Članovi Zemunskog klana, braća Aleksandar i Miloš Simović, krajem maja viđeni su u jednom kafeu u centru Beograda, piše beogradski dnevni list «Politika». Naručili su viski, popili ga i otišli, prepričao je novinarima prijatelj konobara očevica. Mediji navode činjenicu da je samo nedelju dana kasnije ubijen zaštićeni svedok u procesu za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića, Zoran Vukojević zvani Vuk, i pišu da je DNK analizom tragova utvrđeno da ga je surovo likvidirao Aleksandar Simović.
Marko Nicović, bivši šef beogradske policije, veruje da su nezvanične informacije o boravku begunaca iz «Zemunskog klana» u Srbiji tačne:
«Za vreme ,Sablje‘ su se sklonili par meseci van zemlje, a nakon toga su se vratili u zemlju i nastavili da rade ove svoje poslove koje su radili i ranije. Dokaz tome da su aktivni je to da su bili u akciji otimanja Vukojevića. Dokaz tome je što je Pović ubijen, koji je isto tako na poternici i član ,Zemunskog klana‘, i koji je sigurno tokom tog prinudnog dovođenja Vukojevića, u Vukojevića ispalio metak. Dokaz je znači i to da su oni viđeni od strane svedoka u gradu da slobodno posećuju kafiće i piju viski.»
Pored braće Simović, u bekstvu su još četiri člana «Zemunskog klana»: Sretko Kalinić, Vladimir Milisavljević, Ninoslav Konstantinović i Milan Jurišić. Svi su optuženi za učešće u ubistvu premijera Zorana Đinđića, a na teret im stavlja i još veliki broj ubistava i najvećih krivičnih dela, od otmica, iznuda do terorizma.
Ukoliko su zaista u Srbiji, smatra Marko Nicovic, njihovo pojavljivanje moglo bi se tumačiti tako da se ovde osećaju bezbednim:
«To je zbog toga što sigurno imaju svoje obaveštajne pozicije u policiji, a to istovremeno pokazuje da je policija vrlo loše obaveštajno pozicionirana u podzemlju, odnosno da podzemlje ima mnogo jaču obaveštajnu infrastrukturu u policiji nego što ima policija u podzemlju. Moje je mišljenje da verovatno policija s jedne strane izbegava tu neku konfrontaciju, jer će verovatno u hapšenju njih biti krivi do kolena. Oni se neće tako lako predati jer znaju da ih sledi 40 godina zatvora ili će biti ubijeni tokom samog hapšenja.»
Dejan Anastasijevic, novinar nedeljnika «Vreme», kaže da bi boravak odbeglih optuženika u Srbiji jednostavno bio potvrda da policija i službe bezbednosti nisu reformisane:
«Nemoguće da ljudi tog profila, koji su na svim mogućim poternicama, budu na slobodi i da se šetaju po javnim mestima ako nemaju neku vrstu zaštite, bilo od policije, bilo od BIA-e ili neke druge od naših pet službi bezbednosti koliko ih imamo. U svakom slučaju, ukoliko je to tačno, to je znak da veza između organizovanog kriminala i snaga reda nikada nije prekinuta.»
Advokat Božo Prelević, koji u procesu za ubistvo Đinđića zastupa Milana Veruovića, telohranitelja koji je ranjen u atentatu, smatra da je u ovom trenutku deplasirano razmatranje pitanja da li je policija reformisana:
«Ne vidim da to ima neke preterane veze sa reformisanošću, već ima sa sposobnošću i kapacitetom policije da tako nešto uradi. Znači, ja ne verujem da policija zna da su oni tu i da neće da ih hapsi. ja u tu varijantu ne verujem jer mi je teško da shvatim motiv zašto to ne bi radila, osim eventualne korupcije. Ja mislim, ako su u Srbiji, da se oni poprilično dobro kriju.»
Prelević smatra da policija mora jednostavno preduzeti sve ne bi li pripadnike «Zemunskog klana» privela pravdi:
«Ne treba zaboraviti da je ,Zemunski klan‘ jedan vrlo opasan i jak kriminalni lanac sa dosta para i ozbiljan protivnik policiji. Ono što se jedino može zaključiti, to je da policija, sa značajno jačim i ljudstvom i sredstvima, mora da istraži sve moguće lokalitete gde bi oni mogli da se kriju, ali, realno gledano, njih nije lako uhapsiti.»
Bivši policajac Marko Nicović slaže se da svi kapaciteti moraju biti usmereni na hapšenje begunaca:
«Policija je izuzetno mnogo ponižena kroz sam slučaj ubistva Vukojevića kao zaštićenog svedoka. Imate jedan paradoks da čovek koji je doprineo da Simović i drugi ,zemunci‘ budu na poternici, bude od tih istih ljudi ubijen, to znači da je to ustvari jedna ironija koja pokazuje da policija ne vlada situacijom i da podzemlje u organizovanom smislu ima mnogo bolju strukturu nego što ima policija.»
A Đorđe Mamula, član za Odbora za bezbednost Skupštine Srbije, nije želeo da komentariše spekulacije u štampi da su pripadnici zemunskog klana možda u Srbiji, već je rekao da policija radi na njihovom hapšenju:
«Naša policija ima dobre partnerske odnose sa mnogim evropskim policijama, kao i BIA. Bezbednosno informativna agencija održava partnerske odnose sa 49 država. Tako da se sigurno razmenjuju brojne informacije i na tome se veoma ozbiljno radi.»
