Predsednik Vlade Srbije Vojislav Kostunica još je u četvrtak u Rimu izjavio da se njegova zemlja približava završetku saradnje sa Haškim sudom. Srpski premijer je naveo da mora biti ispunjen i poslednji uslov da bi ta saradnja bila uspešno završena, odnosno da haški begunac Ratko Mladić bude izručen u Hag.
Povodom izjave premijera Koštunice da se Srbija približava završetku saradnje sa Haškim tribunalom i da mora biti ispunjen poslednji uslov – izručenje generala Ratka Mladića, potpredsjednik Vlade Miroljub Labus kaže da ukoliko je Koštunica optimista, onda on zna nešto što drugi ne znaju. Labus upozorava:
„Poslednji je momenat da se sastane Savet za nacionalnu bezbednost i da uspostavimo civilnu kontrolu nad svim, i vojnim i civilnim, službama. Ja apelujem i na premijera Koštunicu, koji može da sazove taj Savet, i na predsednika Tadića, koji je do sada sabotirao rad tog Saveta, da se, ako stvarno hoće da pomognu Vladi, uključe u rad Saveta. To je posljednji pokušaj da napravimo jedan mehanizam kontrole i da zaista znamo da li službe rade svoj posao ili ne.“
Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Zoran Stanković s druge strane nije ubeđen da Savet za bezbednost može bitnije uticati na otkrivanje i hvatanje generala Ratka Mladića:
„Mislim da se tu nešto bitno ne bi promenilo, s obzirom da svi oni koji se nalaze u Savetu bezbednosti i danas aktivno učestvuju u aktivnostima vezanim za lociranje i otkrivanje haških optuženika. U svakom slučaju, Ministarstvo odbrane je sva ona dokumenta koja su tražena, dostavila Nacionalnom savetu za saradnju sa Haškim tribunalom. Prema tome, Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom je trebao sva ta dokumenta da dostavi Karli del Ponte, u onim vremenima u kojima je ona to tražila. Da li je Nacionalni savet to dostavio ili nije, to je stvar koju morate da pitate Nacionalni savet.“
Vojno-politički analitičar Zoran Dragišić kaže za naš program da se nada da iza reči Vojislava Koštunice stoji najava konkretne akcije:
„Ja sam ubeđen da Vlada preduzima određene korake da bi završila saradnju sa Haškim tribunalom, jer je to trenutno najveći politički problem pred kojim se nalazi Vlada Vojislava Koštunice. Ja se iskreno nadam da iza te izjave zaista stoje neki konkretni zadaci. Jasno je da Vlada ne može da objavi šta se tu konkretno dešava, jer bi to moglo da ugrozi bezbednost same akcijw. Ali, ukoliko se to završi u najkraćem roku, ovaj zastoj sa kojim se naša zemlja suočava će biti otklonjen, a samim tim i politička pozicija Vlade Vojislava Koštunice će biti značajno popravljena, i to je ono čega je i Vojislav Koštunica svestan i mislim da on zaista ulaže maksimalne napore da se taj posao završi na najbolji mogući način.“
Evropska komisija će krajem aprila ponovo proceniti situaciju i odlučiti da li će nastaviti pregovore, saopšteno je u petak nakon razgovora Oli Rena i Karle del Ponte. Ukoliko bi tada došlo do suspenzije ili prekida pregovora, ekonomske posledice bi se itekako osetile, kaže guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić:
„To će se videti konkretno na novcu, dakle prilikom prodaje Vojvođanske banke, Panonske banke, Mobtela, Rafinerije. Dakle, to je prva stvar. Druga stvar, sigurno da će naša pravna lica koja se zadužuju u inostranstvu, doći samo do skupljih kredita, a isto tako i do manjeg obima. Dakle, trenutno je nama politička neizvesnost bukvalno omča oko vrata, što se tiče jednog boljeg ekonomskog rejtinga. Naravno, ako ova situacija potraje duže, postaviće se i pitanje da li će ovo novo zaduživanje, ceo ovaj transfer novca iz inostranstva u Srbiju, u određenoj meri krenuti eventualno unazad.“
