* * * *
RSE: Povodom najnovijih događaja u Pazaru, sukoba Ugljaninovih i Ljajićevih pristalica, može se postaviti staro pitanje – Pišti li to opet para iz novopazarskog čajnika?
CRNIŠANIN: Ne bih rekao da je to staro pitanje iz novopazarskih čajdžinica. To su sada nove vrste sukoba, koji su bili dosta vremena zaboravljeni jer nije bilo ni višepartijskih izbora. Od 1925. godine, kada su zabeleženi smrtni slučajevi ubistva Bošnjaka od strane Koste Pećanca, pa do danas, nije bilo slučajeva da padne ljudska glava za vreme izbora.
RSE: Neki kažu da u celoj toj priči, koja je vezana za sve loše vesti koje poslednjih dana stižu iz Novog Pazara, ima dobra stvar, a to je da je reč o najžešćim podelama unutar jednog nacionalnog korpusa, da nije reč o sukobima između dve nacije?
CRNIŠANIN: Zaista je dobro što su već više od desetak godina tenzije i sukobi između Srba i Bošnjaka skoro prestali, da se približavanje između Bošnjaka i Srba ogleda u međusobnim posetama i u raznim drugim manifestacijama. Dobro je što je ovo stvarno međubošnjački sukob, a ne međunacionalni. Ali to ne znači da taj sukob ne može veoma lako da se prebaci na međunacionalni teren, pogotovo u ovoj situaciji u kojoj je reč o konačnom statusu Kosova, kada se o njemu neprestano govori. Ovde je, prilikom formiranja SDA, Alija Izetbegović govorio da nas ima pet miliona Muslimana, a kada su ga pitali kako pet miliona, rekao je da su tu i Albanci. Postoje neke skrivene tenzije oko Kosova, tako da niko ne sme javno da se izjasni ni za šta, niti da li je za samostalnost. Ako se bošnjački sukobi ne suzbiju i ako se ne privedu pameti lideri svih bošnjačkih stranaka, nego se sukobi nastave, može se dogoditi da ne ostanu samo na interbošnjačkim sukobima. I jedni i drugi tražiće podrške na drugoj strani, a to će samim tim eskalirati u međunacionalne sukobe.
RSE: Ima i onih koji kažu da ti sukobi nisu na čistoj političkoj liniji, u smislu političkih opredelenja i političkih stavova, nego da je iza toga interes jednog potpuno kriminalizovanog društva.
CRNIŠANIN: Tako je. Ne može Sandžak ostati mimo celog područja bivše SFRJ, u kome je očigledno organizovani kriminal prisutan i veoma jak. Prema tome, tog dela kriminala ima i u Novom Pazaru, a ogleda se i u dilerima droge i u švercu cigaretama, u korupciji i reketiranju. Ne bih rekao da je to osnova ovog sukoba. U pravu ste kada kažete da nema nekih programskih razlika jer obe stranke sarađuju sa Koštuničinom vladom. Nema nekih jasnih idejnih stavova. SDA je davno odustala od svojih programskih ciljeva, od traženja autonomije, od odvajanja. Ono što je kod njih pozitivno je to što su se okrenuli saradnji sa vladom u Srbiji, bez obzira kakva je, jer ne mogu bez te saradnje da funkcionišu. Tu su sada u pitanju lični interesi. Sada je društvo u tranziciji i vrši se rasprodaja društvene imovine, prodaja, privatizacija. Obzirom na prenapučenost stanovništva ovde i na jako visoku cenu građevinskog zemljišta, opština odlučuje o cenama i o dodeli placeva i tu je jako veliko polje za zarade i lične interese.
RSE: Novi Pazar danas zovu predstonica džinsa. Možete li da opišete tu tijesnu čaršiju nekome ko u njoj nikada nije bio?
