Dok je veći deo sveta, pre svega Zapad, zabrinut da bi nastavak rasta cena nafte mogao na duže staze uzdrmati privredu, zemlje poput Rusije zapravo profitiraju iz takve situacije. Ona je na drugom mestu po izvozu nafte u svetu i najveći proizvođač prirodnog gasa sa 25 odsto rezervi na planeti. Prihodi, delimično neplanirani, sve su veći, pa veliki dužnik iz 90-tih, Rusija sada ostvaruje ogromne viškove u državnoj kasi, što potvrđuje i najava predsednika Vladimira Putina da njegova zemlja planira da do kraja godine isplati Pariskom klubu poverilaca nešto manje od 21 milijarde dolara duga.
Rusija tako na najbolji mogući način koristi globalnu energetsku krizu, ne samo za sređivanje svojih ekonomskih prilika, nego i kao ključnu polugu za njeno globalno političko pozicioniranje u nastojanju da vrati deo sjaja nekadašnje imperije. Zapad je prozreo tu nameru Moskve i nastoji da zaštiti svoje interese. U toj svojevrsnoj energetskoj diplomatiji, Evropa i SAD, s jedne strane, nastoje da osiguraju kontinuiran priliv ruskih derivata, a s druge, da onemoguće Kremlj da na konto toga ostvari neke od svojih geostrateških interesa. Zato se sve učestalije na Zapadu čuju upozorenja o zavisnosti od ruske energije.
Najava prodaja dela akcija ruske državne naftne kompanije Rosneft, u vrednosti od oko 20 milijardi dolara, izazvala je podozrenje na Zapadu. S jedne strane, to se ocenjuje kao veoma primamljiva ponuda, s druge, postavlja se principijelno pitanje ulaska u biznis sa kompanijom koja je nastala na temeljima nekadašnjeg giganta Yukos, čiji je prvi čovek Mihail Hodorkovski u zatvoru, pod optužbom za utaju poreza, ali mnogi smatraju da je reč o otimanju imovine čoveku koji se drznuo da kritikuje Kremlj. I dok se kao kupci akcija Rosnefa najčešće pominju indijska kompanija ONGC i kinneska CNPC, najava Moskve da bi Rosnef mogao da do 2015. postane najveći proizvođač nafte u svetu, svakako izaziva podozrenje na Zapadu.
Drugi primer je nastojanje da se spreči ekspanzija ruskog državnog preduzeća Gasprom na zapadnom tržištu. Ova kompanija trenutno obezbeđuje četvrtinu potreba zapadne Evrope, ali namerava da poveća svoje učešće na 30 odsto. Gazprom je potvrdio zainteresovanost za britansku kompaniju Sentrica, u čijem je vlasnistvu British Gas. Nakon ove vesti skocile su akcije Sentrice, ali i zabrinutost onih koji smatraju da rusko vlasnistvo nad najvećim britanskim snabdevačem gasom predstavlja veliki rizik.
U međuvremenu, britanski premijer Toni Bler (Tony Blair) ostao je privržen principu liberalizacije evropskog tržišta, uključujući i ono koje se tiče energetike, tako da neće sprečavati Gazprom u njegovim namerama, piše londonski Independent. Putin je pozdravio Blerov stav, ali je tokom ovonedeljeljnog rusko-nemačkog samita u Sibiru, svojoj gošći, nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, izrazio nezadovoljstvo što stalno sluša iz Evrope poruke kako je Unija sve zavisnija od ruskih energenata, iako je i za vreme hladnog rata Moskva ispunjavala svoje energetske sporazume s Evropom. Putin je kazao da, kada stranci žele ulagati u Rusiju, to se zove investicijama i globalizacijom, ali kada ruske kompanije žele na zapadna tržišta onda je to ekspanzionizam:
"Ove godine Rusija predsedava Grupom G8, a jedan od naših prioriteta je energija. Verujemo da će nastavak dijaloga osigurati budućnost zajedničkih energetskih projekta koji će doprinieti stabilnom globalnom ekonomskom i društvenom napretku, kako za Evropu, tako i za ostatak sveta."
Merkel je kazala da se nada da će Rusija ostati siguran snabdevač energentima, kao što je to bila i u proteklih 40 godina:
"Verujem i da članovi delegacije koji su stigli sa mnom pokazuju važnost naših odnosa sa Rusijom. Interes za rusku kulturu, ali i investicije, u Nemačkoj su veliki. To pokazuje, ne samo konkurentnost nemačkih proizvoda, već i činjenicu da se ruska ekonomija modernizira, a za to smo svi vrlo zainteresovani."
