Arbana VIDISHIQI (Priredila Anamari REPIC)
Zalažemo se da se rešenje statusa ne odlaže zbog nečijih izbora, te da se ovo pitanje okonča do kraja 2006. godine u skladu sa principima Kontakt-grupe, izjavio je za Radio Slobodna Evropa predsednik Kosova Fatmir Sejdiu. Predsjednik kaže da su svi faktori, koji učestvuju u procesu definisanja statusa, spremni da se proces nastavi i da glavni međunarodni pregovarač predloži rešenje:“Zalažemo se da se principi Kontakt-grupe poštuju i da se do kraja 2006. godine zaokruži pitanje statusa. Verujem da su svi faktori koji su uključeni u ovaj proces spremni da se on nastavi, a posebno mislim na predsednika Ahtisarija, koji treba da predloži formulu direktnog rešenja statusa Kosova a da posle ostali međunarodni činioci deluju.”
Komentarišući najave da je moguće da se zbog izbora u Srbiji odloži donošenje rešenja, Sejdiu je istakao da nikakvi izbori ne smeju uticati na proces:
“Kosovo je u dogovoru sa međunarodnom zajednicom odložilo izbore koji su planirani za sam kraj procesa rešavanja statusa, odnosno do kraja ove godine. Zato nema razloga da čekamo nečije izbore, kao što su izbori u Srbiji.”
Prema njegovim rečima, Priština traži da se posle statusa nastavi međunarodno civilno i vojno prisustvo, dok će u narednom periodu uslediti prenos ovlašćenja sa UNMIK-a na kosovske vlasti:
“Želimo da nam ova faza posluži u pripremama koje će omogućiti da Kosovo startuje kao jaka država. Radi se o pripremama zakonodavstva, a posebno ustava Kosova.”
U tom pogledu Priština će, kaže Sejdiu, regulisati garancije za manjinske zajednice, što znači deset garantovanih poslaničkih mesta za Srbe i deset za ostale zajednice. U Vladi će manjine imati rezervisana ministarska mesta, te položaje zamenika ministara:
“Postojaće dvostruka većina prilikom usvajanja nekih zakona. Time će se manjinama dati šansa da se čuju, a to znači još jedan glas. Ako se na primer radi o zakonu o verskim slobodama on će morati prethodno da dobije glasove poslanika manjinskih zajednica, posle čega će se glasati u Parlamentu.”
Kao sledeći primer garancija za manjine, predsednik Kosova navodi Univerzitet na srpskom jeziku u Mitrovici. Naime, Priština je stava da srpska zajednica upravlja tim Univerzitetom u skladu sa kosovskim zakonom. A kada je u pitanju problem podeljene Mitrovice, Sejdiu kaže da plan Prištine, koji je uradio bivši premijer Bajram Redžepi a koji je usvojila Kontakt-grupa, podrazumeva da to bude grad sa dve opštine, koje će imati zajednički upravni odbor, kao elemenat njihovog približavanja:
“Cilj je da konstruktivnim potezima uz pomoć međunarodne zajednice dobijemo integraciju grada. Iako ima reakcija da se ovime priznaje podela grada, ja ističem da je Mitrovica - Kosovo i u tom pogledu je ohrabrujući stav Kontakt grupe da se integritet Kosova ne može ni na koji način ugroziti.”
Osvrćući se na bombaške napade i eksplozije poslednjih nedelja na Kosovu, Sejdiu kaže da ima ljudi koji podržavaju tenzije, te je pozvao građane da sarađuju a nadležne da odgovorne izvedu pred lice pravde. S druge strane, Sejdiu je optužio Srbiju da želi destabilizaciju Kosova:
“Ne želim da prejudiciram stvari ko bi mogao da bude odgovoran, ali ranije je bilo, a i sada ima najava iz Srbije, da su njene paralelne stukture i tajne obaveštajne službe spremne da u svakom trenutku stvore nestabilnost, čime bi se zaključilo da na Kosovu postoji rizik za srpsku zajednicu i da Kosovo ne zaslužuje da postoji kao država.”
Inače, u najvećoj stranci kosovskih Albanaca, Demokratskom savezu Kosova (DSK), čiji je Sejdiu član, u toku je kampanja za izbor predsednika koji treba da nasledi pokojnog Ibrahima Rugovu. Jedan od kandidata za tu funkciju je Sejdiu, ali, kako prema ustavnom okviru predsednik Kosova ne može biti i predsednik stranke, on nije direktno odgovorio za koju će se funkciju odlučiti ako bude bio izabran za čelnika Demokratskog saveza:
“Videćemo na Skupštini DSK. Želim da budem u fukciji opšte stabilnosti, a ponašaću se u skladu sa zakonom.”
