Nakon što je Džordž Alen, kandidat iz Republikanske stranke u Virdžiniji sinoć priznao poraz, Demokratska stranka je dobila 49. senatorsko mesto, koliko imaju i Republikanci. Međutim, demokrate mogu da računaju i na podršku dvojice nezavisnih senatora. Prethodno je ova stranka obezbedila komotnu većinu u Predstavničkom domu, čime je po prvi put nakon 12 godina stekla prevlast u oba doma Kongresa. Na taj način, Demokrate će biti u situaciji da utiču na mnoge poteze republikanske izvršne vlasti. To nije prvi slučaj dvovlašća u američkoj istoriji. I Bušov prethodnik Bil Klinton u delu mandata je imao republikansku većinu u Kongresu sa kojom je morao da pravi kompromise.
Sinoć su se u Beloj kući sastali Džordz Buš i lider demokrata, buduća predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi, inače prva žena na ovoj funkciji. "Mi se nećemo složiti o svakom pitanju, ali se slažemo da podjednako volimo Ameriku. Zadovoljan sam razgovorom o širokom spektru pitanja s kojima se suočava Amerika. Izbori su iza na. Partija članice Kongresa je pobedila, međutim ostali su izazovi i zato ćemo zajedno raditi na suočavanju sa njima na konstruktivan način", kazao je Džordž Buš. Sličan je i stav Nensi Pelosi:
"Kao predsedavajuća Predstavničkog doma, ne samo Demokratama, shvatam svoju odgvornost da radim sa izvršnom vlašću u cilju boljitka za sve američke građane."
Buš je izrazio spremnost da prihvati sugestije Demokrata kako bi se ostvarili američki ciljevi u Iraku, jedno od pitanja zbog kojih je dobio najviše kritika tokom izbora za Kongres. Zbog toga je, nakon poraza Republikanaca, ministar odbrane Donald Ramsfeld bio prinuđen da se prvi povuče. Međutim, pojedini analitičari sumnjaju da će Buš biti spreman na svestranu saradnju sa Kongresom. Robert Spicer, profesor na državnom Univerzitetu u Njujorku:
“Buš se suočava se sve većim kritikama oko vođenja rata u Iraku. On ističe da želi da radi zajedno sa Demokratama, međutim, nisam siguran koliko je spreman da ide daleko u tom smislu, jer do sada je veoma malo sarađivao sa Kongresom. Bela kuća je više bila sklona da predoči Kongresu šta želi, a ako zakonodavna vlast to ne prihvati onda je Bušova administracija tražila druge načine da ostvari svoje ciljeve."
Tako je Bušova administracija pokušala da pre konstituisanja novog saziva Kongresa dobije potvrdu od odlazeće republikanske većine za izbor Džona Boltona za američkog ambasadora u Ujedinjenim nacijama. Međutim, Demokrate su opet uspele da za sada to blokiraju uz pomoć jednog republikanskog senatora. Bolton se smatra pripadnikom tvrđe struje među Republikancima i Buš ga je privremeno imenovao za američkog predstavnika u Svetskoj organizaciji, koristeći letnju pauzu u radu Kongresa.
Sinoć su se u Beloj kući sastali Džordz Buš i lider demokrata, buduća predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi, inače prva žena na ovoj funkciji. "Mi se nećemo složiti o svakom pitanju, ali se slažemo da podjednako volimo Ameriku. Zadovoljan sam razgovorom o širokom spektru pitanja s kojima se suočava Amerika. Izbori su iza na. Partija članice Kongresa je pobedila, međutim ostali su izazovi i zato ćemo zajedno raditi na suočavanju sa njima na konstruktivan način", kazao je Džordž Buš. Sličan je i stav Nensi Pelosi:
"Kao predsedavajuća Predstavničkog doma, ne samo Demokratama, shvatam svoju odgvornost da radim sa izvršnom vlašću u cilju boljitka za sve američke građane."
Buš je izrazio spremnost da prihvati sugestije Demokrata kako bi se ostvarili američki ciljevi u Iraku, jedno od pitanja zbog kojih je dobio najviše kritika tokom izbora za Kongres. Zbog toga je, nakon poraza Republikanaca, ministar odbrane Donald Ramsfeld bio prinuđen da se prvi povuče. Međutim, pojedini analitičari sumnjaju da će Buš biti spreman na svestranu saradnju sa Kongresom. Robert Spicer, profesor na državnom Univerzitetu u Njujorku:
“Buš se suočava se sve većim kritikama oko vođenja rata u Iraku. On ističe da želi da radi zajedno sa Demokratama, međutim, nisam siguran koliko je spreman da ide daleko u tom smislu, jer do sada je veoma malo sarađivao sa Kongresom. Bela kuća je više bila sklona da predoči Kongresu šta želi, a ako zakonodavna vlast to ne prihvati onda je Bušova administracija tražila druge načine da ostvari svoje ciljeve."
Tako je Bušova administracija pokušala da pre konstituisanja novog saziva Kongresa dobije potvrdu od odlazeće republikanske većine za izbor Džona Boltona za američkog ambasadora u Ujedinjenim nacijama. Međutim, Demokrate su opet uspele da za sada to blokiraju uz pomoć jednog republikanskog senatora. Bolton se smatra pripadnikom tvrđe struje među Republikancima i Buš ga je privremeno imenovao za američkog predstavnika u Svetskoj organizaciji, koristeći letnju pauzu u radu Kongresa.