Povodom izjave premijera Koštunice da se Srbija približava završetku saradnje sa Haškim tribunalom i da mora biti ispunjen poslednji uslov – izručenje generala Ratka Mladića, potpredsjednik Vlade Miroljub Labus kaže da ukoliko je Koštunica optimista, onda on zna nešto što drugi ne znaju. Labus upozorava:
„Poslednji je momenat da se sastane Savet za nacionalnu bezbednost i da uspostavimo civilnu kontrolu nad svim, i vojnim i civilnim, službama. Ja apelujem i na premijera Koštunicu, koji može da sazove taj Savet, i na predsednika Tadića, koji je do sada sabotirao rad tog Saveta, da se, ako stvarno hoće da pomognu Vladi, uključe u rad Saveta. To je posljednji pokušaj da napravimo jedan mehanizam kontrole i da zaista znamo da li službe rade svoj posao ili ne.“
Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Zoran Stanković s druge strane nije ubeđen da Savet za bezbednost može bitnije uticati na otkrivanje i hvatanje generala Ratka Mladića:
„Mislim da se tu nešto bitno ne bi promenilo, s obzirom da svi oni koji se nalaze u Savetu bezbednosti i danas aktivno učestvuju u aktivnostima vezanim za lociranje i otkrivanje haških optuženika. U svakom slučaju, Ministarstvo odbrane je sva ona dokumenta koja su tražena, dostavila Nacionalnom savetu za saradnju sa Haškim tribunalom. Prema tome, Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom je trebao sva ta dokumenta da dostavi Karli del Ponte, u onim vremenima u kojima je ona to tražila. Da li je Nacionalni savet to dostavio ili nije, to je stvar koju morate da pitate Nacionalni savet.“
Vojno-politički analitičar Zoran Dragišić kaže za naš program da se nada da iza reči Vojislava Koštunice stoji najava konkretne akcije:
„Ja sam ubeđen da Vlada preduzima određene korake da bi završila saradnju sa Haškim tribunalom, jer je to trenutno najveći politički problem pred kojim se nalazi Vlada Vojislava Koštunice. Ja se iskreno nadam da iza te izjave zaista stoje neki konkretni zadaci. Jasno je da Vlada ne može da objavi šta se tu konkretno dešava, jer bi to moglo da ugrozi bezbednost same akcijw. Ali, ukoliko se to završi u najkraćem roku, ovaj zastoj sa kojim se naša zemlja suočava će biti otklonjen, a samim tim i politička pozicija Vlade Vojislava Koštunice će biti značajno popravljena, i to je ono čega je i Vojislav Koštunica svestan i mislim da on zaista ulaže maksimalne napore da se taj posao završi na najbolji mogući način.“
Evropska komisija će krajem aprila ponovo proceniti situaciju i odlučiti da li će nastaviti pregovore, saopšteno je u petak nakon razgovora Oli Rena i Karle del Ponte. Ukoliko bi tada došlo do suspenzije ili prekida pregovora, ekonomske posledice bi se itekako osetile, kaže guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić:
„To će se videti konkretno na novcu, dakle prilikom prodaje Vojvođanske banke, Panonske banke, Mobtela, Rafinerije. Dakle, to je prva stvar. Druga stvar, sigurno da će naša pravna lica koja se zadužuju u inostranstvu, doći samo do skupljih kredita, a isto tako i do manjeg obima. Dakle, trenutno je nama politička neizvesnost bukvalno omča oko vrata, što se tiče jednog boljeg ekonomskog rejtinga. Naravno, ako ova situacija potraje duže, postaviće se i pitanje da li će ovo novo zaduživanje, ceo ovaj transfer novca iz inostranstva u Srbiju, u određenoj meri krenuti eventualno unazad.“
