Dženana HALIMOVIC, Ljudimila CVETKOVIC
Pravni tim BiH zadovoljan je načinom na koji je okončana prva faza argumantacije po tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Član bh. tima Phon Van den Biesen za naš program kaže kako je BiH više no dobro prezentirala slučaj sudijama. Čak su i pojedini svjedoci Srbije i Crne Gore, poput bivšeg komandanta UNPROFOR-a generala Michael Rose-a, podupirali bosanskohercegovačke argumente, tvrdi Van den Biesen:„Svjedoci koje su oni predstavili su ili imali problema s istinom ili svojim sjećanjem. Ako nisu imali problem te vrste, kao general Rose koji je bio jedan od njihovih eksperata, bilo je jasno da svoja viđenja, koja su djelimično podupirala BiH, ali i drugu stranu - Srbiju i Crnu Goru, temelje na impresijama i da nikada nisu imali pristup izvorima, materijalima i dokumentima koje smo mi predali sudu i na osnovu kojih smo gradili slučaj.“
Ibran Mustafić, iz Udruženja građana majke Srebrenice i Podrinja, bh. pravnom timu zamjera što na suđenje nisu pozvani očevici genocida:
„Mi smo imali žive svjedoke kad je u pitanju Srebrenica, kad je u pitanju Bijeljina, kad su u pitanju Foča, Višegrad, Prijedor, Kozarac, Posavina kompletna itd., gdje su napravljeni stravični zločini i gdje je direktno počinjen genocid u prva dva mjeseca agresije na republiku BiH.“
Predsjednica Društva za ugrožene narode Fadila Memišević je zadovoljna tokom suđenja, no plaši se politizacije. Kontraargumenti Srbije i Crne Gore, prema njenom mišljenju, nisu dovoljno jaki da ugroze poziciju BiH. No unutar zemlje podjele su izražene, dodaje Memišević:
„Ovo što je sada Skupština RS izglasala ponovo svoju deklaraciju i protivljenje tužbi je još jedan znak da je RS eksponent beogradskog režima.“
Tužbu, smatra Memiševićeva, ne bi trebalo posmatrati iz ugla visine materijalne odštete ukoliko sud presudi u korist BiH, na šta se danas u Srbiji i Crnoj Gori stavlja najveći akcenat. Pozadina je, kaže, dublja:
„Upravo za srpsku stranu je puno važnija ova tužba nego za BiH. Za bosansku je stranu važno da se sazna istina i da se konačno odredi karakter rata, jer mi i dalje ratujemo, a za srpsku strano konačno da se suoči s tom prošlošću, kako bi lakše i bezbolnije išla u budućnost.“
Iako se nakon smrti Slobodana Miloševića u javnosti mogu čuti ocjene kako je nastavak procesa ugrožen, Van den Biesen odbacuje takve navode. Uz individualnu odgovornost počinilaca zločina, treba utvrditi i odgovornost bivše SR Jugoslavije, danas Srbije i Crne Gore:
„Cijela država i njeni organi, vojne i policijske snage, paravojne formacije su zapravo odgovorni za sve ove zločine. Država je bila ta koja je sve vodila, obezbijedila novac za to i, u suštini, provodila kampanju etničkog čišćenja.“
Rasprava u Međunarodnom sudu pravde bit će nastavljena 18. aprila. Obje strane imat će po pet dana za iznošenje završnih argumenata. Proces će završiti 9. maja, nakon čega će Sudu trebati nekoliko mjeseci da donese presudu.
* * * * *
Argumantacija koju su pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu izneli predstavnici pravnog tima i svedoci Srbije i Crne Gore, u Beogradu se različito ocenjuje.
Pravni tim Srbije i Crne Gore zadovoljan je iskazima svojih svedoka pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu po tužbi Bosne i Hercegovine za genocid protiv Srbije i Crne Gore, izjavio je Vladimir Cvetković, koagent pravnog tima:
„Svedočenja nisu jedini, niti možda najvažniji, dokazi koji se koriste u ovom sporu. To je jedno od dokaznih sredstava. Koriste se i druga dokazna sredstava, pre svega dokumenti, a od najveće važnosti su izlaganja zastupnika strane u sporu gdje se iznose pravni i činjenični argumenti. Ako se posmatra samo svedočenje kao svedočenje, izveli smo svedoke koje smo želeli da izvedemo. Mi smo time zadovoljni. Pravo bosanske strane je da smatra da naši svedoci nisu relevantni, kao što mi imamo svoje mišljenje o njihova dva eksperta koja su oni pozvali da se pojave pred sudom.“
U Beogradu se pak različito tumači tok procesa pred Međunarodnim sudom pravde. Za Čedomira Antića, istoričara i visokog funkcionera vladajuće stranke G17 Plus, sve što se događa pred ovim sudom nije vezano za pravdu i devedesete godine, već je posledica velikih unutrašnjih problema u BiH:
„Sve što se događa u ovom trenutku nije vezano za pravdu, niti za devedesete godine, već je to potreba da ta veštačka država dobije određenu diplomatsku prednost i da jedan narod dobije premoć nad druga dva naroda u Bosni i Hercegovini. Naš pravni tim je izložio relevantne dokaze. Danas je svedočio i šef policije u Kruševcu, koji potvrđuje da je Srbija bila dugo vremena zaštitnik izbeglih bosanskih Muslimana, čak i u avgustu 1995. godine, kada je došlo do zločina u Srebrenici.“
Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo, nevladine organizacije koja nadzire poštovanje ljudskih prava, smatra da se teško može osporiti umešanost Beograda u događaje u BiH:
„Mislim da svedoci iz Srbije, među kojima se nalazi i bivši ministar policije, teško mogu izneti dokaze o tome da Srbija nije bila umešana u događaje u Bosni, počevši od plana raspada, preko strategije vojnih akcija, do dogovora oko teritorije. Notorne su činjenice da je Jugoslavija, jedna određena neformalna grupa koja je bila pored Miloševića, ali koja je predstavljala odluke kriznih institucija, dovela do svega toga što se događalo u Bosni, Hrvatskoj i naravno posle na Kosovu. Sve to je rezultat plana na institucionalnom nivou u Jugoslaviji.“
Ipak, šef pravnog tima SCG, Radislav Stojanović, veruje da Beograd može dokazati da u BiH nije počinjen genocid:
„Kao dokaz da nije postojala namera da se uništi Bošnjački narod smo upotrebljavali argumente koji su relevantni za našu tvrdnju. U unakrsnom ispitivanju bosanska strana je, mislim, više štete nanela sebi, a više koristi nama. I to je jedan od naših argumenata. Naša strategija se zasniva na tome da dokažemo da nije bilo genocida i da zločini koji su činjeni u BiH, ma kako oni bili kvalifikovani od strane suda, u njihovoj odluci ne mogu se pripisati Srbiji i Crnoj Gori.“
