Aktuelna situacija na Kosovu ne pruža uslove za učešće kosovskih Srba u radu Skupštine i Vlade Kosova, izjavio je za naš program Nebojša Jović, predsednik Srpskog nacionalnog veća za Mitrovicu (SNV). Jović kaže da i posle poziva Savet bezbednosti, Srbi sa Kosova i pregovarački tim Beograda moraju objasniti svetu da se ne može učestvovati kada nema bezbednosti i kada se raseljeni ne vraćaju. Zato Jović smatra da treba sačekati rešenje statusa Kosova:
“Mislim da treba sačekati još dva tri meseca koliko će trajati do rešenja statusa Kosova. Nadam se da rešenje neće biti ono krajnje, niti povratak na ‘99 godinu a ni bilo koja nezavisnost. I u toj širokoj lepezi međurešenja ja mislim da Srbi ne bi imali ništa protiv čak bi morali da uđu u kosovske instiucije i tada bi konačno bili stvoreni uslovi da Srbi dobiju legitimne predstavnike i funkcionalana parlament.”
Ranđel Nojkić, šef poslaničke grupe “Srpske liste za Kosovo i Metohiju”, koja bojkotuje Skupštinu i Vladu, kaže da od međunarodne zajednice i albanskih lidera zavisi kakve će garancije pružiti za učestvovanje Srba u institucijama:
“Predsednik Tadić kada je bio u Beču vrlo jasno je definisao i rekao da je on za to i da Srbi treba da uđu u institucije ali da proces decentralizacije treba da se definiše. Ukoliko bi se definisao proces decentralizacije onda ne bi prošlo mnogo vremena gde bi Srbi uzeli svoje učešće.”
Ali, među Srbima ima i mišljenja, kao i u međunarodnoj zajednici, da se samo učešćem mogu rešavati problemi i braniti interesi.
Dragiša Krstović, član "Srpske liste za Kosovo i Metohiju", kaže da je učešće neophodno bez obzira na status:
“Nezavisno ishoda od rešenja ja misalim da je nama mesto tamo i da mi jedino radom u institucijama možemo da doprinesemo poboljšanju pripadnika srpske zajednice na Kosovu.”
Za razliku od SNV koje nije deo institucija, “Srpska lista za Kosovo i Metohiju” ima mesta u Skupštini i Vladi, koja ne koristi ali koja su joj garantovana Ustavnim okvirom.
Srpsku listu mnogi optužuju da nema legitimitet jer je na parlamentarnihm izborima 2004. godine dobila neznatnu podršku birača od 0,3 odsto. Međutim, to je bio rezultat negativnog stava prema kosovskim izborima u Beogradu, snažnih poziva na bojkot a nejasnih stavova oko učešća.
U svakom slučaju kako SNV tako i Srpska lista smatraju da njihova politička budućnost na Kosovu zavisi od rešenja statusa. Oni ne osporavaju da je njihov cilj političko angažovanje, ali ističu da se pre toga mora naći rešenje koje će, kako kažu, zadovoljiti osnovne potrebe Srba.
“Mislim da treba sačekati još dva tri meseca koliko će trajati do rešenja statusa Kosova. Nadam se da rešenje neće biti ono krajnje, niti povratak na ‘99 godinu a ni bilo koja nezavisnost. I u toj širokoj lepezi međurešenja ja mislim da Srbi ne bi imali ništa protiv čak bi morali da uđu u kosovske instiucije i tada bi konačno bili stvoreni uslovi da Srbi dobiju legitimne predstavnike i funkcionalana parlament.”
Ranđel Nojkić, šef poslaničke grupe “Srpske liste za Kosovo i Metohiju”, koja bojkotuje Skupštinu i Vladu, kaže da od međunarodne zajednice i albanskih lidera zavisi kakve će garancije pružiti za učestvovanje Srba u institucijama:
“Predsednik Tadić kada je bio u Beču vrlo jasno je definisao i rekao da je on za to i da Srbi treba da uđu u institucije ali da proces decentralizacije treba da se definiše. Ukoliko bi se definisao proces decentralizacije onda ne bi prošlo mnogo vremena gde bi Srbi uzeli svoje učešće.”
Ali, među Srbima ima i mišljenja, kao i u međunarodnoj zajednici, da se samo učešćem mogu rešavati problemi i braniti interesi.
Dragiša Krstović, član "Srpske liste za Kosovo i Metohiju", kaže da je učešće neophodno bez obzira na status:
“Nezavisno ishoda od rešenja ja misalim da je nama mesto tamo i da mi jedino radom u institucijama možemo da doprinesemo poboljšanju pripadnika srpske zajednice na Kosovu.”
Za razliku od SNV koje nije deo institucija, “Srpska lista za Kosovo i Metohiju” ima mesta u Skupštini i Vladi, koja ne koristi ali koja su joj garantovana Ustavnim okvirom.
Srpsku listu mnogi optužuju da nema legitimitet jer je na parlamentarnihm izborima 2004. godine dobila neznatnu podršku birača od 0,3 odsto. Međutim, to je bio rezultat negativnog stava prema kosovskim izborima u Beogradu, snažnih poziva na bojkot a nejasnih stavova oko učešća.
U svakom slučaju kako SNV tako i Srpska lista smatraju da njihova politička budućnost na Kosovu zavisi od rešenja statusa. Oni ne osporavaju da je njihov cilj političko angažovanje, ali ističu da se pre toga mora naći rešenje koje će, kako kažu, zadovoljiti osnovne potrebe Srba.
