U Rusiji na svaki sat umre 80 stanovnika. Prosečan životni vek muškaraca je samo 59 godina, za razliku od Zapada, gde iznosi 74, a u Japanu čak 78 godina. Jedan od glavnih uzroka visoke smrtnosti je životni stil, pre svega alkholizam, tačnije konzumiranje nadaleko čuvene i veoma jake votke, ali i prokrijumčarenih, jeftinih pića sumnjivog kvaliteta. S druge strane, jedan bračni par u proseku rodi svega 1,1 dete, umesto 2,4, koliko je neophodno da bi se zaustavio negativni trend smanjenja stanovništva. Žene se sve ređe odlučuju na rađanje zbog materijalne oskudice. Prosečna plata u Rusiji je oko 160 dolara. Često se pre opredeljuju za očuvanje radnog mesta nego odlazak na porodiljsko, nakon čega je neizvestan povratak na posao. Zbog svega toga Rusija izgubi godišnje stanovnika koliko, recimo, ima jedan Bahrein. Odnosno, od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, zemlja se smanjila sa više od 150 na 143 miliona stanovnika. Ako se takav trend nastavi, 2050. imaće manje od 100 miliona građana.
Zbog toga je Putin četvrtinu svog jednočasovnog govora posvetio ovom problemu, koji sve više utiče i nacionalnu bezbednost, ako se ima u vidu da u azijskom delu Rusije, veličine oko dve Evrope, živi svega četrdesetak miliona stanovnika. Pogotovo je dramatična situacija na dalekom Istoku, površine pola Evrope, nastanjenim sa svega 6,5 miliona građana. Reč je o delu Rusije koji se graniči sa Kinom. Samo u tom, severnom delu Kine, živi oko 105 miliona stanovnika, koji zbog prenaseljenosti sve češće prelaze granicu u potrazi za poslom. Osim prodaje svoje jeftine robe, preduzimljivi Kinezi ulažu i u veće biznise, potiskujući domaću konkurenciju. Procenjuje se da u ovom trenutku na pomenutom području živi skoro milion Kineza. Američki Njujork Tajms je nedavno pisao i da je kineska mafija takoreći uništila na daleko čuvenu rusku mafiju u tom regionu, preotimajući joj trgovinu drogom, ljudima, prostituciju. Čak su i SAD izrazile zabrinutost zbog ovog trenda, pribojavajući se da njen najveći rival na duže staze, Kina, sve više osvaja prostor dalekog ruskog istoka, koji je zbog bogatstva energentima, od velikog interesa i za Vašington.
Osim zbog ove regije, Putinova administracija, koja se, po oceni Zapada, okreće autoritarizmu sa naglaskom na rusku nacionalnu i kulturnu tradiciju, pribojava se da bi daljim smanjenjem stanovništva bio ugrožen nacionalni identitet, s obzirom da u Rusiji živi i brojno nerusko stanovništvo. Rusi čine oko 79 odsto populacije i, dok opada njihov broj, natalitet neslovenskog stanovništva u ovoj zemlji, pre svega muslimanskog, u blagom je porastu. Kremlj je takođe zabrinut i da bi drastičan pad stanovništva oslabio regrutnu bazu armije. Zbog svega toga, Putin je predložio ekonomske podsticaje za rađanje drugog deteta:
"Kada razmišljaju o rađanju dece, žene se suočavaju sa veoma teškim izborom - da li da imaju dete, čime gube posao, ili da se odreknu materinstva. Zato ohrabrivanje rađanja dece treba da uključi šiorku lepezu mera, od administrativnih, finansijskih, do društvene podrške mladim porodicama."
Tako bi majke sa dvoje dece dobile jednokratno 5.000 dolara pomoći, a dečji dodatak bi bio povećan na 50 dolara mesečno za prvo, a za drugo dete na 100 dolara, što ukupno iznosi kao prosečna plata u zemlji. Putin je pozvao i na usvajanje oko 200.000 siročadi, najavljujući finansijsku podršku i za tu namenu. Tokom govora bio je često prekidan aplauzima poslanika iz svih partija, jednodušno podržavajući njegov plan. U kampanju su se uključile i javne ličnosti, među njima i nobelovac Aleksandar Solženjicin, koji je pozvao na oživljavanje tradicionalnih vrednosti porodice.
