U ofanzivi učestvuje više od 1.500 iračkih i američkih vojnika, 50 helikoptera i 200 oklopnih vozila. Jedan od američkih komandanata na terenu Džon Kalahan kazao je da je uhapšeno pedesetak sumnjivih osoba od kojih je 30 zadržano u pritvoru, a otkriveno je i nekoliko skrovišta oružja. Po njegovim rečima, za sada nije bilo direktnih sukoba sa pobunjenicima, ističuči da je jedan od ciljeva akcije sprečavanje militanata da naprave utočište. Porparol Bele kuće Skot Meklilan:
"Naši komandanti na terenu imaju ovlašćenja da donose taktičke odluke o operacijama i u poslednjih nekoliko meseci bilo je više akcija u cilju pronalaženja terorista i pristalica Sadama Huseina koji teže obnovi represije i tiranije. Dakle, ova operacija je deo trenutnih napora da se poboljša bezbednosna situacija."
Irački ministar spoljnih poslova Hošijar Zebari rekao je da je ta operacija dokaz povećane sposobnosti iračkih vojnika. Iračko Ministarstvo odbrane kritikuje medije zbog davanja prevelikog značaja, ističući da je u pitanju rutinska akcija. Istovremeno, jedan od vodećih sunitskih političara Salih Šarhan je kritikovao operaciju, naglašavajući da se time šalje poruka Iračanima da je jedino moguće rešenje upotreba sile, a ne politička redstva. Područje Samare je centar takozvanog sunitskog trougla, odnosno središte otpora pobunjenika. Nedavno rušenje šiitskog svetilišta u ovom gradu, poslednji je u nizu njihovih aktivnosti protiv vlasti u Bagdadu i američkih snaga. Nakon ovog napada sukobi između sunitskih i šiitskih grupacija intezivirani su dovevši zemlju na ivicu građanskog rata.
Američka vojska saopštila je da će operacija "Rojenje" trajati nekoliko dana. Ona je poslednji u nizu nastojanja SAD da pokažu da su iračke snage sve više u stanju da se same brinu o bezbednosti, što je preduslov za postepeno povlačenje američkih trupa, kojih u ovom trenutku ima oko 135.000. Istovremeno, ova akcija dolazi u trenutku kada iračke političke stranke pokušavaju da nađu izlaz iz blokade u formiranju koalicione vlade čiji bi cilj bio sprečavanje sukoba po nacionalnoj odnosno verskoj osnovi.
Juče je, nakon tri meseca od izbora, napokon konstituisan irački Parlament. Međutim, sednica je okončana posle samo pola sata jer ključni politički akteri ne mogu da se dogovore oko formiranja nove vlade, šefa države i predsednika parlamenta. Partije Kurda, zatim manjinskih Sunita kao i sekularne stranke većinskih šiita, protive se da sadašnji premijer Ibrahim Al Džafari ostane na toj funkciji i u novom kabinetu. Američki ambasador u Iraku Zalmej Kalilzad nastoji da posreduje između parlamentarnih stranaka u cilju formiranja vlade nacionalnog jedinstva. SAD smatraju da bi se uključivanjem manjinskih sunita nekadašnjeg iračkog lidera Sadama Huseina mogla otupeti oštrica pobune militanata iz redova ovog naroda.
Međutim, dva dana uoči treće godišnjice invazije SAD na Irak, većina posmatrača ocenjuje da Iraku ne predstoji blistava budućnost. Političke partije su veoma slabe i ne mogu da kontrolišu čak ni svoje pristalice na terenu. Međunarodna krizna grupa je nedavno upozorila da u slučaju izbijanja građanskog rata, zemlji preti raspad na kurdski, sunitski i šiitski deo. Jedan evropski diplomata u Bagdadu je upozorio da se time proces disolucije ne bi zaustavio, ističući da bi nakon 5 godina zemlja mogla da se raspadne na 5 ili 10 delova podsećajući na međusobne sukobe Kurda početkom 90-tih godina.
"Naši komandanti na terenu imaju ovlašćenja da donose taktičke odluke o operacijama i u poslednjih nekoliko meseci bilo je više akcija u cilju pronalaženja terorista i pristalica Sadama Huseina koji teže obnovi represije i tiranije. Dakle, ova operacija je deo trenutnih napora da se poboljša bezbednosna situacija."
Irački ministar spoljnih poslova Hošijar Zebari rekao je da je ta operacija dokaz povećane sposobnosti iračkih vojnika. Iračko Ministarstvo odbrane kritikuje medije zbog davanja prevelikog značaja, ističući da je u pitanju rutinska akcija. Istovremeno, jedan od vodećih sunitskih političara Salih Šarhan je kritikovao operaciju, naglašavajući da se time šalje poruka Iračanima da je jedino moguće rešenje upotreba sile, a ne politička redstva. Područje Samare je centar takozvanog sunitskog trougla, odnosno središte otpora pobunjenika. Nedavno rušenje šiitskog svetilišta u ovom gradu, poslednji je u nizu njihovih aktivnosti protiv vlasti u Bagdadu i američkih snaga. Nakon ovog napada sukobi između sunitskih i šiitskih grupacija intezivirani su dovevši zemlju na ivicu građanskog rata.
Američka vojska saopštila je da će operacija "Rojenje" trajati nekoliko dana. Ona je poslednji u nizu nastojanja SAD da pokažu da su iračke snage sve više u stanju da se same brinu o bezbednosti, što je preduslov za postepeno povlačenje američkih trupa, kojih u ovom trenutku ima oko 135.000. Istovremeno, ova akcija dolazi u trenutku kada iračke političke stranke pokušavaju da nađu izlaz iz blokade u formiranju koalicione vlade čiji bi cilj bio sprečavanje sukoba po nacionalnoj odnosno verskoj osnovi.
Juče je, nakon tri meseca od izbora, napokon konstituisan irački Parlament. Međutim, sednica je okončana posle samo pola sata jer ključni politički akteri ne mogu da se dogovore oko formiranja nove vlade, šefa države i predsednika parlamenta. Partije Kurda, zatim manjinskih Sunita kao i sekularne stranke većinskih šiita, protive se da sadašnji premijer Ibrahim Al Džafari ostane na toj funkciji i u novom kabinetu. Američki ambasador u Iraku Zalmej Kalilzad nastoji da posreduje između parlamentarnih stranaka u cilju formiranja vlade nacionalnog jedinstva. SAD smatraju da bi se uključivanjem manjinskih sunita nekadašnjeg iračkog lidera Sadama Huseina mogla otupeti oštrica pobune militanata iz redova ovog naroda.
Međutim, dva dana uoči treće godišnjice invazije SAD na Irak, većina posmatrača ocenjuje da Iraku ne predstoji blistava budućnost. Političke partije su veoma slabe i ne mogu da kontrolišu čak ni svoje pristalice na terenu. Međunarodna krizna grupa je nedavno upozorila da u slučaju izbijanja građanskog rata, zemlji preti raspad na kurdski, sunitski i šiitski deo. Jedan evropski diplomata u Bagdadu je upozorio da se time proces disolucije ne bi zaustavio, ističući da bi nakon 5 godina zemlja mogla da se raspadne na 5 ili 10 delova podsećajući na međusobne sukobe Kurda početkom 90-tih godina.
