Prema dokumentu specijalnog tužioca Patrika Fidžeralda (Patrick Fitzgerald), Luis Libi je dobio nalog od svog tadašnjeg šefa, potpredsednika SAD Dika Čejnija, da prosledi obaveštajne podatke o iračkom vojnom programu listu Njujork Tajms. Libi tvrdi da je je pitao Čejnija da li ima pravo da obelodani tajne dokumente i da mu je potpredsednik SAD odgovorio da je to direktno odobrio Džordž Buš.
Odluka je doneta u trenutku kada je Bela kuća bila sve više na udaru kritika zašto je izvršena invazijja na Irak u martu 2003. godine, iako nisu nađeni opipljivi dokazi da Sadamov režim poseduje oružje za masovno uništenje, što je poslužilo kao opravdanje za akciju. Bivši američki diplomata Džozef Vilson (Joseph Wilson), koji je bio poslat u Nigeriju da utvrdi da li je Husein pokušao da kupi materijal za nuklearnu bombu, napisao je u julu 2003. veoma kritičan tekst, optužujući Bušovu administraciju da je zloupotrebila obaveštajne podatke u cilju opravdavanja rata u Iraku. Ubrzo nakon toga u Njujork Tajmsu otkriveno je ime operativca CIE - Valerije Plejm (Valerie Plame), inače Vilsonove supruge, što se smatra nezakonitim. Usledile su burne reakcije javnosti. I sam Buš je kritikovao 2003. godine sve učestaliju praksu curenja tajnih informacija:
"Ako informacije cure iz moje administracije, ja želim da znam ko to radi. Ako ta osoba krši zakon, mora snositi odgovornost."
Specijalni tužilac Fidžerald je započeo te godine istragu. Luis Libi, šef Čejnijevog kabineta, podneo je 2005. ostavku nakon što ga je tužilac optužio za lažno svedočenje i obstrukciju pravde. Libi je izjavio da se ne oseća krivim. U dokumentu tužioca nije precizirano da li je Libi dobio ovlašćenje od Buša ili Čejnija da obelodani ime operativca CIE. Mada, kako piše Vašington Post, u odobravanju curenja informacija o Iraku medijima nema ničega nelegalnog, jer predsednik SAD ima ta ovlašćenja. Bela kuća se ponovo našla na udaru žestokih kritika. Senator Čarls Šumer (Charles Schumer):
“U najmanju ruku, predsednik Buš i potpredsednik Čejni treba da u potpunosti obaveste američke građane da li su i kakvu su ulogu imali u curenju zaštićenih obaveštajnih podataka. Da li smatraju da su imali pravo da to urade i u kojim okolnostima? Ili je to učinjeno za trenutne političke potrebe predsednika?"
Bela kuća je saopštila da ne želi da komentariše sudske postupke koji su toku. Najnovije otkriće u ovoj aferi svakako će doprineti daljem padu rejtinga Bušove administracije u domaćoj javnosti, sve nezadovoljnije američkim angažmanom u Iraku. Prema istraživanju Asošijeted Presa, samo 36 odsto američkih građana podržava Bušovu politiku, dok je 2002. taj procenat bio skoro duplo veći.
Odluka je doneta u trenutku kada je Bela kuća bila sve više na udaru kritika zašto je izvršena invazijja na Irak u martu 2003. godine, iako nisu nađeni opipljivi dokazi da Sadamov režim poseduje oružje za masovno uništenje, što je poslužilo kao opravdanje za akciju. Bivši američki diplomata Džozef Vilson (Joseph Wilson), koji je bio poslat u Nigeriju da utvrdi da li je Husein pokušao da kupi materijal za nuklearnu bombu, napisao je u julu 2003. veoma kritičan tekst, optužujući Bušovu administraciju da je zloupotrebila obaveštajne podatke u cilju opravdavanja rata u Iraku. Ubrzo nakon toga u Njujork Tajmsu otkriveno je ime operativca CIE - Valerije Plejm (Valerie Plame), inače Vilsonove supruge, što se smatra nezakonitim. Usledile su burne reakcije javnosti. I sam Buš je kritikovao 2003. godine sve učestaliju praksu curenja tajnih informacija:
"Ako informacije cure iz moje administracije, ja želim da znam ko to radi. Ako ta osoba krši zakon, mora snositi odgovornost."
Specijalni tužilac Fidžerald je započeo te godine istragu. Luis Libi, šef Čejnijevog kabineta, podneo je 2005. ostavku nakon što ga je tužilac optužio za lažno svedočenje i obstrukciju pravde. Libi je izjavio da se ne oseća krivim. U dokumentu tužioca nije precizirano da li je Libi dobio ovlašćenje od Buša ili Čejnija da obelodani ime operativca CIE. Mada, kako piše Vašington Post, u odobravanju curenja informacija o Iraku medijima nema ničega nelegalnog, jer predsednik SAD ima ta ovlašćenja. Bela kuća se ponovo našla na udaru žestokih kritika. Senator Čarls Šumer (Charles Schumer):
“U najmanju ruku, predsednik Buš i potpredsednik Čejni treba da u potpunosti obaveste američke građane da li su i kakvu su ulogu imali u curenju zaštićenih obaveštajnih podataka. Da li smatraju da su imali pravo da to urade i u kojim okolnostima? Ili je to učinjeno za trenutne političke potrebe predsednika?"
Bela kuća je saopštila da ne želi da komentariše sudske postupke koji su toku. Najnovije otkriće u ovoj aferi svakako će doprineti daljem padu rejtinga Bušove administracije u domaćoj javnosti, sve nezadovoljnije američkim angažmanom u Iraku. Prema istraživanju Asošijeted Presa, samo 36 odsto američkih građana podržava Bušovu politiku, dok je 2002. taj procenat bio skoro duplo veći.
