Vlasti u Beogradu tvrde da nisu upoznate s akcijom navodnog vojnog samoorganizovanja kosovskih Srba, a u Ministarstvu odbrane Srbije tvrde da, ako i postoji, u njega nisu uključeni aktivni pripadnici republičke vojske.
Gradonačelnik Zvečana Dragiša Milović bio je vrlo precizan, saopštivši da su na severu Kosova angažovani pripadnici bivše jugoslovenske vojske, a to spada u domen civilnih vlasti, kaže u izjavi za Radio Slobodna Evropa portparol Ministarstva odbrane Srbije pukovnik Zoran Puhač. On naglašava da zbog ovih činjenica Ministarstvo odbrane neće ulaziti u ovaj slučaj, a na pitanje da li su imali informaciju o bivšim pripadnicima vojske koji su angažovani na severu Kosova, ovako odgovara:
„Informacije koje Ministarstvo ima, jednim delom svakako nisu za javnost, zato ne možemo da komentarišemo pitanje u tom delu. To, i po njegovoj izjavi, a i očigledno nisu naši ljudi. Znači nisu ljudi Ministarstva odbrane odnosno Vojske Srbije.“
Činjenica je, međutim, da je ova informacija koja dolazi u vrlo osetljivom trenutku – uoči, kako se nagoveštava, početka pregovora o statusu Kosova, dodatno podgejala političku temparaturu. Predsednik skupštinskog odbora za bezbednost Milorad Mirčić, povodom tvrdnje gradonačelnika Zvečana Dragiše Milovića, u izjavi za naš program kaže:
„Mislim da ta izjava nije utemeljena u realnosti. Nismo imali takvu informaciju, mada smo razgovarali i sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i sa BIA-om i sa svima. Takvo nešto ne postoji.“
Istovremeno, vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da se radi o očiglednom samoorganizovanju lokalnog stanovništva i da nisu u pitanju aktivne jedinice Vojske Srbije:
„Vojska ipak radi u skladu sa neki propisima i političari imaju, čak i u našoj situaciji, dovoljno izraženu odgovornost da shvataju šta bi to značilo. I u ovoj situaciji na Kosovu može da se proceni da je reč o ljudima koji su samoorganizovani, čak i ako su neki pridošli sa strane.“
Radić naposletku ipak zaključuje da kada je reč o ovakvoj vrsti samoorganizovanja, ono – prema važećim zakonima – nije dozvoljeno:
„Kod nas je sve u nadležnosti državnih institucija. Postoje u drugim zemljama neka rešenja koja omogućavaju samoorganizovanje, ali kod nas ne. Naročito o tako osetljivim političkim pitanjima kao što je kosovskometohijsko, ne dolazi u obzir da se bilo ko organizuje, čak i ako je reč o nečemu za šta unapred najavljujete da neće imati agresivnu ulogu, odnosno da neće nositi oružje. Ne dopušta se mogućnost paralelnog djelovanja, uz državne institucije, bilo srpske, odnosno na Kosovu međunarodne zajednice.“
Gradonačelnik Zvečana Dragiša Milović bio je vrlo precizan, saopštivši da su na severu Kosova angažovani pripadnici bivše jugoslovenske vojske, a to spada u domen civilnih vlasti, kaže u izjavi za Radio Slobodna Evropa portparol Ministarstva odbrane Srbije pukovnik Zoran Puhač. On naglašava da zbog ovih činjenica Ministarstvo odbrane neće ulaziti u ovaj slučaj, a na pitanje da li su imali informaciju o bivšim pripadnicima vojske koji su angažovani na severu Kosova, ovako odgovara:
„Informacije koje Ministarstvo ima, jednim delom svakako nisu za javnost, zato ne možemo da komentarišemo pitanje u tom delu. To, i po njegovoj izjavi, a i očigledno nisu naši ljudi. Znači nisu ljudi Ministarstva odbrane odnosno Vojske Srbije.“
Činjenica je, međutim, da je ova informacija koja dolazi u vrlo osetljivom trenutku – uoči, kako se nagoveštava, početka pregovora o statusu Kosova, dodatno podgejala političku temparaturu. Predsednik skupštinskog odbora za bezbednost Milorad Mirčić, povodom tvrdnje gradonačelnika Zvečana Dragiše Milovića, u izjavi za naš program kaže:
„Mislim da ta izjava nije utemeljena u realnosti. Nismo imali takvu informaciju, mada smo razgovarali i sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i sa BIA-om i sa svima. Takvo nešto ne postoji.“
Istovremeno, vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da se radi o očiglednom samoorganizovanju lokalnog stanovništva i da nisu u pitanju aktivne jedinice Vojske Srbije:
„Vojska ipak radi u skladu sa neki propisima i političari imaju, čak i u našoj situaciji, dovoljno izraženu odgovornost da shvataju šta bi to značilo. I u ovoj situaciji na Kosovu može da se proceni da je reč o ljudima koji su samoorganizovani, čak i ako su neki pridošli sa strane.“
Radić naposletku ipak zaključuje da kada je reč o ovakvoj vrsti samoorganizovanja, ono – prema važećim zakonima – nije dozvoljeno:
„Kod nas je sve u nadležnosti državnih institucija. Postoje u drugim zemljama neka rešenja koja omogućavaju samoorganizovanje, ali kod nas ne. Naročito o tako osetljivim političkim pitanjima kao što je kosovskometohijsko, ne dolazi u obzir da se bilo ko organizuje, čak i ako je reč o nečemu za šta unapred najavljujete da neće imati agresivnu ulogu, odnosno da neće nositi oružje. Ne dopušta se mogućnost paralelnog djelovanja, uz državne institucije, bilo srpske, odnosno na Kosovu međunarodne zajednice.“
