Radovan BOROVIC, Anamari REPIC
Pregovarači iz Beograda, nezadovoljni su ovog puta dokumentom koji se razmatra, jer on, kako su naveli, nije dovoljno usklađen sa zaključcima sa prva dva sastanka, kao i da sadrži neka pitanja koja uopšte nisu razmatrana.Aleksandar Simić, jedan od članova beogradskog tima, uputio je tim povodom primedbu glavnom pregovaraču Martiju Ahtisariju, i na to što je njegov zamenik, austrijski diplomata Albert Roan, doneo dokument samo u Prištinu, a ne i u Beograd:
„Dato je jedno objašnjenje koje je, po nama, nedovoljno uverljivo, a to je da je prosto iskorišćena prilika, kad je gospodin Roan već u pokrajini, da razgovara sa svima s kojima on smatra da je relevantno. Imajući u vidu da je kosovskoalbanska strana već objavila taj dokument, oni su onda iskoristili da o tome razgovaraju i sa predstavnicima srpskih opština na severu pokrajine. Rekli su da si zadržavaju pravo da osim sa pregovaračima koji za to imaju mandat, razgovaraju i sa nekim drugim. Mi nismo hteli o tome da polemišemo, ali mislimo da jedino ova delegacija ima mandat da razgovara o tom dokumentu.“
U Beogradu su nezadovoljni i time što je dokument podeljen prvo medijima i političarima na Kosovu, pa tek onda pregovaračima. Šta Beograd zamera planu Martija Ahtisarija za decentralizaciju vlasti na Kosovu, Zoran Stojković, ministar pravde u Vladi Srbije:
„Problem je što bi on hteo da se prihvati decentralizacija odvojeno od Srbije. To bi onda značilo da to nema veze sa Srbijom kao državom. Mislim da je to osnovni problem.“
Tri suštinske stvari koje Beograd iznosi kao zamerke na predloženi plan o decentralizaciji su o pojačanim kompetencijama, o horizontalnim vezama srpskih opština i o direktnim vezama srpskih većinskih opština sa Beogradom, pojasnio je Slobodan Samardžić, savetnik premijera Koštunice i član pregovaračkog tima:
„Ono što jeste predmet rasprave, to su zapravo garancije koje će srpske opštine imati u jednom opštem sporazumu, u vezi sa tim njihovim novim pravima. To je najteže pitanje. Mi tražimo čvrste garancije, garancije jednog političkog dogovora, ustavne garancije. Oni imaju nešto drugačije mišljenje o tome, i to bi trebalo da bude predmet ozbiljne rasprave.“
Dakle, u temi decentralizacije se razgovara o finansiranju budućih srpskih opština i njihovom međusobnom povezivanju sa Beogradom. Radikali stoga smatraju predlog o decentralizaciji u kojem se u Beču već treći put pokušava minimum zajedničkog za dve strane, potpuno neprihvatljivim, kaže Milorad Mirčić:
„Neprihvatljiv je iz prostog razloga što u svim tim planovima, koji se potajno najavljuju, nije jasno definisano kakav je konačni status Kosova i Metohije.“
Suština nesporazuma između srpskog pregovaračkog tima sa jedne strane i albanskog pregovaračkog tima i međunarodnih posrednika s druge, za Jelenu Milić iz Foruma za međunarodne odnose je smer kretanja novca i pomoć srpskoj zajednici na Kosovu:
„Mislim da je ideja da će se to moći finansirati kroz srpske finansijske institucije ili ministarstva bila potpuno pogrešna, jer i međunarodna zajednica i albanska pregovaračka strana nemaju ništa protiv finansijske pomoći Srbije, ali da ta pomoć mora da ide kroz kosovske institucije. Dakle, što se srpske strane tiče, mislim da su vrlo opasni ovi zahtevi da se srpska strana izjasni na jedan ili na drugi način. Mislim da je pitanje sprečavanja kosovarizacije Srba i vezivanje Srba za kosovske institucije, bez obzira na konačni ishod, da li će Kosovo u nekoj formi ostati u sastavu Srbije ili će dobiti neku formu nezavisne autonomije, krajnje negativno i ozbiljno. Mislim da je nepotrebno širenje novih talasa antialbanske histerije.“
Tokom parila, trebalo bi očekivati pregovore o granicama novih opština na Kosovu i zaštiti kulturnog i verskog nasleđa.
* * * * *
Kosovski lideri su ubeđeni da je eliminisana mogućnost podele Kosova.
Pregovarački tim Prištine je u načelu podržao radni dokument pregovarača UN o decentralizaciji vlasti na Kosovu, ali uz određene primedbe. Mnogi kosovski lideri ističu da je u nastavku pregovora neophodno razjasniti pitanje veza budućih srpskih opština i uloge Beograda, kako bi se pronašla rešenja koja će biti u skladu sa kosovskim zakonima i koja neće rizikovati podelu Kosova.
Albanski predstavnici su u Beč, gde se nastavljaju pregovori, otišli ubeđeni da je odbačena mogućnost bilo kakve podele. To je izjavio ministar za lokalnu upravu Ljutfi Haziri:
“Na prethodna dva sastanka eliminisali smo dve ključne tačke, teritorijalnu i etničku podela, što je bio glavni zahtev Beograda.”
Tokom posete Prištini, prošle nedelje, zamenik specijalnog izaslanika UN za status Kosova, Alber Roan, doneo je predlog dokumenta o decentralizaciji vlasti. Austrijski diplomata Roan je istakao kako je cilj procesa decentralizacije da se stvore uslovi za život Srba na Kosovu, te je odbacio mogućnost podele ili dodele autonomije nekim delovima Kosova.
Ali, najproblematičnija tačka za prištinsku delegaciju je značajna uloga Beograda u finansiranju novoformiranih opština sa srpskom većinom. Kosovska strana insistira da se forma saradnje srpskih opština sa Srbijom mora definisati kroz bilateralne dogovore Kosova i Srbije. Enver Hodžaj, iz Demokratske partije Kosova, objašnjava zašto je potrebno da finansijska pomoć Beograda bude u vidu donacija i kontrolisana:
“Mora se sprečiti da Beograd nastavi da administrativno i psihološki kontroliše kosovske Srbe.”
Međutim, kosovski Srbi smatraju da je institucionalna povezanost sa Beogradom od velike važnosti za ostanak i povratak Srba.
U skladu sa reformom lokalne uprave, opštine će dobiti maksimalna ovlašćenja. Albanski zvaničnici kažu da će Kosovo, kao nezavisna država, imati potrebu za reformisanjem lokalne vlasti. Savetnik predsednika Kosova, Skender Hiseni, kaže da je taj proces od važnosti za sve građane:
“Siguran sam da će Kosovo u određenoj fazi kao nezavisna država osetiti potrebu reforme lokalne vlasti, s ciljem da se javne službe približe građanima.”
I dok mnogi ističu da decentralizacija mora biti u funkciji demokratizacije, kosovski analitičari upozoravaju da prištinska delegacija ne sme zanemariti detalje koji bi mogli da rizikuju dostizanje nezavisnosti. U svakom slučaju, detalji veza srpskih opština sa Beogradom biće konkretizovani u narednom periodu, kada se mora naći rešenje za probleme srpske zajednice, a istovremeno odbaciti svaka podela.