U policiji nisu želeli da komentarišu navode u štampi, rekavši da se radi o spekulacijama.
Marko Nicović, bivši šef beogradske policije, veruje da su nezvanične informacije o boravku begunaca iz «Zemunskog klana» u Srbiji tačne:
«Za vreme ,Sablje‘ su se sklonili par meseci van zemlje, a nakon toga su se vratili u zemlju i nastavili da rade ove svoje poslove koje su radili i ranije. Dokaz tome da su aktivni je to da su bili u akciji otimanja Vukojevića. Dokaz tome je što je Pović ubijen, koji je isto tako na poternici i član ,Zemunskog klana‘, i koji je sigurno tokom tog prinudnog dovođenja Vukojevića, u Vukojevića ispalio metak. Dokaz je znači i to da su oni viđeni od strane svedoka u gradu da slobodno posećuju kafiće i piju viski.»
Pored braće Simović, u bekstvu su još četiri člana «Zemunskog klana»: Sretko Kalinić, Vladimir Milisavljević, Ninoslav Konstantinović i Milan Jurišić. Svi su optuženi za učešće u ubistvu premijera Zorana Đinđića, a na teret im stavlja i još veliki broj ubistava i najvećih krivičnih dela, od otmica, iznuda do terorizma.
Ukoliko su zaista u Srbiji, smatra Marko Nicovic, njihovo pojavljivanje moglo bi se tumačiti tako da se ovde osećaju bezbednim:
«To je zbog toga što sigurno imaju svoje obaveštajne pozicije u policiji, a to istovremeno pokazuje da je policija vrlo loše obaveštajno pozicionirana u podzemlju, odnosno da podzemlje ima mnogo jaču obaveštajnu infrastrukturu u policiji nego što ima policija u podzemlju. Moje je mišljenje da verovatno policija s jedne strane izbegava tu neku konfrontaciju, jer će verovatno u hapšenju njih biti krivi do kolena. Oni se neće tako lako predati jer znaju da ih sledi 40 godina zatvora ili će biti ubijeni tokom samog hapšenja.»
Dejan Anastasijevic, novinar nedeljnika «Vreme», kaže da bi boravak odbeglih optuženika u Srbiji jednostavno bio potvrda da policija i službe bezbednosti nisu reformisane:
«Nemoguće da ljudi tog profila, koji su na svim mogućim poternicama, budu na slobodi i da se šetaju po javnim mestima ako nemaju neku vrstu zaštite, bilo od policije, bilo od BIA-e ili neke druge od naših pet službi bezbednosti koliko ih imamo. U svakom slučaju, ukoliko je to tačno, to je znak da veza između organizovanog kriminala i snaga reda nikada nije prekinuta.»
Advokat Božo Prelević, koji u procesu za ubistvo Đinđića zastupa Milana Veruovića, telohranitelja koji je ranjen u atentatu, smatra da je u ovom trenutku deplasirano razmatranje pitanja da li je policija reformisana:
«Ne vidim da to ima neke preterane veze sa reformisanošću, već ima sa sposobnošću i kapacitetom policije da tako nešto uradi. Znači, ja ne verujem da policija zna da su oni tu i da neće da ih hapsi. ja u tu varijantu ne verujem jer mi je teško da shvatim motiv zašto to ne bi radila, osim eventualne korupcije. Ja mislim, ako su u Srbiji, da se oni poprilično dobro kriju.»
Prelević smatra da policija mora jednostavno preduzeti sve ne bi li pripadnike «Zemunskog klana» privela pravdi:
«Ne treba zaboraviti da je ,Zemunski klan‘ jedan vrlo opasan i jak kriminalni lanac sa dosta para i ozbiljan protivnik policiji. Ono što se jedino može zaključiti, to je da policija, sa značajno jačim i ljudstvom i sredstvima, mora da istraži sve moguće lokalitete gde bi oni mogli da se kriju, ali, realno gledano, njih nije lako uhapsiti.»
Bivši policajac Marko Nicović slaže se da svi kapaciteti moraju biti usmereni na hapšenje begunaca:
«Policija je izuzetno mnogo ponižena kroz sam slučaj ubistva Vukojevića kao zaštićenog svedoka. Imate jedan paradoks da čovek koji je doprineo da Simović i drugi ,zemunci‘ budu na poternici, bude od tih istih ljudi ubijen, to znači da je to ustvari jedna ironija koja pokazuje da policija ne vlada situacijom i da podzemlje u organizovanom smislu ima mnogo bolju strukturu nego što ima policija.»
A Đorđe Mamula, član za Odbora za bezbednost Skupštine Srbije, nije želeo da komentariše spekulacije u štampi da su pripadnici zemunskog klana možda u Srbiji, već je rekao da policija radi na njihovom hapšenju:
«Naša policija ima dobre partnerske odnose sa mnogim evropskim policijama, kao i BIA. Bezbednosno informativna agencija održava partnerske odnose sa 49 država. Tako da se sigurno razmenjuju brojne informacije i na tome se veoma ozbiljno radi.»
U policiji nisu želeli da komentarišu navode u štampi, rekavši da se radi o spekulacijama.
