Nakon negativnog izveštaja glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, po pitanju saradnje Srbije sa ovim sudom, uslovljenog pre svega neizručenjem Ratka Mladića i ostalih haških begunaca, postavlja se pitanje kakav kurs će uspostaviti međunarodna zajednica prema zvaničnom Beogradu i da li ove negativne ocene mogu da uvedu zemlju u novu fazu konflikata sa njenim najjačim i najaktivnijim predstavnicima.
Profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka Ivo Visković ne veruje u takav razvoj događaja, ali napominje:
„Naravno to ne znači da oni neće i dalje insistirati na ispunjenju naše obaveze, odnosno izručenju Mladića. Ali mislim da je shvaćeno i na strani Zapada da preterivanje u tome može biti štetno i za njih i za demokratske vlasti u našoj zemlji.“
Profesor Visković smatra da nije slučajno što je predsednik Boris Tadić u svom autorskom tekstu u „Vašington postu“ pozvao međunarodnu zajednicu na prihvatanje jednog drugačijeg modela odnosa sa ovdašnjim vlastima:
„On je to nazvao reciprocitet, premijer Koštunica je to nazvao partnerstvo, ali u suštini radi se o jednom pokušaju da se dosadašnja tvrda politika uslovljavanja ipak malo ublaži. Ne verujem da će se to postići neposredno i da će zaista doći do dramatičnog zaokreta u zapadnoj politici prema nama, odnosno mislim da će politika uslovljavanja ipak biti nastavljena. Ali ne grubo, ne tako da bi se zaista demokratske stranke u Srbiji obeshrabrivale, a da bi se davalo šansu onim predstavnicima i na političkoj sceni i u javnosti koji zagovaraju radikalizam i ponovo neku vrstu našeg sukobljavanja sa Zapadom.“
Prvu priliku za uspostavljenje drugačijih odnosa već ima predsednik države Boris Tadić, koji prisustvuje zameni zastava ispred sedišta Ujedinjenih nacija. Zvanično je planiran njegov susret sa generalnim sekretarom Kofijem Ananom, međutim, bivši šef diplomatije, sada visoki funkcioner Pakta za stabilnost, Goran Svilanović, smatra da je ovo odlična prilika i za razgovor sa Karlom del Ponte:
„Ja se nadam da ni ona, ni on neće propustiti tu priliku da ipak sednu i da porazgovaraju o ozbiljnoj situaciji u kojoj se zemlja našla. Predsednik, istina, nema velike nadležnosti u toj oblasti, ali sam siguran – pogotovo imajući u vidu činjenicu da je praktično već postao i vrhovni zapovednik oružanih snaga – da će sada biti u prilici da ima veći nadzor nad Vojnom službom bezbednosti i na taj način eventualno uticati da se konačno poboljša saradnja sa Sudom u Hagu kada su u pitanju oni koji su do sada optuženi, imajući u vidu pre svega Mladića.“
Problem sa Ratkom Mladićem pokušao je da u ime Vlade, članovima Saveta bezbednosti objasni ministar Zoran Lončar. On je rekao da je Vlada Srbije učinila apsolutno sve to je u njenoj moći da Mladić bude lociran i prebačen u Hag i da ostaje čvrsto privržena stavu da izvrši sve međunarodne obaveze:
„Da to predstavlja nedostojan čin i da on neposredno ugrožava nacionalni i državni interes Srbije. Postoji potpuna politička volja da se ta stvar reši i sada je samo pitanje tehničke prirode da se otkrije mesto na kojem se krije general Ratko Mladić. i zbog toga će Vlada Srbije preduzimati sve raspoložive mere u narednom periodu, kako bi se u potpunosti ispunila međunarodna obaveza naše zemlje, a to je da saradnja sa Haškim tribunalom bude dovedena do kraja.“
U odlučnost ovdašnjih vlasti da ovo pitanje bude dovedeno do kraja veruje i profesor Ivo Visković:
