Zvaničnih potvrda da je akademik Nikša Stipčević nepoželjan kao diplomatski predstavnik pri Svetoj stolici još uvek nema, ali nakon što nam je u Ministarstvu spoljnih poslova rečeno da je Vatikan odbio da prihvati Stipčevića, sličnu informaciju smo dobili i od našeg izvora bliskog Vladi Srbije.
Na adresu Ministarstva spoljnih psolova u svakom slučaju još uvek nije stiglo bilo kakvo pismo u kome bi bilo reči o tome da Stipčević nije dobrodošao na mesto ambasadora u Vatikanu, ali to u diplomatiji nije nešto što odstupa od uobičajene procedure. Naime, vrlo često se dešava da negativan odgovor stigne u indirektnoj formi. To može biti jednostavno ćutanje, odnosno odbijanje, kako objašnjava šef Katedre za međunarodne studije Fakulteta političkih nauka u Beogradu Ivo Visković, da se kandidatu izda agreman bez obzira što bi od podnetog predloga prošlo više od dva meseca:
“Već duži protok vremena u kojem se ne izda izričit pozitivan agreman znači da zemlja prijema nije prihvatila predloženog kandidata kao šefa diplomatsko-konzularnog predstavništva. U praksi postoje različiti razlozi zašto se to ne radi. Nekada je u pitanju izjava tog kandidata o zemlji prijema, recimo nepovoljno je komentarisao taj narod, tu zemlju, lidere, politiku koja se vodi ili slično. Nekada su u pitanju drugi vrlo specifični razlozi. Recimo, dugo se podrazumevalo da Vatikan ne izdaje agreman za ženu ambasadora. U nekim slučajevima bilo je i drugih indicija, recimo pripadnost rasna ili nacionalna, što inače ne bi trebalo da se radi, ali su to upravo bili razlozi zašto se agreman ne izda. A postoje i neki, na prvi pogled vrlo nevažni ali za tu zemlju očito značajni detalji zbog kojih se agreman ne mora ili ne želi izdati. Na primer, smatra se da ličnost u pitanju nije takvoga ranga po obrazovanju, značaju u svojoj zemlji ili u diplomatiji i slično, da bi zaslužila da bude ambasador u toj zemlji.”
Verovatno se nikada neće saznati pravi razlozi zbog kojih najverovatnije akademik Nikša Stipčević neće biti ambasador Srbije i Crne Gore u Vatikanu. Takva odluka je suvereno pravo neke države i ona nije dužna da objašnjava zašto neku ličnost ne prihvata za ambasadora. No, razloge za to u svakom slučaju treba tražiti u Stipčevićevom pripadništvu jednoj zaista tvrdoj struji Srpske akademije nauka i umetnosti, koja je tokom 90-ih često istupala u javnosti sa tezama o navodnoj vatikanskoj zaveri idući na ruku politici Slobodana Miloševića.
U očekivanju daljih zvaničnih objašnjenja, zamenik ministra spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, inače crnogorski kadar, Predrag Bošković smatra da čitav slučaj ne bi trebalo da utiče previše na odnose sa Svetom stolicom:
“Što se tiče konkretnog slučaja u Ministarstvo inostranih poslova još nije došlo nikakvo zvanično obaveštenje o tome. Jednostavno smatramo da treba sačekati da vidimo da li je to tačna informacija pa onda o tome komentarisati. Ali u svakom slučaju, bez obzira kakvo bude opredeljenje Svete stolice prema predloženom kandidatu za ambasadora, Crna Gora je inače do sada potvrdila da ima zaista dobre diplomatske odnose i preko svojih kanala uspostavila niz diplomatskih kontakata. U prethodnoj godini predsednik Vujanović i ministar Vlahović su bili u službenim posetama Vatikanu, tako da ne smatram nešto značajnim da bi to moglo da utiče na odnose Crne Gore sa Svetom stolicom.”
Na adresu Ministarstva spoljnih psolova u svakom slučaju još uvek nije stiglo bilo kakvo pismo u kome bi bilo reči o tome da Stipčević nije dobrodošao na mesto ambasadora u Vatikanu, ali to u diplomatiji nije nešto što odstupa od uobičajene procedure. Naime, vrlo često se dešava da negativan odgovor stigne u indirektnoj formi. To može biti jednostavno ćutanje, odnosno odbijanje, kako objašnjava šef Katedre za međunarodne studije Fakulteta političkih nauka u Beogradu Ivo Visković, da se kandidatu izda agreman bez obzira što bi od podnetog predloga prošlo više od dva meseca:
“Već duži protok vremena u kojem se ne izda izričit pozitivan agreman znači da zemlja prijema nije prihvatila predloženog kandidata kao šefa diplomatsko-konzularnog predstavništva. U praksi postoje različiti razlozi zašto se to ne radi. Nekada je u pitanju izjava tog kandidata o zemlji prijema, recimo nepovoljno je komentarisao taj narod, tu zemlju, lidere, politiku koja se vodi ili slično. Nekada su u pitanju drugi vrlo specifični razlozi. Recimo, dugo se podrazumevalo da Vatikan ne izdaje agreman za ženu ambasadora. U nekim slučajevima bilo je i drugih indicija, recimo pripadnost rasna ili nacionalna, što inače ne bi trebalo da se radi, ali su to upravo bili razlozi zašto se agreman ne izda. A postoje i neki, na prvi pogled vrlo nevažni ali za tu zemlju očito značajni detalji zbog kojih se agreman ne mora ili ne želi izdati. Na primer, smatra se da ličnost u pitanju nije takvoga ranga po obrazovanju, značaju u svojoj zemlji ili u diplomatiji i slično, da bi zaslužila da bude ambasador u toj zemlji.”
Verovatno se nikada neće saznati pravi razlozi zbog kojih najverovatnije akademik Nikša Stipčević neće biti ambasador Srbije i Crne Gore u Vatikanu. Takva odluka je suvereno pravo neke države i ona nije dužna da objašnjava zašto neku ličnost ne prihvata za ambasadora. No, razloge za to u svakom slučaju treba tražiti u Stipčevićevom pripadništvu jednoj zaista tvrdoj struji Srpske akademije nauka i umetnosti, koja je tokom 90-ih često istupala u javnosti sa tezama o navodnoj vatikanskoj zaveri idući na ruku politici Slobodana Miloševića.
U očekivanju daljih zvaničnih objašnjenja, zamenik ministra spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, inače crnogorski kadar, Predrag Bošković smatra da čitav slučaj ne bi trebalo da utiče previše na odnose sa Svetom stolicom:
“Što se tiče konkretnog slučaja u Ministarstvo inostranih poslova još nije došlo nikakvo zvanično obaveštenje o tome. Jednostavno smatramo da treba sačekati da vidimo da li je to tačna informacija pa onda o tome komentarisati. Ali u svakom slučaju, bez obzira kakvo bude opredeljenje Svete stolice prema predloženom kandidatu za ambasadora, Crna Gora je inače do sada potvrdila da ima zaista dobre diplomatske odnose i preko svojih kanala uspostavila niz diplomatskih kontakata. U prethodnoj godini predsednik Vujanović i ministar Vlahović su bili u službenim posetama Vatikanu, tako da ne smatram nešto značajnim da bi to moglo da utiče na odnose Crne Gore sa Svetom stolicom.”
