„Još uvek imam ponajviše poverenja u Crkvu, a najmanje u sve drugo, i u vladi u i državu i u sistem i sve ostalo.“
„Kad pogledate i vladu i sudstvo, nekako kao da su u sprezi.“
„Vojska i policija se nisu pokazale adekvatno onome kako je to nekada bilo.“
„Nemam poverenja u nikog.“
„Možda deo vlade radi kako treba da radi, a jedan deo ne.“
„Pravo da vam kažem, nemam poverenja u nikog, a najmanje imam u državu i sve njene institucije.“
Rezultati ove naše blic ankete ni u kom slučaju ne mogu se smatrati relevantnim za prikaz poverenja građana u institucije sistema, ali su makar tonski potkrepili ono do čega su tokom marta, na uzorku od 1000 ispitanih, došle organizacije Transparentnost Srbije i Vestminsterska fondacija za demokratiju iz Londona. Njihovo istraživanje je pokazalo da institucije, pogotovo one državne, uživaju onespokojavajuće nizak stepen poverenja u očima građana. Očekivano, daleko ispred njih na spisku onih kojima građani veruju nalaze se porodica i prijatelji, dobro obavešteni poznanici, stručnjaci i mediji, ali ne i tabloidi. Od društvenih grupa jedino se verske zajednice nalaze na listi visoko verodostojnih, dok je mali broj onih koji kao jedan od svoja prva tri izbora navode sindikate i druga udruženja.
Kako, dakle, stoji stvar sa poverenjem u parlament, vladu i u predsednika? Vladimir Goati, Transparentnost Srbije:
„Iznenađujuće je nisko poverenje i ono se ogleda u tome da ukupno u parlament ima poverenja 7,3 posto građana, što je podatak na kakav nisam naišao nigde u komparativnoj literaturi. U vladu ima poverenja ukupno 12,8 posto građana. Predsednik, koji u ovom sistemu ima relativnu veto moć, jer je ovo parlamentarni sistem, stoji bolje sa 18,8 posto.“
Kako na ovako nizak stepen poverenja građana u instituciju koju oni predstavljaju gledaju sami poslanici? Dragan Šutanovac, Demokratska stranka:
„Od prvog dana ove Skupštine i formiranja vlade u jednoj neprincipijelnoj koaliciji, parlament je počeo da gubi poverenje od strane građana, zato što ljudi koji su glasali za poslanike u Skupštini, nisu glasali za ovakvu koaliciju, odnosno nisu očekivali da će se stvoriti takva koalicija. Nakon toga dolazi do grubog kršenja Ustava i zakona, otimanja mandata kakvi nisu zabeleženi nikada u ranijoj prošlosti, i situacija kakva je trenutno u parlamentu se očigledno reflektuje na naše društvo. Građani su veoma svesni da ovaj parlament ne predstavlja reprezentativan sastav našeg društva.“
Đorđe Mamula, Demokratska stranka Srbije:
„Naša politička klasa se postepeno suočava s onim s čim se suočavaju zapadne političke klase, naime sa postojanjem određene zagađenosti građana političkom klasom. Zbog rečnika, zbog uvredljivog odnosa prema šampi, prema poslanicima, prema državnim funkcionerima. Tako da Skupština Srbije pokazuje, po svom sastavu, da je Srbija glasala za sebi slične, a ne za najbolje. „
Postavlja se pitanje kako smanjiti deficit nepoverenja građana? Vladimir Goati kaže da demokratska teorija tu nema mnogo odgovora izuzev – dobar učinak odgovarajućih institucija i izbori. Vladimir Goati:
„Izbori su sukcesivni, oni nosi jedan brzi, instant lek. Ali promenama ljudi, dovođenjem odgovornijih ljudi, svejedno ko to bio, pročišćava se politički prostor. Oni su prinuđeni, pošto su pod nadzorom te izborne volje građana, da se popravljaju. Dakle, izbori na dugi rok jačaju to izuzetno skromno i izuzetno malo i do krajnjih granica oslabljeno poverenje koje imamo sada.“
