KAPČAN: Izgleda da nije bilo značajnije promene u poziciji bilo koje od zainteresovanih strana. Predstavnici međunarodne zajednice su ukazali na važnost poboljšanja ljudskih prava, pre svega jačanje zaštite srpske zajednice. Verovatno je najznačajniji simboličan događaj bio prisustvo kosovskog premijera, mada nije učestvovao u debati. To na neki način ukazuje na promenu statusa Vlade iz Prištine.
RSE: Predsednik Srbije Tadić je pozdravio prisustvo Kosumija, ali je izrazio očekivanje da to neće imati političke posledice, odnosno prejudicirati status Kosova.
KAPČAN: Veoma je važno što je Tadić pozdravio Kosumijevo prisustvo i to može biti korak u nastojanju da se poprave odnosi i uđe u pregovore u kojima će dve strane pokušati da postignu kompromis. Međutim, jasno je da nakon sednice Saveta Bezbednosti nismo bliže rešenju o finalnom statusu Kosova.
RSE: Predstavnici zapadnih zemalja, pre svega SAD i Velika Britanija, istakli su na ovoj sednici da je nezavisnost Kosova realna opcija. Rusija je istovremeno kritikovala neispunjavanje standarda, Kina je pak ukazala na važnost očuvanja suvereniteta i integriteta Srbije i Crne Gore. Da li je nezavisnot Kosova ne samo realna opcija, već i jedina, kako smatraju neki eksperti i političari na Zapadu.
KAPČAN: Mislim da je preuranjeno tvrditi da je nezavisnost Kosova jedina opcija. Međutim, taj predlog svakako figurira i on će biti razmatran. U poslednje vreme došlo je do promene pozicije SAD i Evropske Unije u smislu naglašavanja nezavisnosti Kosova kao najpoželjnijeg ishoda. Taj stav ne dele Rusija i Kina. To znači da predstoji velika borba u Savetu Bezbednosti ako se od njega bude očekivalo da potvrdi nezavisnost. Smatram da ne treba ući u pregovore sa stavom da je nezavisnost Kosova već svršena stvar. Sve strane treba da budu spremne na kompromis.
RSE: Mislite na punu nezavisnost ili, kako neki predlažu, uslovnu sa prelaznim periodom koji bi podrazumevao ispunjavanje neophodnih standarda kao i snažno prisustvo međunarodne zajednice.
KAPČAN: Reč je o uslovnoj nezavisnosti. Ima onih koji smatraju da pređašnju poziciju standardi pre statusa treba promeniti tako da je sada jedino važno pitanje statusa. Mislim da najviše ima smisla govoriti istovremeno o standardima i statusu, a ne prvo ispuniti neke od uslova da bi se moglo ići napred u definisanju statusa Kosova. Međutim, ako je opcija uslovna nezavisnost Kosova, onda je neophodno izgraditi funkcionalne institucije, jačati pravni poredak, garantovati slobodu kretanja Srbima i ostalih manjina, zaštititi kulturna i verska zdanja, ako se želi dugoročnije rešenje. Smatram, takođe, da međunarodna zajednica, NATO, EU, UN, ne treba da gledaju na pregovore i definisanje finalnog statusa kao priliku da se ubrzo posle toga povuku iz regiona. Čak i u slučaju najpoželjnijeg razvoja događaja, još uvek je nužno da međunarodna policija i možda vojne snage ostanu na Kosovo, da bi sprečile evenutalno izbijanje nasilja.
RSE: Rekli ste da Rusija i Kina treba da potvrde u Savetu bezbednosti eventualnu nezavisnost Kosova. Da li će zapadne zemlje u slučaju protivljenja Moskve i Pekinga, nastojati da zaobiđu svetsku organizaciju kao u slučaju NATO akcije protiv Jugoslavije, ili mislite da Rusija i Kina neće ići predaleko u osporavanju nezavisnosti Kosova.
KAPČAN: Smatram da Rusija i Kina iz svojih unutrašnjopolitičkih razloga ne podržavaju nezavisnost Kosova, bojeći se presedana. Moskva ima u vidu Kavkaz i Čečeniju. Zvanični Peking se suočava sa izazovom nekoliko etničkih konflikata, uključujući i zahteve za nezavisnošću pojedinih svojih delova. Međutim, ne verujem da će Kina i Rusija trošiti previše energije i svog kredita da blokiraju nezavisnost Kosova. Za njih je važnije da očuvaju dobre odnose sa SAD i Evropom. Dakle, ako SAD i Evropska Unija budu insistirale na nezavisnosti Kosova, ne verujem da će Peking i Moskva to blokirati. Oni neće biti oduševljeni tom solucijom, ali bih zaista bio iznenađen ako bi se usprotivili tome u Savetu Bezbednosti i na taj način primoraju Zapad da traži rešenje zaobilazeći svetsku organizaciju.
RSE: Predsednik Srbije Tadic je ponovio stav Beograda o veoma širokoj autonomiji, s tim što bi se pitanje statusa ponovo razmatralo za 20-tak godina.
KAPČAN: Ja ne vidim tu značajniju promenu u stavu Srbije. Vlasti u Beogradu u poslednje vreme insistiraju na modelu više od autonomije a manje od nezavisnosti. Tu formulu Priština ne prihvata. Zato smatram da na ovoj sednici Saveta bezbednosti nije bilo pomaka. Sada su sve oči uprte ka prvom sastanku predstavnika Beograda i Prištine sledeće sedmice u Beču u pokušaju da se pronađu dodirne tačke neophodne za postizanje kompromisa.
