U roku od tri dana Bezbednosno-informativna agencija Srbije moraće povereniku za informacije od javnog značaja da dostavi podatak o broju prisluškivanih građana Srbije. Vrhovni sud Srbije odbacio je tužbu BIA-e protiv rešenja poverenika kojom je toj agenciji naloženo da dostavi informacije o prisluškivanjima građana u 2005. godini, čime su stvoreni uslovi da se objave ti podaci koje je zahtevala nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava.
Miroslav Janković iz Inicijative mladih rekao je za naš program da ta organizacija jednostavno želi da proveri koliko ljudi u Srbiji prisluškuje BIA i da na taj način testira Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, pogotovo kada su u pitanju takozvane kritične institucije kao sto je tajna služba:
„Svakako da sada očekujemo da nam BIA dostavi te tražene informacije, koje ćemo mi nakon toga da učinimo dostupnim svim građanima Srbije, koji, naravno, imaju pravo da znaju koliko ljudi BIA prisluškuje. To je bitno jer je BIA već tradicionalno jedna zatvorena organizacija, koja teži toj tajnosti svog rada, tajnosti podataka, tajnosti dosjea. Građani Srbije moraju da imaju veći uvid u rad BIA-e.“
Posle godinu i po dana primene Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, ovo je prvi put da BIA ima obavezu da iznese u javnost podatke o svom radu.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, rekao je za naš program da je procenio da podaci o broju prisluškivanih građana ne zaslužuju da budu zaštićeni oznakom državna tajna, zbog čega je i doneo rešenje da mogu biti dostupni javnosti:
„Normalno je da se prisluškuju kriminalci, da se prisluškuju lica koja su u sukobu sa zakonom, i da te informacije nisu u svakom trenutku dostupne javnosti. Ali sam broj prisluškivanih nisam smatrao da ugrožava bilo kakav tok postupka, a smatrao sam da je dosta važno da se zna koliki je taj broj i zato sam doneo rešenje kakvo sam doneo. Pitanje izvršenja nije u mojoj nadležnosti. Dakle, bilo bi normalno da u skladu sa zakonom BIA, kao i svaki drugi organ vlasti, postupi u skladu sa takvim rešenjem. Da li će to uraditi, ne znam. To treba pitati njih.“
Jovan Dulović, koji kao novinar nedeljnika „Vreme“ godinama prati rad tajnih službi, smatra da BIA neće u potpunosti odgovoriti na zahtev nadležnih, iako misli da tajnoj službi objavljivanje tražene informacije ne bi moglo da šteti:
„Ali da joj nije ugodno, to jeste. E sad je pitanje koliko će toga BIA da iznese. Po običaju će, kao i sve tajne službe, mnogo toga da prikrije. Tako da ja u te podatke, kad ih budu objavili, uopšte neću da verujem.“
Rodoljub Šabić podseća da Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja svakom građaninu jemči pravo na pristup takvim podacima i kaže da BIA ne može biti izuzeta iz zakona:
„Nemojte pitati mene. Ja vas pitam da li vi prepoznajete koji bi se to interes štitio tajnošću o broju prisluškivanih? Ja ne prepoznajem. Demokratsko društvo to treba da zna. Nije nebitno da li je ta cifra u skladu sa potrebama borbe protiv kriminala ili je daleko veća. Ta mistifikacija o tome da postoje državni organi u čijem je radu baš sve tajno, to je relikt iz starih vremena. Teško da to može da funkcioniše u društvu koje treba da bude demokratsko.“
Jovan Dulović ne veruje da će baš sve svoje obaveze BIA tako lako prihvatiti:
„Naterati ljude pogotovo u BIA-i da nešto tako urade, to oni shvataju maltene kao atak na svoju službu.“
Ako bi se BIA oglušila na odluku da mora da dostavi tražene informacije, Miroslav Janković kaže da će Inicijativa mladih insistirati na toj obavezi tajne službe i to kroz jedino rešenje koje je preostalo:
„Mi ćemo da pokrenemo taj mehanizam koji predviđa Zakon o slobodnom pristupu informacijama, a na osnovu koga je vlada Srbije nadležna za izvršenje rešenja poverenika za slobodan pristup informacijama.“
Ukoliko bi ipak na ovaj način morao da se sprovede odluka poverenika za informacije od javnog značaja, to bi bilo prvi put da je Vlada Srbije primorana da obezbedi izvršenje takvog rešenja.