Ekpserti smatraju da bi Rusija trebalo po ugledu na Zapad da omogući dolazak stranih radnika. Međutim, tome se protive nacionalisti i Ruska pravoslavna crkva, koji se boje da bi stranci, pre svega muslimani i Kinezi, ugrozili identiet Rusije kao slovenske i pravoslavne zemlje. S druge strane, Kremlj računa i na veliku rusku dijasporu. Samo nakon raspada bivšeg Sovjetskog Saveza, van granica današnje Rusije ostalo je oko 30 miliona Rusa.
"Kada je reč o imigracionoj politici, privlačenje naših građana iz inostranstva je prioritet. Treba podstaći i dolazak stranih radnika u našu zemlju – obrazovanih i koji poštuju zakon. Ljudi koji žele da se nastane u Rusiji, treba da se odnose sa poštovanjem prema ruskoj kulturi i tradiciji", kazao je Putin.
Ovaj desetogodišnji plan koštao bi Rusiju 80 miliona dolara godišnje. Ako se ima u vidu da je Rusija najveći proizvođač gasa u svetu i druga po naftnim rezervama, onda neće biti problema da se obezbede sredstva iz budzeta, u kome se nalaze ogromni viškovi zbog skoka cena energenata. Kremlj je pre dve godina osnovao tzv. stabilizacini fond u kome se kumulira sav višak preko cene nafte od 27 dolara po barelu. S obzirom da u ovom trentuku naftni derivati koštaju više od 70 dolara po barelu, sa tendencijom daljeg poskupljenja, u ovom trenutku u pomenutom fondu je pohranjena 61 milijarda dolara.
Glavni ekonomista Svetske banke Džon Litvork procenjuje da bi, ako se nastave sadašnji trendovi, do 2030. godine u njemu moglo da se akumulira čak 2.000 i 300 milijardi dolara. Ključno pitanje je za šta će taj novac najviše biti korišćen. Komunisti traže izdvajanje za poboljšanje standarda, nacionalisti za rast nataliteta, vojska za naoružanje, biznis lobi za investicije u infrastrukturu. Ministar finansija Aleksej Kudrin upozorava da bi nekontrolisano trošenje sredstava iz ovog fonda ubrzalo rast ionako problematične inflacije od 12 odsto.
U svakom slučaju, ruski predsednik je rešen da se uhvati u koštac sa jednim od najvećih problema zemlje – opadanje broja stanovnika. Postavlja se međutim, pitanje u kojoj meri će ruskinje biti spremne, čak i uz ekonomske podsticaje, da rađaju mnogo više nego do sada. Jer iskustvo bogatog Zapada, pre svega Evrope gde takođe opada natalitet, pokazuje da osim materijalnog momenta, veliku ulogu igra i životni stil. Žene se sve više fokusiraju na karijeru, što ih često destimuliše da rađaju više dece.
Zbog toga je Putin četvrtinu svog jednočasovnog govora posvetio ovom problemu, koji sve više utiče i nacionalnu bezbednost, ako se ima u vidu da u azijskom delu Rusije, veličine oko dve Evrope, živi svega četrdesetak miliona stanovnika. Pogotovo je dramatična situacija na dalekom Istoku, površine pola Evrope, nastanjenim sa svega 6,5 miliona građana. Reč je o delu Rusije koji se graniči sa Kinom. Samo u tom, severnom delu Kine, živi oko 105 miliona stanovnika, koji zbog prenaseljenosti sve češće prelaze granicu u potrazi za poslom. Osim prodaje svoje jeftine robe, preduzimljivi Kinezi ulažu i u veće biznise, potiskujući domaću konkurenciju. Procenjuje se da u ovom trenutku na pomenutom području živi skoro milion Kineza. Američki Njujork Tajms je nedavno pisao i da je kineska mafija takoreći uništila na daleko čuvenu rusku mafiju u tom regionu, preotimajući joj trgovinu drogom, ljudima, prostituciju. Čak su i SAD izrazile zabrinutost zbog ovog trenda, pribojavajući se da njen najveći rival na duže staze, Kina, sve više osvaja prostor dalekog ruskog istoka, koji je zbog bogatstva energentima, od velikog interesa i za Vašington.
