Uspeh procesa povratka raseljenih lica na Kosovo, posebno Srba, pored konkretnog poboljšanja uslova na terenu, sada sve više zavisi od rešenja budućeg statusa. Kako su rezultati u ispunjenju tog standarda slabi, međunarodni zvaničnici ocenjuju da lokalne institucije moraju više raditi na povratku Srba. Tako je Kontakt grupa zatražila od kosovskih lidera da urade više na ostanku Srba. Šef UNMIKove Kancelarije za povratak i zajednice, Kilijan Klajnšmit, izjavio je za Radio Slobodna Evropa da je u ovom periodu kosovskim Srbima teže nego drugim zajednicama, pošto pitanje statusa stvara nesigurnost kako kod raseljenih tako i kod povratnika:
“Jasno je da su Srbi zabrinuti. Oni ne znaju šta će se sa njima desiti u procesu rešavanja statusa.”
Klajnšmit ističe da je u tom pogledu zadatak kosovskih institucija da osiguraju održiv povratak i ostanak Srba. Povratak je jedan od najvažnijih standarda, a uz njega je potrebno osigurati bezbednost, povraćaj imovine, obnovu kuća i ekonomsku stabilnost. Prema rečima zvaničnika Srpske liste za Kosovo, Ranđela Nojkića, takav povratak se može realizovati samo ako tom problemu ozbiljno pristupe svi faktori, međunarodna zajednica, kosovske institucije i vlasti u Srbiji. Nojkić kaže da od uslova života povratnika zavisi šta će biti dalje s tim procesom. Stoga se mora videti da li će sa Kosova ići pozitivne ili negativne poruke raseljenima:
“Mnogo je raseljenih lica koja su u dilemi da li da se vrate ili ne. Ako se vrate u nezivesnost, to bi praktično značilo jedan negativan trend jer bi se ponovo beležio odlazak sa Kosova. Mislim da tako nešto nije potrebno nikome. Prema tome za uspeh je potrebno mnogo truda, mnogo zalaganja i iskrenosti u porukama i pomoći koja je neophodna onima koji su ostali i koji treba da se vrate.”
Odlučivanje o budućem statusu Kosova, prema oceni Nojkica, puno utiče na odluku raseljenih da se vrate. Istovremeno, on naglašava da stvari moraju ići drugačije, te da se o statusu odlučuje u zavisnosti od rezultata ispunjenosti ovog standarda:
“Status nije jedini uslov, on jeste jedan od najvažnijih uslova, ali isto tako je važno kako će ljudi kada se budu vratili da imaju svoj status na svojim imanjima i tamo gde treba da se vrate. Smatram da bi status trebao da bude vezan pre svega za rezultate standarda koji se sprovode. Reći da su standardi sprovedeni a da se na prostorima Kosova i dalje veoma teško živi onda je iluzorno govoriti o standardu.”
S druge strane, zvaničnik UNMIK-a Klajnšmit ističe pitanje uloge Srbije u ovom ključnom periodu za Kosovo. On kaže da se kosovski Srbi nalaze pod pritiskom Beograda:
“Svako je shvatio da će se status rešiti, što ranije nije bilo jašno. Stoga, sada je pred Srbima izazov donošenja odluke o budućnosti na Kosovu. Ali sve ovo otežava zvanični Beograd pozivima Srbima da se odreknu plata iz kosovskog budžeta, te izaberu ili Beograd ili Kosovo.”
U svakom slučaju, Vlada Kosova, putem Ministarstva za zajednice i povratak, radi na procesu povratka realizacijom projekata uglavnom u selima. Ali ostaje otvoreno pitanje da li će jasno definisana budućnost Kosova olakšati ili otežati povratak raseljenih Srba.
“Jasno je da su Srbi zabrinuti. Oni ne znaju šta će se sa njima desiti u procesu rešavanja statusa.”
Klajnšmit ističe da je u tom pogledu zadatak kosovskih institucija da osiguraju održiv povratak i ostanak Srba. Povratak je jedan od najvažnijih standarda, a uz njega je potrebno osigurati bezbednost, povraćaj imovine, obnovu kuća i ekonomsku stabilnost. Prema rečima zvaničnika Srpske liste za Kosovo, Ranđela Nojkića, takav povratak se može realizovati samo ako tom problemu ozbiljno pristupe svi faktori, međunarodna zajednica, kosovske institucije i vlasti u Srbiji. Nojkić kaže da od uslova života povratnika zavisi šta će biti dalje s tim procesom. Stoga se mora videti da li će sa Kosova ići pozitivne ili negativne poruke raseljenima:
“Mnogo je raseljenih lica koja su u dilemi da li da se vrate ili ne. Ako se vrate u nezivesnost, to bi praktično značilo jedan negativan trend jer bi se ponovo beležio odlazak sa Kosova. Mislim da tako nešto nije potrebno nikome. Prema tome za uspeh je potrebno mnogo truda, mnogo zalaganja i iskrenosti u porukama i pomoći koja je neophodna onima koji su ostali i koji treba da se vrate.”
Odlučivanje o budućem statusu Kosova, prema oceni Nojkica, puno utiče na odluku raseljenih da se vrate. Istovremeno, on naglašava da stvari moraju ići drugačije, te da se o statusu odlučuje u zavisnosti od rezultata ispunjenosti ovog standarda:
“Status nije jedini uslov, on jeste jedan od najvažnijih uslova, ali isto tako je važno kako će ljudi kada se budu vratili da imaju svoj status na svojim imanjima i tamo gde treba da se vrate. Smatram da bi status trebao da bude vezan pre svega za rezultate standarda koji se sprovode. Reći da su standardi sprovedeni a da se na prostorima Kosova i dalje veoma teško živi onda je iluzorno govoriti o standardu.”
S druge strane, zvaničnik UNMIK-a Klajnšmit ističe pitanje uloge Srbije u ovom ključnom periodu za Kosovo. On kaže da se kosovski Srbi nalaze pod pritiskom Beograda:
“Svako je shvatio da će se status rešiti, što ranije nije bilo jašno. Stoga, sada je pred Srbima izazov donošenja odluke o budućnosti na Kosovu. Ali sve ovo otežava zvanični Beograd pozivima Srbima da se odreknu plata iz kosovskog budžeta, te izaberu ili Beograd ili Kosovo.”
U svakom slučaju, Vlada Kosova, putem Ministarstva za zajednice i povratak, radi na procesu povratka realizacijom projekata uglavnom u selima. Ali ostaje otvoreno pitanje da li će jasno definisana budućnost Kosova olakšati ili otežati povratak raseljenih Srba.