Miroslav Janković iz Inicijative mladih rekao je za naš program da ta organizacija jednostavno želi da proveri koliko ljudi u Srbiji prisluškuje BIA i da na taj način testira Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, pogotovo kada su u pitanju takozvane kritične institucije kao sto je tajna služba:
„Svakako da sada očekujemo da nam BIA dostavi te tražene informacije, koje ćemo mi nakon toga da učinimo dostupnim svim građanima Srbije, koji, naravno, imaju pravo da znaju koliko ljudi BIA prisluškuje. To je bitno jer je BIA već tradicionalno jedna zatvorena organizacija, koja teži toj tajnosti svog rada, tajnosti podataka, tajnosti dosjea. Građani Srbije moraju da imaju veći uvid u rad BIA-e.“
Posle godinu i po dana primene Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, ovo je prvi put da BIA ima obavezu da iznese u javnost podatke o svom radu.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, rekao je za naš program da je procenio da podaci o broju prisluškivanih građana ne zaslužuju da budu zaštićeni oznakom državna tajna, zbog čega je i doneo rešenje da mogu biti dostupni javnosti:
„Normalno je da se prisluškuju kriminalci, da se prisluškuju lica koja su u sukobu sa zakonom, i da te informacije nisu u svakom trenutku dostupne javnosti. Ali sam broj prisluškivanih nisam smatrao da ugrožava bilo kakav tok postupka, a smatrao sam da je dosta važno da se zna koliki je taj broj i zato sam doneo rešenje kakvo sam doneo. Pitanje izvršenja nije u mojoj nadležnosti. Dakle, bilo bi normalno da u skladu sa zakonom BIA, kao i svaki drugi organ vlasti, postupi u skladu sa takvim rešenjem. Da li će to uraditi, ne znam. To treba pitati njih.“
Jovan Dulović, koji kao novinar nedeljnika „Vreme“ godinama prati rad tajnih službi, smatra da BIA neće u potpunosti odgovoriti na zahtev nadležnih, iako misli da tajnoj službi objavljivanje tražene informacije ne bi moglo da šteti:
„Ali da joj nije ugodno, to jeste. E sad je pitanje koliko će toga BIA da iznese. Po običaju će, kao i sve tajne službe, mnogo toga da prikrije. Tako da ja u te podatke, kad ih budu objavili, uopšte neću da verujem.“
Rodoljub Šabić podseća da Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja svakom građaninu jemči pravo na pristup takvim podacima i kaže da BIA ne može biti izuzeta iz zakona:
„Nemojte pitati mene. Ja vas pitam da li vi prepoznajete koji bi se to interes štitio tajnošću o broju prisluškivanih? Ja ne prepoznajem. Demokratsko društvo to treba da zna. Nije nebitno da li je ta cifra u skladu sa potrebama borbe protiv kriminala ili je daleko veća. Ta mistifikacija o tome da postoje državni organi u čijem je radu baš sve tajno, to je relikt iz starih vremena. Teško da to može da funkcioniše u društvu koje treba da bude demokratsko.“
Jovan Dulović ne veruje da će baš sve svoje obaveze BIA tako lako prihvatiti:
„Naterati ljude pogotovo u BIA-i da nešto tako urade, to oni shvataju maltene kao atak na svoju službu.“
Ako bi se BIA oglušila na odluku da mora da dostavi tražene informacije, Miroslav Janković kaže da će Inicijativa mladih insistirati na toj obavezi tajne službe i to kroz jedino rešenje koje je preostalo:
„Mi ćemo da pokrenemo taj mehanizam koji predviđa Zakon o slobodnom pristupu informacijama, a na osnovu koga je vlada Srbije nadležna za izvršenje rešenja poverenika za slobodan pristup informacijama.“
Ukoliko bi ipak na ovaj način morao da se sprovede odluka poverenika za informacije od javnog značaja, to bi bilo prvi put da je Vlada Srbije primorana da obezbedi izvršenje takvog rešenja.