CRNIŠANIN: Novi Pazar je nekada imao drugačiju čaršiju. Nekada je to bila čaršija zanatlija, malih trgovaca, piljara, mesara, pekara, ćevabdžija, buregdžija. Mirisali su somuni, pekle se pite. Za vreme ramazana su se palila, i pale se, svetla, pucao je top za iftar, da se zna kada prestaje post i kada počinje. Sada se polako vraćaju ti stari atributi čaršije. Tu su sada privatnici koji su jako poslovni ljudi. Prodavačice su savremeno obučene. Kada šetate Novim Pazarom i ulazite u čaršiju, mislite da ste u nekom evropskom gradu, bez obzira što na ulici srećete i neke sa maramama, zabrađenih glava, mada feredža nema. Čaršijom i sada mirišu ćevapi i burek i sada se prave pitice, lepinje i razni drugi specijaliteti, baklave, sladoledi. Čaršija je stalno živa, po ceo dan. Nema prestanka po 24 sata. U Novom Pazaru ima i Srba. Prestalo je iseljavanje Srba koje je ranije bilo dosta izraženo zbog više razloga. Nacionalistički nastrojeni Srbi su hteli da iseljavanje Srba prikažu kao pritisak Muslimana nad Srbima. Ne može neko ko nema političku moć vršiti pritisak. Baš sada, kada je politička moć u bošnjačkim rukama, prestalo je iseljavanje Srba. Uzroci su drugi, uglavnom ekonomske prirode.
RSE: Kako će posetioc, koji je prvi put u Pazaru, osetiti da tu žive zajedno i Srbi i Bošnjaci?
CRNIŠANIN: Neće osetiti odmah jer niko više ne nosi neke nacionalne oznake. Može da oseti da je Novi Pazar bošnjački grad po minaretima koji se odmah vide. Sa minareta se čuju pozivi za molitvu. Videće i neke bradate ljude koji se zovu vehabije. To je jedna sekta u islamu. Može da vidi neke zabrađene žene u dugim suknjama, slične kaluđericama. Većinom su to učenice medresa.
RSE: Da li je vidljivo u Novom Pazaru da je u blizini Studenica?
CRNIŠANIN: Studenica je na 50 kilometara od Novog Pazara. Novi Pazar je prva srpska Nemanjina država. Stevan Nemanja je kršten kao katolik u Podgorici, ali je posle bitke 1182. godine došao ovde u Petrovu crkvu, prešao u pravoslavlje i proglasio se za velikog župana Raške i Zete.
RSE: Da li se stanovnici Pazara mogu nacionalno identifikovati po nazivu koji se upotrebljava za taj region - Raška ili Sandžak?
CRNIŠANIN: Neki Srbi govore raška oblast, a Bošnjaci Sandžak. Dimitrijević iz Prijepolja je pisao da nije Sandžak turska reč, već jedna simbioza svega što je pozitivno i sa istoka i sa zapada. Sandžak znači zastava na perzijskom jeziku. Sandžak je administrativna jedinica na koju je deleno tursko Osmanlijsko carstvo. Danas ne postoji ni jedan sandžak u svetu, nego samo ovaj. Kada se govori o Sandžaku, više se ne misli na sandžak kao teritorijalnu jedinicu, nego na Sandžak koji je stvoren na Berlinskom kongresu 1978. godine.
RSE: Koliko prošlost opterećuje ljude u Sandžaku? Koliko je priča o iseljavanju između dva rata prisutna u novopazarskoj svakodnevnici?
CRNIŠANIN: Dosta je prisutna, ali ne bih mogao reći da je preovlađujuća. Bez obzira što kažu da narod ima kratko pamćenje, ipak se poneko trudi da opomene na to, pa se javljaju neki koji oživljavaju nešto što je prošlo. Što reče Sreten Vukosavljević, prvi predsednik partizanske autonomije Sandžak, ništa što se od zla dešavalo nije moglo da mimoiđe Sandžak. Tako je tu bilo stradanja i muslimanskog i srpskog i crnogorskog stanovništva. Stradanja je bilo mnogo. To se zna. To je bila politika jednog režima, naročito je u toku Drugog svetskog rata stradalo mnogo nevinih ljudi.
RSE: Da li se često postavlja pitanje lokalnim Bošnjacima kome su naklonjeniji, Bosni ili Turskoj? Kako reaguju na takvo pitanje?