Tokom nemačko-ruskog privrednog foruma u Tomsku, ruska državna kompanija Gazprom i nemački hemijski gigant BASF potpisali su sporazum kojim nemačka kompanija dobija 35 posto udela u korištenju prirodnog gasa na jednom polju u Rusiji, što je prvi put da neki strani partner ima pristup ruskome prirodnom nalazištu. To je deo projekta sevremenog evropskog gasovoda od Rusije do Nemačke, koji će ići ispod Baltičkog mora, zaobilazeći tako centralno i istočnoevroske zemlje. Time Moskva želi da izbegne zavisnost od zemalja kroz koje ide njen gas u tranzitu, kao što je Ukrajina, kojoj je prošle zime privremeno obustavila isporuku.
Nemačka kancelarka Merkel nastoji da posreduje između Rusije i ostatka Evropu u cilju smanjena napetosti oko energije. U međuvremenu, Putin upozorava Evropu da će Rusija biti prisiljena da traži nova tržišta, kako u Severnoj Americi, tako i u Kini. Međutim, ta pretnja nije previše utemeljena. Gasprom u ovom trenutku nema dovoljno kapaciteta za preradu gasa u tečni, a i u komercijalnom smislu takav metod i izvoz u Severnu Ameriku, teško da bi bio isplativ. Jedini način transporta gasa ostaju zasada postojeći gasovodi, a gotovo svi oni vode ka evropskim zemljama. Sve dkk zapadni Sibir bude centar ruske naftne industrije, teško je izvodljivo za Gasprom da znatan deo svog izvora preusmeri u neevropske zemlje. Gradnja gasovoda od zapadnog Sibira do Kine trajala bi godinama.
Bez obzira na ove izazove, energija ostaje ključna poluga Kremlja za globalno političko pozicioniranje, jer vojni potencijali Rusije su ipak ograničeni. Nuklearno oružje nema prevelikkog značaja u svakodnevnoj diplomatiji. Stalno mesto u Savetu bezbednosti se pokazalo manje uticajnim nego što bi to Moskva želela, što pokazuje i njen neuspeh da speči američlu invaziju u Iraku. Ekonomski, Rusija je sve jača ali prilično zaostaje za zapadnim zemljama i Kinom. Dugoročno gledano, namera Rusije da uhvati priključak sa vodećim zemljama je otežana zbog smanjivanja broja stanovnika i prevelikog oslanjanja na sirovine.
Rusija tako na najbolji mogući način koristi globalnu energetsku krizu, ne samo za sređivanje svojih ekonomskih prilika, nego i kao ključnu polugu za njeno globalno političko pozicioniranje u nastojanju da vrati deo sjaja nekadašnje imperije. Zapad je prozreo tu nameru Moskve i nastoji da zaštiti svoje interese. U toj svojevrsnoj energetskoj diplomatiji, Evropa i SAD, s jedne strane, nastoje da osiguraju kontinuiran priliv ruskih derivata, a s druge, da onemoguće Kremlj da na konto toga ostvari neke od svojih geostrateških interesa. Zato se sve učestalije na Zapadu čuju upozorenja o zavisnosti od ruske energije.
Najava prodaja dela akcija ruske državne naftne kompanije Rosneft, u vrednosti od oko 20 milijardi dolara, izazvala je podozrenje na Zapadu. S jedne strane, to se ocenjuje kao veoma primamljiva ponuda, s druge, postavlja se principijelno pitanje ulaska u biznis sa kompanijom koja je nastala na temeljima nekadašnjeg giganta Yukos, čiji je prvi čovek Mihail Hodorkovski u zatvoru, pod optužbom za utaju poreza, ali mnogi smatraju da je reč o otimanju imovine čoveku koji se drznuo da kritikuje Kremlj. I dok se kao kupci akcija Rosnefa najčešće pominju indijska kompanija ONGC i kinneska CNPC, najava Moskve da bi Rosnef mogao da do 2015. postane najveći proizvođač nafte u svetu, svakako izaziva podozrenje na Zapadu.
