Nasljednik posljednjeg crnogorskog suverena kralja Nikole, princ Nikola Petrović Njegoš, sa konferencije za medije Pokreta za nezavisnost, obratio se građanima koji se zalažu za zajednicu sa Srbijom. Uz podsjećanje da i njegovim venama teče srpska krv po baki Nataliji Konstantinović Obrenović, princ Nikola je rekao da čak i istorijski fakti govore da su Crna Gora i Srbija, kao dvije nezavisne države, između kojih se praktično nijesu znale granice, zajedno dobijale sve bitke, a da tako nije bilo tokom stogodišnjeg suživota u zajednici. Kako je rekao, pobjeda opcije za nezavisnost za unioniste neće označiti kraj, jer će nezavisna Crna Gora biti u poziciji da na demokratskim osnovama sklapa saveze sa drugima:
„Ako Crna Gora ne dobije svoju nezavisnost, ja čak mislim da će tada i oni isti biti gubitnici. Onda u tom slučaju šta? Crna Gora postaje jedna provincija Srbije, jer budimo realni, nemojte da sanjamo, deset miliona, osam, deset miliona s jedne strane, i šetstotina pedeset hiljada s druge, šta je realno očekivati, ako se priča o demokratskom upravljanju“.
Novinare je zanimalo i prinčevo mišeljenje o dinastiji Karađorđević:
„Što se tiče mojih rođaka Karađorđevića, koji su u prošlosti bili ti koji su nam u načinjeli tu nepravdu, mojoj porodici, ja lično sam uvijek spreman da uspostavim normalne odnose sa njima, ali mi se čini da to treba da urade oni.Tako da treba njima da postavite to pitanje, jer su oni ti koji su počinili nepravdu Petrovićima. Na njima je da naprave prvi korak“.
Nikola Petrović Njegoš nema političkih ambicija, nema ništa protiv, čak naprotiv, što se i indipendisti i unionisti pozivaju na tradiciju posljednje crnogorske vladarske kuće. Smatra da je podizanje spomenika njegovom paradjedu kralju Nikoli u Podgorici i Nikšiću gest poštovanja, ali njegov cilj je puna ustavna rehabilitacija dinastije Petrović:
„Pričam o rehabilitaciji jedne dinastije koja je svrgnuta, čija su prava ukinuta, Podgorička skupština ih je tada bila protjerala 1918.godine,a taj akt je i dalje važi . Ja tražim jedan pravni akt, recimo na primjer ako je sjutra Crna Gora nezavisna i ako dođe novi Ustav Crne Gore on mora zvanično da rehabilituje svoju dinastiju. Ja nijesam praunuk jedne statue od mermera ili bronze, nego čovjeka koji je patio i koji je umro u izgnanstvu i koji je ipak pedesetpet godina se borio za tu državu crnogorsku, pa ma kakve kritike bile koje bismo mogli reći za njegovo vladanje“.
Na pitanje zašto još nije naučio jezik svojih predaka, princ Nikola je sa žaljenjem konstatovao da ga nije naučio u djetinjstvu, a da mu sada kao starijem čovjeku sa puno obaveza učenje ne ide najbolje. Za sada i nije u prilici da duže boravi u Crnoj Gori, ali da, iako slabo govori, sve razumije.
„Ako Crna Gora ne dobije svoju nezavisnost, ja čak mislim da će tada i oni isti biti gubitnici. Onda u tom slučaju šta? Crna Gora postaje jedna provincija Srbije, jer budimo realni, nemojte da sanjamo, deset miliona, osam, deset miliona s jedne strane, i šetstotina pedeset hiljada s druge, šta je realno očekivati, ako se priča o demokratskom upravljanju“.
Novinare je zanimalo i prinčevo mišeljenje o dinastiji Karađorđević:
„Što se tiče mojih rođaka Karađorđevića, koji su u prošlosti bili ti koji su nam u načinjeli tu nepravdu, mojoj porodici, ja lično sam uvijek spreman da uspostavim normalne odnose sa njima, ali mi se čini da to treba da urade oni.Tako da treba njima da postavite to pitanje, jer su oni ti koji su počinili nepravdu Petrovićima. Na njima je da naprave prvi korak“.
Nikola Petrović Njegoš nema političkih ambicija, nema ništa protiv, čak naprotiv, što se i indipendisti i unionisti pozivaju na tradiciju posljednje crnogorske vladarske kuće. Smatra da je podizanje spomenika njegovom paradjedu kralju Nikoli u Podgorici i Nikšiću gest poštovanja, ali njegov cilj je puna ustavna rehabilitacija dinastije Petrović:
„Pričam o rehabilitaciji jedne dinastije koja je svrgnuta, čija su prava ukinuta, Podgorička skupština ih je tada bila protjerala 1918.godine,a taj akt je i dalje važi . Ja tražim jedan pravni akt, recimo na primjer ako je sjutra Crna Gora nezavisna i ako dođe novi Ustav Crne Gore on mora zvanično da rehabilituje svoju dinastiju. Ja nijesam praunuk jedne statue od mermera ili bronze, nego čovjeka koji je patio i koji je umro u izgnanstvu i koji je ipak pedesetpet godina se borio za tu državu crnogorsku, pa ma kakve kritike bile koje bismo mogli reći za njegovo vladanje“.
Na pitanje zašto još nije naučio jezik svojih predaka, princ Nikola je sa žaljenjem konstatovao da ga nije naučio u djetinjstvu, a da mu sada kao starijem čovjeku sa puno obaveza učenje ne ide najbolje. Za sada i nije u prilici da duže boravi u Crnoj Gori, ali da, iako slabo govori, sve razumije.