CRNIŠANIN: Bošnjaci se stvarno osjećaju Bošnjacima. Ranije, kada nije bilo to ime u upotrebi, nego Muslimani, oni su se osećali Muslimanima u nacionalnom smislu. Ne osećaju se Turcima. Oni i nisu Turci, već su poreklom Slaveni. Ima porodica koje i danas drže prezimena kao što su Martinović, Radenković, Delić, Demić, Čavić, Pašić, Terzić, a to su zajednička prezimena i srpska i muslimanska. Nacionalna diferencijacija i kod nas i u Bosni i na Balkanu izvršena je prema verskim pripadnostima. Veća je razlika između Piroćanaca i Bošnjaka iz Pazara, nego između Srba i Bošnjaka u Pazaru. Bošnjaci osećaju da im je matična država Bosna, ali su svesni činjenice da Bosna nije samo bošnjačka, nego i srpska i hrvatska, ali da je bošnjačka matična nacija u Bosni i oni su zaista deo te nacije. Dok je bila SFRJ, nikome nije padalo na pamet da kaže da Muslimani u Sandžaku nisu isto što i Muslimani u Bosni ili u Crnoj Gori. I sada su jedinstven korpus sa Bošnjacima. Oni ne žele opredelenje ni za Bosnu, ni za Tursku. Bošnjaci shvataju da su ovde autohtoni i da im je Srbija, ako bude demokratska i multinacionalna, kao što je krenula da bude, njihova prva domovina. Oni nemaju rezervnu domovinu. Njima nije ni Bosna ni Turska domovina. U Tursku su išli iz teških razloga ekonomske i političke prirode. Vladalo je teško siromaštvo, beda, glad, neimaština, oduzimanje zemlje. Politički su vršeni razni pritisci. Oni i danas u Turskoj drže bošnjačke derneke, ni danas nisu zaboravili svoj jezik i svoje običaje. Opredeluju se za Sandžak, za Srbiju ili Crnu Goru i nemaju drugu, rezervnu, domovinu.
RSE: Poslednjih par godina postojale su situacije, a postoje i danas, koje su delikatne za Sandžak. Reč je o odvajanju Crne Gore i o problemu Kosova. Pretpostavljam da u Sandžaku, koji je podelen između Srbije i Crne Gore, nema problema po tom pitanju?
CRNIŠANIN: Pre nego što je referendum u Crnoj Gori odlučio da Crna Gore bude nezavisna, granice su bile tvrđe nego što su sada. Kod Prijepolja su zaustavljani i kamioni i ljudi. Crna Gora je defakto bila odvojena. Imala je drugu valutu i samo je bilo pitanje dana kada će se to i zvanično dogoditi. Podele granica u budućoj Evropi će biti irelevantne i meke, ali postoje razne vrste autonomija. Postoji Nacionalni savet Bošnjaka koji radi na čitavoj teritoriji Sandžaka, bez obzira što je Sandžak podelen.
RSE: Da li u budućnosti možete da vidite trenutak kada će postojati jak politički pokret za autonomiju Sandžaka, ili je ta priča prošlosti?
CRNIŠANIN: Mislim da nema opcija koje se zalažu za stvaranje neke teritorijalne autonomije. Mislim da sada, pri ovakvoj konstalaciji odnosa, ne postoji objektivna mogućnost da se Srbija odrekne šest opština, a Crna Gora pet, da bi dali nekakvu teritorijalnu autonomiju Sandžaku. Ali to ne znači da bošnjačko i celo sandžačko stanovništvo ne može da ima uspešnu prekograničnu autonomiju, da Bošnjaci imaju autonomiju u pogledu odlučivanja o svojim nacionalnim i kulturnim pitanjima i problemima, o informisanju, običajima, da imaju uspešnu saradnju sa svim opštinama u Crnoj Gori.
RSE: Da li postoje neki posebni zahtevi iz Sandžaka kada je u pitanju novi ustav Srbije?
CRNIŠANIN: Postoje zahtevi da se u novom Ustavu Srbije decidirano navede da u Srbiji živi bošnjački narod, kao i svi drugi narodi. Po broju stanovnika mi smo u Srbiji, posle Mađara, najbrojniji narod.
RSE: Znači, status nacionalne manjine?
CRNIŠANIN: Tako je.
RSE: Nedavno ste rekli da smatrate da je vaš najveći lični uspeh što se ostali normalan, da ste sačuvali prijatelje i porodicu. Kako ste to uspeli, u vremenima kada su se i najharmoničniji porodice i prijateljstva raspadali? Kako ste to uspeli u Sandžaku, koji je bio na posebnoj vetrometini?
CRNIŠANIN: Nastojao sam celog svog života, koji i nije baš kratak, da se rukovodim pravilom - živi i pusti druge da žive. Rukovodio sam se i onom Veberovom izjavom da politikom može da se bavi samo onaj koji pored sve pokvarenosti sveta kaže - pa ipak.
