Poslanik Demokratske srpske stranke Miladin Joksimović, nekad sudija danas advokat, koji je u crnogorskoj Skupštini saopštio imena ljudi kojima je nuđen novac za kupovinu ličnih karata, kao i imena onih koji su nudili novac za njih, a što su u međuvremenu demantovali i jedni i drugi i najavili tužbu, ponovio je da stoji iza svega navedenog:
„Lica od kojih sam ja dobio podatke u svojim demantima novinarima u stvari su praktično priznali da je vođen razgovor na tu temu i da se potvrdilo da je tačno ono što sam ja iznio u diskusiji kao poslanik.“
Joksimović tvrdi da su dokazi sa kojima raspolaže sasvim dovoljan dokaz za sud:
„Slobodno neka oni izvole nek’ tuže, jer dokazi sa kojima ja raspolažem su sasvim relevantni za sud, tako da se ja apsolutno ne plašim obzirom da sam radio kao sudija i kao tužilac, jer ja odlično znam sa kojim argumentima i sa čim se može ići na sud.“
Donedavno poznati izborni fenomen «kupovine glasova» mutirao je u takozvanu «kupovinu ličnih karata» i podrazumijeva da građanin uz određenu novčanu naknadu deponuje ličnu kartu kod aktivista suprotne opcije, kao garanciju da neće iskoristiti svoje pravo glasa na referendumu. Manja izlaznost u ovom slučaju odgovarala bi independistima, jer bi im bilo lakše dostići zadati procenat od pedesetpet odsto podrške za validnu referendumsku odluku. Vlast, međutim, odbacuje ovakve navode, tvrdeći da opozicija pribjegava već viđenim metodama da bi, kao i ranije, imali alibi za poraz. Poslanik Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković:
„Mislim da državni tužilac ima krivična djela koja pokrivaju tu oblast i jedni i drugi podliježu sankcijama ako ne rade u skladu sa pravom i oni koji eventualno pokušaju da prave određene nedozvoljene radnje kada su izbori u pitanju i oni koji izmišljaju da se takve radnje rade, odnosno dižu politiku, društvenu, građansku temperaturu potpuno bespotrebno i potpuno neutemeljeno.“
Povodom navoda opozicionih stranaka da aktivisti vladajuće koalicije nude građanima novac u zamjenu za deponovanje ličnih karata oglasilo se i Državno tužilaštvo. Vrhovni tužilac Vesna Medenica navela je da će taj organ zajedno sa policijom provjeriti sve što je objevljeno u medijima i rečeno u Skupštini o navodnoj kupovini ličnih dokumenata i pritiscima na građane u vezi sa glasanjem na referendumu. Novi crnogorski Krivični zakonik predviđa oštre kazne za nezakonit pritisak na birače. Imajući u vidu opšte poznatu sporost crnogorskog pravosudnog sistema kao i to da bi neblagovremeno procesuiranje ovakvih slučajeva ukoliko ih bude bilo besmisleno, člana Republičke referendumske komisije iz bloka za zajedničku državu Nevena Gošovića pitamo da li je moguće u skladu sa zakonom efikasno procesuirati takve slučajeve:
„Spor o zaštiti prava građana u toku izbora je specifičan spor i on se mora sprovoditi po hitnom postupku. Kada je u pitanju zaštita prava građana po njihovim prigovorima i žalbama komisijama za sprovođenje referenduma i Ustavnom sudu Republike Crne Gore zakonom su određeni veoma kratki rokovi“.
RSE: U svakom slučaju moguće je brzo procesuirati ovakve slučajeve?
GOŠOVIĆ: Jeste. Moguće je i to na način da se ni u kom vidu ne povrijede prava učesnika u tom postupku.
Na drugoj strani, direktor Centra za monitoring Zlatko Vujović, nevladine organizacije koja redovno prati sve izborne procese u Crnoj Gori, sa žaljenjem konstatuje da ni ovoga puta kao ni ranije i pored sumnji da su ovakve pojave redovni pratioci izbora, a i referenduma, niko, ni građani, ni političke stranke nijesu ponudili validne dokaze za te tvrdnje, iako su ih pozivali da to učine:
„Bilo je određenih inicijativa od strane određenih građana, ali bez dokaza. Ako vi kažete, kao što je često u medijima, otkupljuju se lične karte za hiljadu eura, a ne navedete nijedan dokaz, nijednu indiciju na osnovu čega biste vi eventualno mogli da pokrenete postupak, onda smo mi nemoćni“.