„Kad pogledate i vladu i sudstvo, nekako kao da su u sprezi.“
„Vojska i policija se nisu pokazale adekvatno onome kako je to nekada bilo.“
„Nemam poverenja u nikog.“
„Možda deo vlade radi kako treba da radi, a jedan deo ne.“
„Pravo da vam kažem, nemam poverenja u nikog, a najmanje imam u državu i sve njene institucije.“
Rezultati ove naše blic ankete ni u kom slučaju ne mogu se smatrati relevantnim za prikaz poverenja građana u institucije sistema, ali su makar tonski potkrepili ono do čega su tokom marta, na uzorku od 1000 ispitanih, došle organizacije Transparentnost Srbije i Vestminsterska fondacija za demokratiju iz Londona. Njihovo istraživanje je pokazalo da institucije, pogotovo one državne, uživaju onespokojavajuće nizak stepen poverenja u očima građana. Očekivano, daleko ispred njih na spisku onih kojima građani veruju nalaze se porodica i prijatelji, dobro obavešteni poznanici, stručnjaci i mediji, ali ne i tabloidi. Od društvenih grupa jedino se verske zajednice nalaze na listi visoko verodostojnih, dok je mali broj onih koji kao jedan od svoja prva tri izbora navode sindikate i druga udruženja.
Kako, dakle, stoji stvar sa poverenjem u parlament, vladu i u predsednika? Vladimir Goati, Transparentnost Srbije:
„Iznenađujuće je nisko poverenje i ono se ogleda u tome da ukupno u parlament ima poverenja 7,3 posto građana, što je podatak na kakav nisam naišao nigde u komparativnoj literaturi. U vladu ima poverenja ukupno 12,8 posto građana. Predsednik, koji u ovom sistemu ima relativnu veto moć, jer je ovo parlamentarni sistem, stoji bolje sa 18,8 posto.“
Kako na ovako nizak stepen poverenja građana u instituciju koju oni predstavljaju gledaju sami poslanici? Dragan Šutanovac, Demokratska stranka:
„Od prvog dana ove Skupštine i formiranja vlade u jednoj neprincipijelnoj koaliciji, parlament je počeo da gubi poverenje od strane građana, zato što ljudi koji su glasali za poslanike u Skupštini, nisu glasali za ovakvu koaliciju, odnosno nisu očekivali da će se stvoriti takva koalicija. Nakon toga dolazi do grubog kršenja Ustava i zakona, otimanja mandata kakvi nisu zabeleženi nikada u ranijoj prošlosti, i situacija kakva je trenutno u parlamentu se očigledno reflektuje na naše društvo. Građani su veoma svesni da ovaj parlament ne predstavlja reprezentativan sastav našeg društva.“
Đorđe Mamula, Demokratska stranka Srbije:
„Naša politička klasa se postepeno suočava s onim s čim se suočavaju zapadne političke klase, naime sa postojanjem određene zagađenosti građana političkom klasom. Zbog rečnika, zbog uvredljivog odnosa prema šampi, prema poslanicima, prema državnim funkcionerima. Tako da Skupština Srbije pokazuje, po svom sastavu, da je Srbija glasala za sebi slične, a ne za najbolje. „
Postavlja se pitanje kako smanjiti deficit nepoverenja građana? Vladimir Goati kaže da demokratska teorija tu nema mnogo odgovora izuzev – dobar učinak odgovarajućih institucija i izbori. Vladimir Goati:
„Izbori su sukcesivni, oni nosi jedan brzi, instant lek. Ali promenama ljudi, dovođenjem odgovornijih ljudi, svejedno ko to bio, pročišćava se politički prostor. Oni su prinuđeni, pošto su pod nadzorom te izborne volje građana, da se popravljaju. Dakle, izbori na dugi rok jačaju to izuzetno skromno i izuzetno malo i do krajnjih granica oslabljeno poverenje koje imamo sada.“