„U svakom slučaju, ne može nam biti zaboravljeno i oprošteno da moramo ispuniti svoje obaveze prema Haškom tribunalu. Mislim da su toga svesni svi predstavnici Srbije, i premijer i predsednik i celokupna diplomatija i da je sad pitanje taktike kako to izvesti na najmanje bolan način. Ali mislim da je i u našoj zemlji ipak sazrelo shvatanje da se to mora uraditi i da se ne može ni na koji način izbeći.“
Profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka Ivo Visković ne veruje u takav razvoj događaja, ali napominje:
„Naravno to ne znači da oni neće i dalje insistirati na ispunjenju naše obaveze, odnosno izručenju Mladića. Ali mislim da je shvaćeno i na strani Zapada da preterivanje u tome može biti štetno i za njih i za demokratske vlasti u našoj zemlji.“
Profesor Visković smatra da nije slučajno što je predsednik Boris Tadić u svom autorskom tekstu u „Vašington postu“ pozvao međunarodnu zajednicu na prihvatanje jednog drugačijeg modela odnosa sa ovdašnjim vlastima:
„On je to nazvao reciprocitet, premijer Koštunica je to nazvao partnerstvo, ali u suštini radi se o jednom pokušaju da se dosadašnja tvrda politika uslovljavanja ipak malo ublaži. Ne verujem da će se to postići neposredno i da će zaista doći do dramatičnog zaokreta u zapadnoj politici prema nama, odnosno mislim da će politika uslovljavanja ipak biti nastavljena. Ali ne grubo, ne tako da bi se zaista demokratske stranke u Srbiji obeshrabrivale, a da bi se davalo šansu onim predstavnicima i na političkoj sceni i u javnosti koji zagovaraju radikalizam i ponovo neku vrstu našeg sukobljavanja sa Zapadom.“
Prvu priliku za uspostavljenje drugačijih odnosa već ima predsednik države Boris Tadić, koji prisustvuje zameni zastava ispred sedišta Ujedinjenih nacija. Zvanično je planiran njegov susret sa generalnim sekretarom Kofijem Ananom, međutim, bivši šef diplomatije, sada visoki funkcioner Pakta za stabilnost, Goran Svilanović, smatra da je ovo odlična prilika i za razgovor sa Karlom del Ponte:
„Ja se nadam da ni ona, ni on neće propustiti tu priliku da ipak sednu i da porazgovaraju o ozbiljnoj situaciji u kojoj se zemlja našla. Predsednik, istina, nema velike nadležnosti u toj oblasti, ali sam siguran – pogotovo imajući u vidu činjenicu da je praktično već postao i vrhovni zapovednik oružanih snaga – da će sada biti u prilici da ima veći nadzor nad Vojnom službom bezbednosti i na taj način eventualno uticati da se konačno poboljša saradnja sa Sudom u Hagu kada su u pitanju oni koji su do sada optuženi, imajući u vidu pre svega Mladića.“
Problem sa Ratkom Mladićem pokušao je da u ime Vlade, članovima Saveta bezbednosti objasni ministar Zoran Lončar. On je rekao da je Vlada Srbije učinila apsolutno sve to je u njenoj moći da Mladić bude lociran i prebačen u Hag i da ostaje čvrsto privržena stavu da izvrši sve međunarodne obaveze:
„Da to predstavlja nedostojan čin i da on neposredno ugrožava nacionalni i državni interes Srbije. Postoji potpuna politička volja da se ta stvar reši i sada je samo pitanje tehničke prirode da se otkrije mesto na kojem se krije general Ratko Mladić. i zbog toga će Vlada Srbije preduzimati sve raspoložive mere u narednom periodu, kako bi se u potpunosti ispunila međunarodna obaveza naše zemlje, a to je da saradnja sa Haškim tribunalom bude dovedena do kraja.“
U odlučnost ovdašnjih vlasti da ovo pitanje bude dovedeno do kraja veruje i profesor Ivo Visković:
„U svakom slučaju, ne može nam biti zaboravljeno i oprošteno da moramo ispuniti svoje obaveze prema Haškom tribunalu. Mislim da su toga svesni svi predstavnici Srbije, i premijer i predsednik i celokupna diplomatija i da je sad pitanje taktike kako to izvesti na najmanje bolan način. Ali mislim da je i u našoj zemlji ipak sazrelo shvatanje da se to mora uraditi i da se ne može ni na koji način izbeći.“
