Venera, dvadesetdvogodišnja stanovnica Biškeka, glavnog grada Kirgistana, živi veoma teškim životom. Nedavno je ostala bez posla a u njenoj ulici je isključena struja. Suprug joj je bolestan. Međutim, uprkos nedaćama, zadržala je optimitističan pogled na život:
"Osećam se srećno kada vidim ljude oko sebe. Kada pogledam svoje dete, lako zaboravim na sve probleme."
Prema nedavno kompletiranoj Svetskoj mapi sreće, Kirgistan se nalazi na samom vrhu liste najsrećnijih nacija u Centralnoj Aziji.
"Mapa je nastala na osnovu 100 različitih studija, u okviru kojih je anketirano oko 80 hiljada ljudi šiorm sveta. Neke od analiza napravile su Ujedinjene nacije, zatim Svetska zdravstvena organizacija, kao i stručnjaci u raznim zemljama", kaze Adrian Vajt, britanski psiholog koji je radio na ovom projektu.
Zaključeno je da su zdravlje, materijalno bogatstvo i obrazovanje tri najvažnija faktora za osećanje blagostanja ljudi. Dok je Vajt uveren u verodostojnost studije po kojoj je Danska najsrećnija nacija na svetu, drugi su sumnjičavi da je moguće meriti subjektivne stvari kao što je sreća.
"Ovo leto je najlepše u poslednjih 25 godina u Danskoj, tako da mnogi mogu da kažu da smo srećni, ali, generalno -Danci, pre svega u velikim gradovima, izgledaju pomalo ljutitio", kaže Tom Ekerot, glavni urednik magazina "Danske Kommuner".
On ističe da je pitanje da li se ekonomski prosperitet Danske direktno odražava i na osećanje sreće njenih stanovnika:
"Po mnogim pokazateljima, mi smo bogato društvo. Mnogi Danci imaju lepe kuće, mogućnost da kupe razne stvari, da putuju. Ako gledate na materijalne stvari trebalo bi da smo srećni. Međutim, na duže staze to nije dovoljno."
Iza Danske na listi najsrećnijih nacija su Švajcarska i Austrija. Na začelju je afrička država Burundi. Litvanci se osećaju najmanje srećnim među baltičkim državama, što po rečima novinara iz Vilnusa Andreosa Končina nije iznenađenje:
"Na pitanje šta donosi konačnu sreću čoveku, jedna litvanska šala kaže: da komšiji crkne krava. To praktično znači da su Litvanci ili zavidni, ili da ne gledaju na bilo koji pozitivni razlog za radost. Oni su skloniji morbidnom pogledu na život ili na nešto što će ih činiti superiornim u odnosu na druge, makar se radilo i o ružnim stvarima."
"Osećam se srećno kada vidim ljude oko sebe. Kada pogledam svoje dete, lako zaboravim na sve probleme."
Prema nedavno kompletiranoj Svetskoj mapi sreće, Kirgistan se nalazi na samom vrhu liste najsrećnijih nacija u Centralnoj Aziji.
"Mapa je nastala na osnovu 100 različitih studija, u okviru kojih je anketirano oko 80 hiljada ljudi šiorm sveta. Neke od analiza napravile su Ujedinjene nacije, zatim Svetska zdravstvena organizacija, kao i stručnjaci u raznim zemljama", kaze Adrian Vajt, britanski psiholog koji je radio na ovom projektu.
Zaključeno je da su zdravlje, materijalno bogatstvo i obrazovanje tri najvažnija faktora za osećanje blagostanja ljudi. Dok je Vajt uveren u verodostojnost studije po kojoj je Danska najsrećnija nacija na svetu, drugi su sumnjičavi da je moguće meriti subjektivne stvari kao što je sreća.
"Ovo leto je najlepše u poslednjih 25 godina u Danskoj, tako da mnogi mogu da kažu da smo srećni, ali, generalno -Danci, pre svega u velikim gradovima, izgledaju pomalo ljutitio", kaže Tom Ekerot, glavni urednik magazina "Danske Kommuner".
On ističe da je pitanje da li se ekonomski prosperitet Danske direktno odražava i na osećanje sreće njenih stanovnika:
"Po mnogim pokazateljima, mi smo bogato društvo. Mnogi Danci imaju lepe kuće, mogućnost da kupe razne stvari, da putuju. Ako gledate na materijalne stvari trebalo bi da smo srećni. Međutim, na duže staze to nije dovoljno."
Iza Danske na listi najsrećnijih nacija su Švajcarska i Austrija. Na začelju je afrička država Burundi. Litvanci se osećaju najmanje srećnim među baltičkim državama, što po rečima novinara iz Vilnusa Andreosa Končina nije iznenađenje:
"Na pitanje šta donosi konačnu sreću čoveku, jedna litvanska šala kaže: da komšiji crkne krava. To praktično znači da su Litvanci ili zavidni, ili da ne gledaju na bilo koji pozitivni razlog za radost. Oni su skloniji morbidnom pogledu na život ili na nešto što će ih činiti superiornim u odnosu na druge, makar se radilo i o ružnim stvarima."
