ima hrabrosti da se suoči sa promenama, ne odričući se svojih ideala slobode, jednakosti i bratstva."
Roajal je uspela da se izbori za naklonost dobrog dela francuske javnosti I prema ispitivanjima javnog mnenja jedini je političar na levici koji u trci za predsednika može da ugrozi ministra policije Nikolasa Sarkozija, koji će po svemu sudeći biti kandidat vladajuće desnice.
U dosadašnjoj karijeri bila je savetnik pokojnog predsednika Fransoa Miterana (Francois Mitterrand), ministar za zaštitu zivotne sredine i funkcioner u ministarstvima prosvete i socijalne zaštite. Pre nego što je usla u predsedničku trku bila je poznata kao žena koja je u Ministarstvu za socijalnu zaštitu odigrala ključnu ulogu u donošenju zakona kojim su muškarci dobili pravo na plaćeno odsustvo sa posla kada postanu očevi. Međutim, iako je već duže vreme u politici, Roajal je uspela da se predstavi javnosti kao novo lice na političkoj sceni. Ankete ukazuju da se biračima posebno dopada to što bez uvijanja govori o problemima koji tište prosečnog čoveka. Ona računa na podršku ženskih glasača, mada je njen moto da to što je žena nije dovoljno da bi se bilo drugačiji.
Posmatrači ocenjuju da će, uprkos ubedljivoj pobedi na unutarstranačkim izborima, Roajal narednih meseci morati da uloži velike napore kako bi se izborila za naklonost protivnika unutar Socijalističke partije, da bi imala realne sanse da pobedi u trci za predsednika. Naime, oni je kritikuju da odstupa od tradicionalnih vrednosti levice, poput svojevremeno lidera britanskih laburista Tonija Blera i nedavno italijanskog premijera Romana Prodija, koji su se pomerili u centar. Ona je tako izazila sumnju u celishodnost 35-časovne radne sedmice, jednom od ključnih elemenata politike Socijalista, a koja je u Francuskoj uvedena 1988. godine. Roajal se zalaže i da mladi koji krše zakone, treba da služe u vojnim kampovima.
Međutim, analitičari ipak ističu da je ona u osnovi ostala levičar, što potvrđuje najava kažnjavanja firmi koje izmeštaju poslove u inostranstvo. Roajal podržava homoseksulane brakove i usvajanje dece. Ona se, na primer, nije venčala sa liderom Socijalističke partije Fransoa Holandom (Francois Hollande), ocem četvoro njene dece. Bez obzira na razlike unutar socijalističkog bloka, što ilustruje i zajedljiva izjava njenog protivkandidata Lorana Fabijusa "ko će da gleda decu", Socijalisti će morati da se ujedine oko Rojalove ako žele da povrate uticaj nakon ponižavajućeg poraza iz 2002. Tada je naime njihov predsednički kandidat Lionel Žospen (Lionel Jospin) izgubio već u prvom krugu, osvojivši manje glasova ne samo od aktuelnog šefa države Žaka Širaka (Jacques Chirac) već i lidera krajnje desnice Žan Mari Le Pena (Jean-Marie Le Pen).
"Želim jednostavno da kažem da sam oduševljena. To je za mene velika počast koju su mi ukazali članovi Socijalističke partije, koji su masovno glasali", kazala je Roajal.
Ona je naglasila da zeli da postane simbol promena i da je ubedljivom pobedom stekla legitimitet da to i bude:
"Danas apelujem na sve Francuze, muškarce i zene, da se ujedine, mobilišu, pitajući se šta mogu dobro da urade za svoju zemlju. Pokusajmo da zamislimo Francusku koja ima hrabrosti da se suoči sa promenama, ne odričući se svojih ideala slobode, jednakosti i bratstva."
Roajal je uspela da se izbori za naklonost dobrog dela francuske javnosti I prema ispitivanjima javnog mnenja jedini je političar na levici koji u trci za predsednika može da ugrozi ministra policije Nikolasa Sarkozija, koji će po svemu sudeći biti kandidat vladajuće desnice.
U dosadašnjoj karijeri bila je savetnik pokojnog predsednika Fransoa Miterana (Francois Mitterrand), ministar za zaštitu zivotne sredine i funkcioner u ministarstvima prosvete i socijalne zaštite. Pre nego što je usla u predsedničku trku bila je poznata kao žena koja je u Ministarstvu za socijalnu zaštitu odigrala ključnu ulogu u donošenju zakona kojim su muškarci dobili pravo na plaćeno odsustvo sa posla kada postanu očevi. Međutim, iako je već duže vreme u politici, Roajal je uspela da se predstavi javnosti kao novo lice na političkoj sceni. Ankete ukazuju da se biračima posebno dopada to što bez uvijanja govori o problemima koji tište prosečnog čoveka. Ona računa na podršku ženskih glasača, mada je njen moto da to što je žena nije dovoljno da bi se bilo drugačiji.
Posmatrači ocenjuju da će, uprkos ubedljivoj pobedi na unutarstranačkim izborima, Roajal narednih meseci morati da uloži velike napore kako bi se izborila za naklonost protivnika unutar Socijalističke partije, da bi imala realne sanse da pobedi u trci za predsednika. Naime, oni je kritikuju da odstupa od tradicionalnih vrednosti levice, poput svojevremeno lidera britanskih laburista Tonija Blera i nedavno italijanskog premijera Romana Prodija, koji su se pomerili u centar. Ona je tako izazila sumnju u celishodnost 35-časovne radne sedmice, jednom od ključnih elemenata politike Socijalista, a koja je u Francuskoj uvedena 1988. godine. Roajal se zalaže i da mladi koji krše zakone, treba da služe u vojnim kampovima.
Međutim, analitičari ipak ističu da je ona u osnovi ostala levičar, što potvrđuje najava kažnjavanja firmi koje izmeštaju poslove u inostranstvo. Roajal podržava homoseksulane brakove i usvajanje dece. Ona se, na primer, nije venčala sa liderom Socijalističke partije Fransoa Holandom (Francois Hollande), ocem četvoro njene dece. Bez obzira na razlike unutar socijalističkog bloka, što ilustruje i zajedljiva izjava njenog protivkandidata Lorana Fabijusa "ko će da gleda decu", Socijalisti će morati da se ujedine oko Rojalove ako žele da povrate uticaj nakon ponižavajućeg poraza iz 2002. Tada je naime njihov predsednički kandidat Lionel Žospen (Lionel Jospin) izgubio već u prvom krugu, osvojivši manje glasova ne samo od aktuelnog šefa države Žaka Širaka (Jacques Chirac) već i lidera krajnje desnice Žan Mari Le Pena (Jean-Marie Le Pen).
