RIDLMAJER: Žao mi je što je Milošević preminuo. Mnogo bih više voleo da je živeo dugo i tako imao vremena da razmišlja o posledicama svojih postupaka. Vest nije očekivana s obzirom da je već dugo vremena imao zdravstvenih problema. Tome je doprineo i stres izazvan dodatnim opterećenjem zbog njegove odluke da se sam brani, što je svakako bio veliki teret. Poznato je da se nije baš u poptunosti pridržavao saveta lekara, nastavio je da puši. Mada suđenje nije završeno, on se ipak na neki način suočio sa licem pravde, jer sva svedočanstva i dokazi prezentirani tokom procesa ostaće zabeleženi i istoričari i budući političari moći će da ih koriste kao dragoceni materijal odnosno izvuku neke pouke. Što se tiče samog Haškog tribunala, on nije osnovan da bi sudio Slobodanu Miloševiću. On je formiran dok je još trajao rat i u tom trenutku samo manjina je verovala da će se Milošević jednog dana naći u njemu. Dakle, u ovom sudu u toku je mnogo drugih procesa ili se očekuju da budu vođeni, mislim pre svega na Karadžića i Mladića. Kratkoročno gledano, sigurno je da će Miloševićeva sahrana izazvati političke resantimane. Dugoročno posmatrano, nakon smrti najvažnijeg haškog optuženika pažnja međunarodne zajednice za rad ovog suda svakako će biti smanjena, a to znači, nažalost, i podrška. Kada je reč o političkim posledicama u regionu, ovo će biti prilika za Socijalističku partiju Srbije da napravi otklon od Miloševićevog nasleđa ili će možda jednostavno nestati odlaskom svog lidera.
RSE: Da li će Miloševićeva smrt, samo nekoliko sedmica nakon što je odbijen njegov zahtev da se leči u Moskvi, dodatno ojačati osećanje u Srbiji da Haški tribunal nije pravedan?
RIDLMAJER: Oni koji na takav način razmišljaju ne bi promenili svoj stav bez obzira šta se u međuvremenu desilo u Haškom tribunalu. Njegova bolest spada u veoma rasprostranjene. On je mogao da bira doktore koji će ga lečiti u Hagu. Ne mogu da verujem da u Holandiji ne postoje lekari koji mogu da obezbede isti tretman kao i u Moskvi. Tribunal je imao osnovane argumente za zabrinutost da bi Milošević mogao da izbegne da se vrati pod izgovorom da nije u stanju iz zdravstvenih razloga. I to je bio realan rizik. Ja mislim da je njegov glavni motiv da ode u Moskvu susret sa porodicom, što je razumljivo, ali je za Tribunal bilo rizično. U svakom slučaju, njegovo zdravlje se pogoršavalo, što sam imao priliku da vidim svedočeći dva puta 2002. i 2003. godine. Dakle, ljudi koji su skloni da doživljavaju Miloševića kao mučenika, to će činiti šta god se desilo.
RSE: Da li će to sveukupno predstavljati izazov i za političku scenu Srbije?
RIDLMAJER: Ako Srbija postane neka vrsta južnoevropske Belorusije sa radikalima na vlasti, njena budućnost neće biti nimalo blistava. Zato je mnogo važnije kako će se Srbija sveukupno suočiti sa svojom nedavnom prošlošću, nego na koji način će Milošević biti zapamćen.
RSE: Kako će se njegova smrt odraziti na ostale procese u Hagu?
RIDLMAJER: To će lišiti Tribunal mogućnosti da donese presudu. Međutim, neki od dokaza koji su prezentirani tokom procesa Miloševiću već su korišćeni na nekim drugim suđenjima i to će biti činjeno i ubuduće. S obzirom da se do tih dokaza došlo pod zakletvom svedoka, koji su bili izloženi unakrsnom ispitivanju odbrane i tužilaštva, oni su svakako validni. Smatram da suđenje Miloševiću inače nije bilo od velikog značaja za tužbu BiH protiv Srbije i Crne Gore za agresiju i genocid, jer bi presuda u svakom slučaju bila doneta pre nego u postupku protiv Miloševića.