RSE: Povodom najnovijih događaja u Pazaru, sukoba Ugljaninovih i Ljajićevih pristalica, može se postaviti staro pitanje – Pišti li to opet para iz novopazarskog čajnika?
CRNIŠANIN: Ne bih rekao da je to staro pitanje iz novopazarskih čajdžinica. To su sada nove vrste sukoba, koji su bili dosta vremena zaboravljeni jer nije bilo ni višepartijskih izbora. Od 1925. godine, kada su zabeleženi smrtni slučajevi ubistva Bošnjaka od strane Koste Pećanca, pa do danas, nije bilo slučajeva da padne ljudska glava za vreme izbora.
RSE: Neki kažu da u celoj toj priči, koja je vezana za sve loše vesti koje poslednjih dana stižu iz Novog Pazara, ima dobra stvar, a to je da je reč o najžešćim podelama unutar jednog nacionalnog korpusa, da nije reč o sukobima između dve nacije?
CRNIŠANIN: Zaista je dobro što su već više od desetak godina tenzije i sukobi između Srba i Bošnjaka skoro prestali, da se približavanje između Bošnjaka i Srba ogleda u međusobnim posetama i u raznim drugim manifestacijama. Dobro je što je ovo stvarno međubošnjački sukob, a ne međunacionalni. Ali to ne znači da taj sukob ne može veoma lako da se prebaci na međunacionalni teren, pogotovo u ovoj situaciji u kojoj je reč o konačnom statusu Kosova, kada se o njemu neprestano govori. Ovde je, prilikom formiranja SDA, Alija Izetbegović govorio da nas ima pet miliona Muslimana, a kada su ga pitali kako pet miliona, rekao je da su tu i Albanci. Postoje neke skrivene tenzije oko Kosova, tako da niko ne sme javno da se izjasni ni za šta, niti da li je za samostalnost. Ako se bošnjački sukobi ne suzbiju i ako se ne privedu pameti lideri svih bošnjačkih stranaka, nego se sukobi nastave, može se dogoditi da ne ostanu samo na interbošnjačkim sukobima. I jedni i drugi tražiće podrške na drugoj strani, a to će samim tim eskalirati u međunacionalne sukobe.
RSE: Ima i onih koji kažu da ti sukobi nisu na čistoj političkoj liniji, u smislu političkih opredelenja i političkih stavova, nego da je iza toga interes jednog potpuno kriminalizovanog društva.
CRNIŠANIN: Tako je. Ne može Sandžak ostati mimo celog područja bivše SFRJ, u kome je očigledno organizovani kriminal prisutan i veoma jak. Prema tome, tog dela kriminala ima i u Novom Pazaru, a ogleda se i u dilerima droge i u švercu cigaretama, u korupciji i reketiranju. Ne bih rekao da je to osnova ovog sukoba. U pravu ste kada kažete da nema nekih programskih razlika jer obe stranke sarađuju sa Koštuničinom vladom. Nema nekih jasnih idejnih stavova. SDA je davno odustala od svojih programskih ciljeva, od traženja autonomije, od odvajanja. Ono što je kod njih pozitivno je to što su se okrenuli saradnji sa vladom u Srbiji, bez obzira kakva je, jer ne mogu bez te saradnje da funkcionišu. Tu su sada u pitanju lični interesi. Sada je društvo u tranziciji i vrši se rasprodaja društvene imovine, prodaja, privatizacija. Obzirom na prenapučenost stanovništva ovde i na jako visoku cenu građevinskog zemljišta, opština odlučuje o cenama i o dodeli placeva i tu je jako veliko polje za zarade i lične interese.
RSE: Novi Pazar danas zovu predstonica džinsa. Možete li da opišete tu tijesnu čaršiju nekome ko u njoj nikada nije bio?