„Lica od kojih sam ja dobio podatke u svojim demantima novinarima u stvari su praktično priznali da je vođen razgovor na tu temu i da se potvrdilo da je tačno ono što sam ja iznio u diskusiji kao poslanik.“
Joksimović tvrdi da su dokazi sa kojima raspolaže sasvim dovoljan dokaz za sud:
„Slobodno neka oni izvole nek’ tuže, jer dokazi sa kojima ja raspolažem su sasvim relevantni za sud, tako da se ja apsolutno ne plašim obzirom da sam radio kao sudija i kao tužilac, jer ja odlično znam sa kojim argumentima i sa čim se može ići na sud.“
Donedavno poznati izborni fenomen «kupovine glasova» mutirao je u takozvanu «kupovinu ličnih karata» i podrazumijeva da građanin uz određenu novčanu naknadu deponuje ličnu kartu kod aktivista suprotne opcije, kao garanciju da neće iskoristiti svoje pravo glasa na referendumu. Manja izlaznost u ovom slučaju odgovarala bi independistima, jer bi im bilo lakše dostići zadati procenat od pedesetpet odsto podrške za validnu referendumsku odluku. Vlast, međutim, odbacuje ovakve navode, tvrdeći da opozicija pribjegava već viđenim metodama da bi, kao i ranije, imali alibi za poraz. Poslanik Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković:
„Mislim da državni tužilac ima krivična djela koja pokrivaju tu oblast i jedni i drugi podliježu sankcijama ako ne rade u skladu sa pravom i oni koji eventualno pokušaju da prave određene nedozvoljene radnje kada su izbori u pitanju i oni koji izmišljaju da se takve radnje rade, odnosno dižu politiku, društvenu, građansku temperaturu potpuno bespotrebno i potpuno neutemeljeno.“
Povodom navoda opozicionih stranaka da aktivisti vladajuće koalicije nude građanima novac u zamjenu za deponovanje ličnih karata oglasilo se i Državno tužilaštvo. Vrhovni tužilac Vesna Medenica navela je da će taj organ zajedno sa policijom provjeriti sve što je objevljeno u medijima i rečeno u Skupštini o navodnoj kupovini ličnih dokumenata i pritiscima na građane u vezi sa glasanjem na referendumu. Novi crnogorski Krivični zakonik predviđa oštre kazne za nezakonit pritisak na birače. Imajući u vidu opšte poznatu sporost crnogorskog pravosudnog sistema kao i to da bi neblagovremeno procesuiranje ovakvih slučajeva ukoliko ih bude bilo besmisleno, člana Republičke referendumske komisije iz bloka za zajedničku državu Nevena Gošovića pitamo da li je moguće u skladu sa zakonom efikasno procesuirati takve slučajeve:
„Spor o zaštiti prava građana u toku izbora je specifičan spor i on se mora sprovoditi po hitnom postupku. Kada je u pitanju zaštita prava građana po njihovim prigovorima i žalbama komisijama za sprovođenje referenduma i Ustavnom sudu Republike Crne Gore zakonom su određeni veoma kratki rokovi“.
RSE: U svakom slučaju moguće je brzo procesuirati ovakve slučajeve?
GOŠOVIĆ: Jeste. Moguće je i to na način da se ni u kom vidu ne povrijede prava učesnika u tom postupku.
Na drugoj strani, direktor Centra za monitoring Zlatko Vujović, nevladine organizacije koja redovno prati sve izborne procese u Crnoj Gori, sa žaljenjem konstatuje da ni ovoga puta kao ni ranije i pored sumnji da su ovakve pojave redovni pratioci izbora, a i referenduma, niko, ni građani, ni političke stranke nijesu ponudili validne dokaze za te tvrdnje, iako su ih pozivali da to učine:
„Bilo je određenih inicijativa od strane određenih građana, ali bez dokaza. Ako vi kažete, kao što je često u medijima, otkupljuju se lične karte za hiljadu eura, a ne navedete nijedan dokaz, nijednu indiciju na osnovu čega biste vi eventualno mogli da pokrenete postupak, onda smo mi nemoćni“.
