Da li će poslednja odluka Evropske komisije ohrabriti antievropske snage u Srbiji i dodadno ojačati radikalnu desnicu, ili će, eventualno, motivisati evropski orijentisane političke opcije da ulože više napora u afirmisanju vrednosti za koje se zalazu, u ovom trenutku teško je doneti pravu procenu. Jedno je, međutim, izvesno da će ovo pitanje biti nezaobilazna tačka, već aktuelnih, predizbornih kampanja.
Sa kakvim viđenjem ovog problema i kojom argumentacijom u predstojeću izbornu trku ulazi Socijalistička partija Srbije? Lider stranke Ivica Dačić smatra da je to kontraproduktivan potez Evropske unije:
«To je politička realnost i Srbija treba da vodi više računa o svojim nacionalnim i državnim interesima, naročito imajući u vidu da je ponekad za ulazak u Evropsku uniju potrebno žrtvovati određene svoje interese. Mislim da je ovo sada dovoljan razlog da Srbija shvati da ima dovoljno vremena i za vođenje računa o nacionalnim i državnim interesima, ali i o ulasku i odnosima sa Evropskom unijom. Znači taj jedan balans mora u narednom periodu da bude više na strani nacionalnih i državnih interesa, posle ovakve odluke Evropske komisije.»
Za Nikolu Samardžića iz Liberalno demokratske partije odluka Evropske komisije je, pre svega, opomena onima koji danas vladaju Srbijom, ali napominje da ona istovremeno predstavlja i prepreku i podsticaj:
«Prepreka je onim demokratskim i reformskim snagama u Srbiji koje nisu dovoljno iskrene u takvom svom profilisanju. Prepreka je za građane Srbije koji zaista žele integracije i nastavak reformi, a nisu dovoljno spremni da se direktno politički angažuju u tom procesu jer su se potrošili u poslednjih petnaestak godina. S druge strane je zaista podstrek za sve one koji smatraju da ovo nije svršetak, da su Srbiji zapravo potrebne reforme i evropske vrednosti bez obzira na to da li će ući u EU.»
Po oceni političkog analitičara Vladimira Goatija, negativna odluka Evropske komisije delovaće na dva nivoa. Prvi je nivo političkog establišmenta, odnosno parlamentarne elite:
«Od koje bar polovina, uključujući i delove aktuelne vlade, nije mnogo zainteresovana, nije suštinski zainteresovana za evropske integracije ili nije spremna ništa da učini da bi do njih došlo. A drugi deo je inače začuđujući nivo biračkog tela.»
U tom kontekstu Goati podseća na upravo objavljene rezultate istraživanja, po kojima 70 odsto građana Srbije želi članstvo u Evropskoj uniji:
«Znači, parlamentarna scena je podeljena na proevropejce i antievropejce. Takođe je podeljeno i biračko telo. Ali neuporedivo je povoljniji odnos u biračkom telu – 70:30. Ako to bude jedna od izbornih tačaka, sledeći izbori bi imali za efekat jedan više evropski parlament i – nadajmo se – u većoj meri proevropsku vladu.»
Profesorka psihologije na Beogradskom univerzitetu Jelena Vlajković izražava, međutim, bojazan da će nakon ovakve odluke Evropske komisije, antievropsko raspoloženje postati vodeće raspoloženje u Srbiji:
«Sasvim je jasno da ovde vladajuće strukture oklevaju i prosto zamrzavaju ispunjavanje obaveza i približavanje Evropi. Tako da verujem da će se oni ljudi koji žele da se približe Evropi, još više povući u ilegalu, a da će antievropsko raspoloženje postati vodeće raspoloženje u Srbiji. Za mnoge ljude ideja da ćemo se tek možda za šest, deset ili dvanaest godina približiti Evropi ili možda ući u EU, toliko je dalek period da su mnogi ljudi potpuno obeshrabreni i razmišljaju – naročito kad je reč o mladim ljudima – da naprave neke životne aranžmane van Srbije. Rekla bih da je ovo za mnoge ljude sasvim očekivano i da se boljem nisu ni mogli nadati.»
Sa kakvim viđenjem ovog problema i kojom argumentacijom u predstojeću izbornu trku ulazi Socijalistička partija Srbije? Lider stranke Ivica Dačić smatra da je to kontraproduktivan potez Evropske unije:
«To je politička realnost i Srbija treba da vodi više računa o svojim nacionalnim i državnim interesima, naročito imajući u vidu da je ponekad za ulazak u Evropsku uniju potrebno žrtvovati određene svoje interese. Mislim da je ovo sada dovoljan razlog da Srbija shvati da ima dovoljno vremena i za vođenje računa o nacionalnim i državnim interesima, ali i o ulasku i odnosima sa Evropskom unijom. Znači taj jedan balans mora u narednom periodu da bude više na strani nacionalnih i državnih interesa, posle ovakve odluke Evropske komisije.»
Za Nikolu Samardžića iz Liberalno demokratske partije odluka Evropske komisije je, pre svega, opomena onima koji danas vladaju Srbijom, ali napominje da ona istovremeno predstavlja i prepreku i podsticaj:
«Prepreka je onim demokratskim i reformskim snagama u Srbiji koje nisu dovoljno iskrene u takvom svom profilisanju. Prepreka je za građane Srbije koji zaista žele integracije i nastavak reformi, a nisu dovoljno spremni da se direktno politički angažuju u tom procesu jer su se potrošili u poslednjih petnaestak godina. S druge strane je zaista podstrek za sve one koji smatraju da ovo nije svršetak, da su Srbiji zapravo potrebne reforme i evropske vrednosti bez obzira na to da li će ući u EU.»
Po oceni političkog analitičara Vladimira Goatija, negativna odluka Evropske komisije delovaće na dva nivoa. Prvi je nivo političkog establišmenta, odnosno parlamentarne elite:
«Od koje bar polovina, uključujući i delove aktuelne vlade, nije mnogo zainteresovana, nije suštinski zainteresovana za evropske integracije ili nije spremna ništa da učini da bi do njih došlo. A drugi deo je inače začuđujući nivo biračkog tela.»
U tom kontekstu Goati podseća na upravo objavljene rezultate istraživanja, po kojima 70 odsto građana Srbije želi članstvo u Evropskoj uniji:
«Znači, parlamentarna scena je podeljena na proevropejce i antievropejce. Takođe je podeljeno i biračko telo. Ali neuporedivo je povoljniji odnos u biračkom telu – 70:30. Ako to bude jedna od izbornih tačaka, sledeći izbori bi imali za efekat jedan više evropski parlament i – nadajmo se – u većoj meri proevropsku vladu.»
Profesorka psihologije na Beogradskom univerzitetu Jelena Vlajković izražava, međutim, bojazan da će nakon ovakve odluke Evropske komisije, antievropsko raspoloženje postati vodeće raspoloženje u Srbiji:
«Sasvim je jasno da ovde vladajuće strukture oklevaju i prosto zamrzavaju ispunjavanje obaveza i približavanje Evropi. Tako da verujem da će se oni ljudi koji žele da se približe Evropi, još više povući u ilegalu, a da će antievropsko raspoloženje postati vodeće raspoloženje u Srbiji. Za mnoge ljude ideja da ćemo se tek možda za šest, deset ili dvanaest godina približiti Evropi ili možda ući u EU, toliko je dalek period da su mnogi ljudi potpuno obeshrabreni i razmišljaju – naročito kad je reč o mladim ljudima – da naprave neke životne aranžmane van Srbije. Rekla bih da je ovo za mnoge ljude sasvim očekivano i da se boljem nisu ni mogli nadati.»