CRNIŠANIN: Novi Pazar je nekada imao drugačiju čaršiju. Nekada je to bila čaršija zanatlija, malih trgovaca, piljara, mesara, pekara, ćevabdžija, buregdžija. Mirisali su somuni, pekle se pite. Za vreme ramazana su se palila, i pale se, svetla, pucao je top za iftar, da se zna kada prestaje post i kada počinje. Sada se polako vraćaju ti stari atributi čaršije. Tu su sada privatnici koji su jako poslovni ljudi. Prodavačice su savremeno obučene. Kada šetate Novim Pazarom i ulazite u čaršiju, mislite da ste u nekom evropskom gradu, bez obzira što na ulici srećete i neke sa maramama, zabrađenih glava, mada feredža nema. Čaršijom i sada mirišu ćevapi i burek i sada se prave pitice, lepinje i razni drugi specijaliteti, baklave, sladoledi. Čaršija je stalno živa, po ceo dan. Nema prestanka po 24 sata. U Novom Pazaru ima i Srba. Prestalo je iseljavanje Srba koje je ranije bilo dosta izraženo zbog više razloga. Nacionalistički nastrojeni Srbi su hteli da iseljavanje Srba prikažu kao pritisak Muslimana nad Srbima. Ne može neko ko nema političku moć vršiti pritisak. Baš sada, kada je politička moć u bošnjačkim rukama, prestalo je iseljavanje Srba. Uzroci su drugi, uglavnom ekonomske prirode.
RSE: Kako će posetioc, koji je prvi put u Pazaru, osetiti da tu žive zajedno i Srbi i Bošnjaci?
CRNIŠANIN: Neće osetiti odmah jer niko više ne nosi neke nacionalne oznake. Može da oseti da je Novi Pazar bošnjački grad po minaretima koji se odmah vide. Sa minareta se čuju pozivi za molitvu. Videće i neke bradate ljude koji se zovu vehabije. To je jedna sekta u islamu. Može da vidi neke zabrađene žene u dugim suknjama, slične kaluđericama. Većinom su to učenice medresa.
RSE: Da li je vidljivo u Novom Pazaru da je u blizini Studenica?
CRNIŠANIN: Studenica je na 50 kilometara od Novog Pazara. Novi Pazar je prva srpska Nemanjina država. Stevan Nemanja je kršten kao katolik u Podgorici, ali je posle bitke 1182. godine došao ovde u Petrovu crkvu, prešao u pravoslavlje i proglasio se za velikog župana Raške i Zete.
RSE: Da li se stanovnici Pazara mogu nacionalno identifikovati po nazivu koji se upotrebljava za taj region - Raška ili Sandžak?
CRNIŠANIN: Neki Srbi govore raška oblast, a Bošnjaci Sandžak. Dimitrijević iz Prijepolja je pisao da nije Sandžak turska reč, već jedna simbioza svega što je pozitivno i sa istoka i sa zapada. Sandžak znači zastava na perzijskom jeziku. Sandžak je administrativna jedinica na koju je deleno tursko Osmanlijsko carstvo. Danas ne postoji ni jedan sandžak u svetu, nego samo ovaj. Kada se govori o Sandžaku, više se ne misli na sandžak kao teritorijalnu jedinicu, nego na Sandžak koji je stvoren na Berlinskom kongresu 1978. godine.
RSE: Koliko prošlost opterećuje ljude u Sandžaku? Koliko je priča o iseljavanju između dva rata prisutna u novopazarskoj svakodnevnici?
CRNIŠANIN: Dosta je prisutna, ali ne bih mogao reći da je preovlađujuća. Bez obzira što kažu da narod ima kratko pamćenje, ipak se poneko trudi da opomene na to, pa se javljaju neki koji oživljavaju nešto što je prošlo. Što reče Sreten Vukosavljević, prvi predsednik partizanske autonomije Sandžak, ništa što se od zla dešavalo nije moglo da mimoiđe Sandžak. Tako je tu bilo stradanja i muslimanskog i srpskog i crnogorskog stanovništva. Stradanja je bilo mnogo. To se zna. To je bila politika jednog režima, naročito je u toku Drugog svetskog rata stradalo mnogo nevinih ljudi.
RSE: Da li se često postavlja pitanje lokalnim Bošnjacima kome su naklonjeniji, Bosni ili Turskoj? Kako reaguju na takvo pitanje?