RSE: Da li odlazak najmoćnijeg čoveka na Balkanu označava kraj jedne tragične epohe ili to može podstaći resantimane?
RIDLMAJER: S jedne strane, postoji nada da smo ušli u post Miloševićevu eru, i na Balkanu i Evropi u celini. Međutim, to ne znači da je nasleđe iz 1990-tih definitivno stvar prošlosti. Mnogo toga se desilo, naneta je velika šteta društvu, ekonomiji, što itekako i danas opterećuje Balkan a imaće uticaja i u budućnosti. U svakom slučaju, ne sme se zaboraviti šta se desilo, iz toga se moraju naučiti lekcije i, naravno, raditi na otklanjanju pričinjene štete.
RSE: Da li će Miloševićeva smrt, samo nekoliko sedmica nakon što je odbijen njegov zahtev da se leči u Moskvi, dodatno ojačati osećanje u Srbiji da Haški tribunal nije pravedan?
RIDLMAJER: Oni koji na takav način razmišljaju ne bi promenili svoj stav bez obzira šta se u međuvremenu desilo u Haškom tribunalu. Njegova bolest spada u veoma rasprostranjene. On je mogao da bira doktore koji će ga lečiti u Hagu. Ne mogu da verujem da u Holandiji ne postoje lekari koji mogu da obezbede isti tretman kao i u Moskvi. Tribunal je imao osnovane argumente za zabrinutost da bi Milošević mogao da izbegne da se vrati pod izgovorom da nije u stanju iz zdravstvenih razloga. I to je bio realan rizik. Ja mislim da je njegov glavni motiv da ode u Moskvu susret sa porodicom, što je razumljivo, ali je za Tribunal bilo rizično. U svakom slučaju, njegovo zdravlje se pogoršavalo, što sam imao priliku da vidim svedočeći dva puta 2002. i 2003. godine. Dakle, ljudi koji su skloni da doživljavaju Miloševića kao mučenika, to će činiti šta god se desilo.
RSE: Da li će to sveukupno predstavljati izazov i za političku scenu Srbije?
RIDLMAJER: Ako Srbija postane neka vrsta južnoevropske Belorusije sa radikalima na vlasti, njena budućnost neće biti nimalo blistava. Zato je mnogo važnije kako će se Srbija sveukupno suočiti sa svojom nedavnom prošlošću, nego na koji način će Milošević biti zapamćen.
RSE: Kako će se njegova smrt odraziti na ostale procese u Hagu?
RIDLMAJER: To će lišiti Tribunal mogućnosti da donese presudu. Međutim, neki od dokaza koji su prezentirani tokom procesa Miloševiću već su korišćeni na nekim drugim suđenjima i to će biti činjeno i ubuduće. S obzirom da se do tih dokaza došlo pod zakletvom svedoka, koji su bili izloženi unakrsnom ispitivanju odbrane i tužilaštva, oni su svakako validni. Smatram da suđenje Miloševiću inače nije bilo od velikog značaja za tužbu BiH protiv Srbije i Crne Gore za agresiju i genocid, jer bi presuda u svakom slučaju bila doneta pre nego u postupku protiv Miloševića.
RSE: Da li odlazak najmoćnijeg čoveka na Balkanu označava kraj jedne tragične epohe ili to može podstaći resantimane?
RIDLMAJER: S jedne strane, postoji nada da smo ušli u post Miloševićevu eru, i na Balkanu i Evropi u celini. Međutim, to ne znači da je nasleđe iz 1990-tih definitivno stvar prošlosti. Mnogo toga se desilo, naneta je velika šteta društvu, ekonomiji, što itekako i danas opterećuje Balkan a imaće uticaja i u budućnosti. U svakom slučaju, ne sme se zaboraviti šta se desilo, iz toga se moraju naučiti lekcije i, naravno, raditi na otklanjanju pričinjene štete.