Osim zbog ove regije, Putinova administracija, koja se, po oceni Zapada, okreće autoritarizmu sa naglaskom na rusku nacionalnu i kulturnu tradiciju, pribojava se da bi daljim smanjenjem stanovništva bio ugrožen nacionalni identitet, s obzirom da u Rusiji živi i brojno nerusko stanovništvo. Rusi čine oko 79 odsto populacije i, dok opada njihov broj, natalitet neslovenskog stanovništva u ovoj zemlji, pre svega muslimanskog, u blagom je porastu. Kremlj je takođe zabrinut i da bi drastičan pad stanovništva oslabio regrutnu bazu armije. Zbog svega toga, Putin je predložio ekonomske podsticaje za rađanje drugog deteta:
"Kada razmišljaju o rađanju dece, žene se suočavaju sa veoma teškim izborom - da li da imaju dete, čime gube posao, ili da se odreknu materinstva. Zato ohrabrivanje rađanja dece treba da uključi šiorku lepezu mera, od administrativnih, finansijskih, do društvene podrške mladim porodicama."
Tako bi majke sa dvoje dece dobile jednokratno 5.000 dolara pomoći, a dečji dodatak bi bio povećan na 50 dolara mesečno za prvo, a za drugo dete na 100 dolara, što ukupno iznosi kao prosečna plata u zemlji. Putin je pozvao i na usvajanje oko 200.000 siročadi, najavljujući finansijsku podršku i za tu namenu. Tokom govora bio je često prekidan aplauzima poslanika iz svih partija, jednodušno podržavajući njegov plan. U kampanju su se uključile i javne ličnosti, među njima i nobelovac Aleksandar Solženjicin, koji je pozvao na oživljavanje tradicionalnih vrednosti porodice.
Ekpserti smatraju da bi Rusija trebalo po ugledu na Zapad da omogući dolazak stranih radnika. Međutim, tome se protive nacionalisti i Ruska pravoslavna crkva, koji se boje da bi stranci, pre svega muslimani i Kinezi, ugrozili identiet Rusije kao slovenske i pravoslavne zemlje. S druge strane, Kremlj računa i na veliku rusku dijasporu. Samo nakon raspada bivšeg Sovjetskog Saveza, van granica današnje Rusije ostalo je oko 30 miliona Rusa.
"Kada je reč o imigracionoj politici, privlačenje naših građana iz inostranstva je prioritet. Treba podstaći i dolazak stranih radnika u našu zemlju – obrazovanih i koji poštuju zakon. Ljudi koji žele da se nastane u Rusiji, treba da se odnose sa poštovanjem prema ruskoj kulturi i tradiciji", kazao je Putin.
Ovaj desetogodišnji plan koštao bi Rusiju 80 miliona dolara godišnje. Ako se ima u vidu da je Rusija najveći proizvođač gasa u svetu i druga po naftnim rezervama, onda neće biti problema da se obezbede sredstva iz budzeta, u kome se nalaze ogromni viškovi zbog skoka cena energenata. Kremlj je pre dve godina osnovao tzv. stabilizacini fond u kome se kumulira sav višak preko cene nafte od 27 dolara po barelu. S obzirom da u ovom trentuku naftni derivati koštaju više od 70 dolara po barelu, sa tendencijom daljeg poskupljenja, u ovom trenutku u pomenutom fondu je pohranjena 61 milijarda dolara.
Glavni ekonomista Svetske banke Džon Litvork procenjuje da bi, ako se nastave sadašnji trendovi, do 2030. godine u njemu moglo da se akumulira čak 2.000 i 300 milijardi dolara. Ključno pitanje je za šta će taj novac najviše biti korišćen. Komunisti traže izdvajanje za poboljšanje standarda, nacionalisti za rast nataliteta, vojska za naoružanje, biznis lobi za investicije u infrastrukturu. Ministar finansija Aleksej Kudrin upozorava da bi nekontrolisano trošenje sredstava iz ovog fonda ubrzalo rast ionako problematične inflacije od 12 odsto.
U svakom slučaju, ruski predsednik je rešen da se uhvati u koštac sa jednim od najvećih problema zemlje – opadanje broja stanovnika. Postavlja se međutim, pitanje u kojoj meri će ruskinje biti spremne, čak i uz ekonomske podsticaje, da rađaju mnogo više nego do sada. Jer iskustvo bogatog Zapada, pre svega Evrope gde takođe opada natalitet, pokazuje da osim materijalnog momenta, veliku ulogu igra i životni stil. Žene se sve više fokusiraju na karijeru, što ih često destimuliše da rađaju više dece.
