Slobodan Milošević, bivši predsjednik Srbije i nekadašnje SR Jugoslavije, umro je u subotu u pritvoru Haškog tribunala u 65. godini.
Haški tribunal je izdao sledeće saopštenje:
"Danas, u subotu 11. marta 2006. Slobodan Milošević pronađen je beživotan u svom krevetu u ćeliji Pritvorske jedinice UN-a u Sheveningenu.
Pritvorski stražar odmah je uzbunio dežurnog oficira i medicinsko osoblje. Kasnije je potvrđeno da je Slobodan Milošević umro.
Holandska policija i holandski lekar-mrtvozornik pozvani su u pritvor i započeli su istragu. Naloženo je i da se izvrši celovita obdukcija i toksikološka pretraga. U skladu sa svojim ovlašćenjima prema Statutu Tribunala i Pravilima o pritvoru predsednik Haškog suda Fausto Pokar (Pocar) naložio je sprovođenje celovite istrage.
Porodica Slobodana Miloševića obaveštena je o smrti".
Slobodan Milošević je rođen 20. avgusta 1941 u Požarevcu.
Maja 1986. je postao predsednik Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, a 1990. je kao kandidat Socijalističke partije Srbije pobedio na predsedničkim izborima i postao predsednik Srbije. Dve godine kasnije ponovo je izabran na tu dužnost.
Početkom devedesetih je smenjivanjem članova Predsedništva Jugoslavije iz Crne Gore, Vojvodine i sa Kosova i instaliranjem svojih marioneta na te položaje ostvario ključni uticaj na to telo što mu je omogućilo kontrolu federalne vojske.
Iako ne formalno, faktički je bio glavnokomandujući svih srpskih jedinica tokom ratova u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini.
U jesen 1995. je potpisao u Dejtonu mirovni sporazum pri čemu je, uz blagoslov patrijarha Srpske pravoslavne crkve predstavljao i Crnu Goru i Srbe iz Bosne i Hercegovine.
25. jula 1997. je u Skupštini tadašnje SR Jugoslavije izabran za predsednika te države.
27. maja 1999. Tužilaštvo Međunarodnog krivičnog tribunala za ratne zločine počinjene nakon 1991. na području bivše Jugoslavije optužilo ga je za zločine protiv čovečnosti koje su srpske snage počinile na Kosovu.
6. oktobra 2000. priznao je izborni poraz.
Uhapšen je u noći između 31. marta i 1 aprila 2001. pod optužbom da je zloupotrebio službenu dužnost
Tribunalu ga je izručila vlada pok. Zorana Đinđića 28. juna 2001.
9. oktobra 201. Tužilaštvo tribunala ga optužuje za zločine protiv čovečnosti koje su srpske snage počinile u Hrvatskoj, a 23. novembra iste godine i za genocid koji su srpske snage počinile nad Bošnjacima u Bosni i Hercegovini.
Nije priznavao Haški tribunal i nije odredio advokata. Branio se sam.
Bolovao je od dijabetesa i srčanih oboljenja. Tražio je krajem 2005. da mu bude omogućeno lečenje u Moskvi, ali je Sudsko veće pod predsedanjem sudije Patrika Robinsona (Patrick) taj zahtev odbacilo 24. februara 2006. uz navodeći kao razloge težinu zločina za koje je Milošević optužen, činjenicu da je suđenje u završnoj fazi i da mu može biti dosuđena doživotna kazna.
Optuženi Milošević je 22. februara obavestio predsedavajućeg Sudskog veća, sudiju Patrika Robinsona da ne može da nastavi ispitivanje svedoka, jer se ne oseća dobro.
Haški tribunal je izdao sledeće saopštenje:
"Danas, u subotu 11. marta 2006. Slobodan Milošević pronađen je beživotan u svom krevetu u ćeliji Pritvorske jedinice UN-a u Sheveningenu.
Pritvorski stražar odmah je uzbunio dežurnog oficira i medicinsko osoblje. Kasnije je potvrđeno da je Slobodan Milošević umro.
Holandska policija i holandski lekar-mrtvozornik pozvani su u pritvor i započeli su istragu. Naloženo je i da se izvrši celovita obdukcija i toksikološka pretraga. U skladu sa svojim ovlašćenjima prema Statutu Tribunala i Pravilima o pritvoru predsednik Haškog suda Fausto Pokar (Pocar) naložio je sprovođenje celovite istrage.
Porodica Slobodana Miloševića obaveštena je o smrti".
Slobodan Milošević je rođen 20. avgusta 1941 u Požarevcu.
Maja 1986. je postao predsednik Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, a 1990. je kao kandidat Socijalističke partije Srbije pobedio na predsedničkim izborima i postao predsednik Srbije. Dve godine kasnije ponovo je izabran na tu dužnost.
Početkom devedesetih je smenjivanjem članova Predsedništva Jugoslavije iz Crne Gore, Vojvodine i sa Kosova i instaliranjem svojih marioneta na te položaje ostvario ključni uticaj na to telo što mu je omogućilo kontrolu federalne vojske.
Iako ne formalno, faktički je bio glavnokomandujući svih srpskih jedinica tokom ratova u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini.
U jesen 1995. je potpisao u Dejtonu mirovni sporazum pri čemu je, uz blagoslov patrijarha Srpske pravoslavne crkve predstavljao i Crnu Goru i Srbe iz Bosne i Hercegovine.
25. jula 1997. je u Skupštini tadašnje SR Jugoslavije izabran za predsednika te države.
27. maja 1999. Tužilaštvo Međunarodnog krivičnog tribunala za ratne zločine počinjene nakon 1991. na području bivše Jugoslavije optužilo ga je za zločine protiv čovečnosti koje su srpske snage počinile na Kosovu.
6. oktobra 2000. priznao je izborni poraz.
Uhapšen je u noći između 31. marta i 1 aprila 2001. pod optužbom da je zloupotrebio službenu dužnost
Tribunalu ga je izručila vlada pok. Zorana Đinđića 28. juna 2001.
9. oktobra 201. Tužilaštvo tribunala ga optužuje za zločine protiv čovečnosti koje su srpske snage počinile u Hrvatskoj, a 23. novembra iste godine i za genocid koji su srpske snage počinile nad Bošnjacima u Bosni i Hercegovini.
Nije priznavao Haški tribunal i nije odredio advokata. Branio se sam.
Bolovao je od dijabetesa i srčanih oboljenja. Tražio je krajem 2005. da mu bude omogućeno lečenje u Moskvi, ali je Sudsko veće pod predsedanjem sudije Patrika Robinsona (Patrick) taj zahtev odbacilo 24. februara 2006. uz navodeći kao razloge težinu zločina za koje je Milošević optužen, činjenicu da je suđenje u završnoj fazi i da mu može biti dosuđena doživotna kazna.
Optuženi Milošević je 22. februara obavestio predsedavajućeg Sudskog veća, sudiju Patrika Robinsona da ne može da nastavi ispitivanje svedoka, jer se ne oseća dobro.