CRNIŠANIN: Bošnjaci se stvarno osjećaju Bošnjacima. Ranije, kada nije bilo to ime u upotrebi, nego Muslimani, oni su se osećali Muslimanima u nacionalnom smislu. Ne osećaju se Turcima. Oni i nisu Turci, već su poreklom Slaveni. Ima porodica koje i danas drže prezimena kao što su Martinović, Radenković, Delić, Demić, Čavić, Pašić, Terzić, a to su zajednička prezimena i srpska i muslimanska. Nacionalna diferencijacija i kod nas i u Bosni i na Balkanu izvršena je prema verskim pripadnostima. Veća je razlika između Piroćanaca i Bošnjaka iz Pazara, nego između Srba i Bošnjaka u Pazaru. Bošnjaci osećaju da im je matična država Bosna, ali su svesni činjenice da Bosna nije samo bošnjačka, nego i srpska i hrvatska, ali da je bošnjačka matična nacija u Bosni i oni su zaista deo te nacije. Dok je bila SFRJ, nikome nije padalo na pamet da kaže da Muslimani u Sandžaku nisu isto što i Muslimani u Bosni ili u Crnoj Gori. I sada su jedinstven korpus sa Bošnjacima. Oni ne žele opredelenje ni za Bosnu, ni za Tursku. Bošnjaci shvataju da su ovde autohtoni i da im je Srbija, ako bude demokratska i multinacionalna, kao što je krenula da bude, njihova prva domovina. Oni nemaju rezervnu domovinu. Njima nije ni Bosna ni Turska domovina. U Tursku su išli iz teških razloga ekonomske i političke prirode. Vladalo je teško siromaštvo, beda, glad, neimaština, oduzimanje zemlje. Politički su vršeni razni pritisci. Oni i danas u Turskoj drže bošnjačke derneke, ni danas nisu zaboravili svoj jezik i svoje običaje. Opredeluju se za Sandžak, za Srbiju ili Crnu Goru i nemaju drugu, rezervnu, domovinu.
RSE: Poslednjih par godina postojale su situacije, a postoje i danas, koje su delikatne za Sandžak. Reč je o odvajanju Crne Gore i o problemu Kosova. Pretpostavljam da u Sandžaku, koji je podelen između Srbije i Crne Gore, nema problema po tom pitanju?
CRNIŠANIN: Pre nego što je referendum u Crnoj Gori odlučio da Crna Gore bude nezavisna, granice su bile tvrđe nego što su sada. Kod Prijepolja su zaustavljani i kamioni i ljudi. Crna Gora je defakto bila odvojena. Imala je drugu valutu i samo je bilo pitanje dana kada će se to i zvanično dogoditi. Podele granica u budućoj Evropi će biti irelevantne i meke, ali postoje razne vrste autonomija. Postoji Nacionalni savet Bošnjaka koji radi na čitavoj teritoriji Sandžaka, bez obzira što je Sandžak podelen.
RSE: Da li u budućnosti možete da vidite trenutak kada će postojati jak politički pokret za autonomiju Sandžaka, ili je ta priča prošlosti?
CRNIŠANIN: Mislim da nema opcija koje se zalažu za stvaranje neke teritorijalne autonomije. Mislim da sada, pri ovakvoj konstalaciji odnosa, ne postoji objektivna mogućnost da se Srbija odrekne šest opština, a Crna Gora pet, da bi dali nekakvu teritorijalnu autonomiju Sandžaku. Ali to ne znači da bošnjačko i celo sandžačko stanovništvo ne može da ima uspešnu prekograničnu autonomiju, da Bošnjaci imaju autonomiju u pogledu odlučivanja o svojim nacionalnim i kulturnim pitanjima i problemima, o informisanju, običajima, da imaju uspešnu saradnju sa svim opštinama u Crnoj Gori.
RSE: Da li postoje neki posebni zahtevi iz Sandžaka kada je u pitanju novi ustav Srbije?
CRNIŠANIN: Postoje zahtevi da se u novom Ustavu Srbije decidirano navede da u Srbiji živi bošnjački narod, kao i svi drugi narodi. Po broju stanovnika mi smo u Srbiji, posle Mađara, najbrojniji narod.
RSE: Znači, status nacionalne manjine?
CRNIŠANIN: Tako je.
RSE: Nedavno ste rekli da smatrate da je vaš najveći lični uspeh što se ostali normalan, da ste sačuvali prijatelje i porodicu. Kako ste to uspeli, u vremenima kada su se i najharmoničniji porodice i prijateljstva raspadali? Kako ste to uspeli u Sandžaku, koji je bio na posebnoj vetrometini?
CRNIŠANIN: Nastojao sam celog svog života, koji i nije baš kratak, da se rukovodim pravilom - živi i pusti druge da žive. Rukovodio sam se i onom Veberovom izjavom da politikom može da se bavi samo onaj koji pored sve pokvarenosti sveta kaže - pa ipak.