Drugi primer je nastojanje da se spreči ekspanzija ruskog državnog preduzeća Gasprom na zapadnom tržištu. Ova kompanija trenutno obezbeđuje četvrtinu potreba zapadne Evrope, ali namerava da poveća svoje učešće na 30 odsto. Gazprom je potvrdio zainteresovanost za britansku kompaniju Sentrica, u čijem je vlasnistvu British Gas. Nakon ove vesti skocile su akcije Sentrice, ali i zabrinutost onih koji smatraju da rusko vlasnistvo nad najvećim britanskim snabdevačem gasom predstavlja veliki rizik.
U međuvremenu, britanski premijer Toni Bler (Tony Blair) ostao je privržen principu liberalizacije evropskog tržišta, uključujući i ono koje se tiče energetike, tako da neće sprečavati Gazprom u njegovim namerama, piše londonski Independent. Putin je pozdravio Blerov stav, ali je tokom ovonedeljeljnog rusko-nemačkog samita u Sibiru, svojoj gošći, nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, izrazio nezadovoljstvo što stalno sluša iz Evrope poruke kako je Unija sve zavisnija od ruskih energenata, iako je i za vreme hladnog rata Moskva ispunjavala svoje energetske sporazume s Evropom. Putin je kazao da, kada stranci žele ulagati u Rusiju, to se zove investicijama i globalizacijom, ali kada ruske kompanije žele na zapadna tržišta onda je to ekspanzionizam:
"Ove godine Rusija predsedava Grupom G8, a jedan od naših prioriteta je energija. Verujemo da će nastavak dijaloga osigurati budućnost zajedničkih energetskih projekta koji će doprinieti stabilnom globalnom ekonomskom i društvenom napretku, kako za Evropu, tako i za ostatak sveta."
Merkel je kazala da se nada da će Rusija ostati siguran snabdevač energentima, kao što je to bila i u proteklih 40 godina:
"Verujem i da članovi delegacije koji su stigli sa mnom pokazuju važnost naših odnosa sa Rusijom. Interes za rusku kulturu, ali i investicije, u Nemačkoj su veliki. To pokazuje, ne samo konkurentnost nemačkih proizvoda, već i činjenicu da se ruska ekonomija modernizira, a za to smo svi vrlo zainteresovani."
Tokom nemačko-ruskog privrednog foruma u Tomsku, ruska državna kompanija Gazprom i nemački hemijski gigant BASF potpisali su sporazum kojim nemačka kompanija dobija 35 posto udela u korištenju prirodnog gasa na jednom polju u Rusiji, što je prvi put da neki strani partner ima pristup ruskome prirodnom nalazištu. To je deo projekta sevremenog evropskog gasovoda od Rusije do Nemačke, koji će ići ispod Baltičkog mora, zaobilazeći tako centralno i istočnoevroske zemlje. Time Moskva želi da izbegne zavisnost od zemalja kroz koje ide njen gas u tranzitu, kao što je Ukrajina, kojoj je prošle zime privremeno obustavila isporuku.
Nemačka kancelarka Merkel nastoji da posreduje između Rusije i ostatka Evropu u cilju smanjena napetosti oko energije. U međuvremenu, Putin upozorava Evropu da će Rusija biti prisiljena da traži nova tržišta, kako u Severnoj Americi, tako i u Kini. Međutim, ta pretnja nije previše utemeljena. Gasprom u ovom trenutku nema dovoljno kapaciteta za preradu gasa u tečni, a i u komercijalnom smislu takav metod i izvoz u Severnu Ameriku, teško da bi bio isplativ. Jedini način transporta gasa ostaju zasada postojeći gasovodi, a gotovo svi oni vode ka evropskim zemljama. Sve dkk zapadni Sibir bude centar ruske naftne industrije, teško je izvodljivo za Gasprom da znatan deo svog izvora preusmeri u neevropske zemlje. Gradnja gasovoda od zapadnog Sibira do Kine trajala bi godinama.
Bez obzira na ove izazove, energija ostaje ključna poluga Kremlja za globalno političko pozicioniranje, jer vojni potencijali Rusije su ipak ograničeni. Nuklearno oružje nema prevelikkog značaja u svakodnevnoj diplomatiji. Stalno mesto u Savetu bezbednosti se pokazalo manje uticajnim nego što bi to Moskva želela, što pokazuje i njen neuspeh da speči američlu invaziju u Iraku. Ekonomski, Rusija je sve jača ali prilično zaostaje za zapadnim zemljama i Kinom. Dugoročno gledano, namera Rusije da uhvati priključak sa vodećim zemljama je otežana zbog smanjivanja broja stanovnika i prevelikog oslanjanja na sirovine.