RSE: Izgleda da se Kosovo pre ili kasnije kreće ka nezavisnosti. Kako će se to odraziti na političku scenu Srbije? Prošle sedmice je lider Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić, najjače partije u zemlji, zatražio da Skupština Srbije u slučaju nezavisnosti proglasi da je Kosovo okupirano. Stiče se utisak da je Zapad bio na neki način zatečen ovom izjavom.
KAPČAN: Nije iznenađenje da političari iz Srpske radikalne stranke daju takve izjave, kao što ne bi bilo iznenađenje da u slučaju nezavisnosti Kosova, ta partija i ostale nacionalističke znatno ojačaju, potencirajući pitanje nacionanog identiteta i teritorije. Bilo bi dobro kada bi debata u Srbiji o Kosovu bila sadržajnija, uključujući razne aspekte. Koliko ja znam, jedino je bivši ministar inostranih poslova Svilanović kazao da nezavisnost Kosova nije najgora moguća opcija. Imajući u vidu u kom pravcu idu razgovori o budućem statusu Kosova, bilo bi dobro da političari u Srbiji otvoreno govore i predoče javnosti da je nezavisnost moguća opcija. U suprotnom, Srbija može biti zatečena, što će ići u prilog nacionalističkim snagama a čime bi i regionalna stabilnost bila uzdrmana.
RSE: Crna Gora je još uvek podeljena oko pitanja referenduma, tačnije koja je većina neophodna da bi odluka o statusu bila prihvaćena kao legitimna. Ni angažman predstavnika Evropske Unije Miroslava Lajčaka nije zasada pomogao u približavanju stavova vlasti i opozicije.
KAPČAN: Mislim da će biti pronađeno rešenje. Bilo kako bilo, Crna Gora se kreće ka nezavisnosti. Da li će to biti odlučeno na referendumu u aprilu ili nešto kasnije, to je manje bitno. U međuvremenu, međunarodna zajednica a pre svega političari u Srbiji treba pripremaju svoju javnost za tu novu realnost.
RSE: Koja je to većina neophodna da bi referendumska odluka bila tretirana kao legitimna, imajući u vidu razna svetska iskustva?
KAPČAN: Različite zemlje imaju različita iskustva. Generalno se smatra da treba poštovati volju većine. Sada se upozorava na nužnost primene strožijih kriterijuma, odnosno da prosta većina nije dovoljna. Naravno, ulog je veoma veliki i zbog toga je debata tako žučna.
RSE: Ako izostane dogovor vlasti i opozicije, i vladajuća koalicija unilateralno donese odluku u parlamentu o većini neohodnoj za uspeh referenduma, onda se može desiti da opozicija bojkotuje glasanje. Da li bi takav ishod mogao da se smatra legitimnim.
KAPČAN: Takav scenario svakako ne bi bio poželjan, jer je potreban konsenzus. Oni koji bi bojkotovali referendum, bili bi još nezadovoljniji. Istovremeno, njihov uticaj na buduću politiku bio bi još manji. To se desilo na Kosovu, gde su lokalni srpski političari na nagovor Beograda odlučili da ne učestvuju u radu kosovskih institucija. Time je dodatno oslabila pozicija Srba u smislu uticaja na popravljanje svog teškog stanja. Zato nije dobro ni za jednu vrstu manjine da bojkotuje politički proces, jer se na taj način menja predstava kako većina eksploatiše manjinu.
RSE: Predsednik Srbije Tadić je pozdravio prisustvo Kosumija, ali je izrazio očekivanje da to neće imati političke posledice, odnosno prejudicirati status Kosova.
KAPČAN: Veoma je važno što je Tadić pozdravio Kosumijevo prisustvo i to može biti korak u nastojanju da se poprave odnosi i uđe u pregovore u kojima će dve strane pokušati da postignu kompromis. Međutim, jasno je da nakon sednice Saveta Bezbednosti nismo bliže rešenju o finalnom statusu Kosova.
RSE: Predstavnici zapadnih zemalja, pre svega SAD i Velika Britanija, istakli su na ovoj sednici da je nezavisnost Kosova realna opcija. Rusija je istovremeno kritikovala neispunjavanje standarda, Kina je pak ukazala na važnost očuvanja suvereniteta i integriteta Srbije i Crne Gore. Da li je nezavisnot Kosova ne samo realna opcija, već i jedina, kako smatraju neki eksperti i političari na Zapadu.
KAPČAN: Mislim da je preuranjeno tvrditi da je nezavisnost Kosova jedina opcija. Međutim, taj predlog svakako figurira i on će biti razmatran. U poslednje vreme došlo je do promene pozicije SAD i Evropske Unije u smislu naglašavanja nezavisnosti Kosova kao najpoželjnijeg ishoda. Taj stav ne dele Rusija i Kina. To znači da predstoji velika borba u Savetu Bezbednosti ako se od njega bude očekivalo da potvrdi nezavisnost. Smatram da ne treba ući u pregovore sa stavom da je nezavisnost Kosova već svršena stvar. Sve strane treba da budu spremne na kompromis.
RSE: Mislite na punu nezavisnost ili, kako neki predlažu, uslovnu sa prelaznim periodom koji bi podrazumevao ispunjavanje neophodnih standarda kao i snažno prisustvo međunarodne zajednice.
KAPČAN: Reč je o uslovnoj nezavisnosti. Ima onih koji smatraju da pređašnju poziciju standardi pre statusa treba promeniti tako da je sada jedino važno pitanje statusa. Mislim da najviše ima smisla govoriti istovremeno o standardima i statusu, a ne prvo ispuniti neke od uslova da bi se moglo ići napred u definisanju statusa Kosova. Međutim, ako je opcija uslovna nezavisnost Kosova, onda je neophodno izgraditi funkcionalne institucije, jačati pravni poredak, garantovati slobodu kretanja Srbima i ostalih manjina, zaštititi kulturna i verska zdanja, ako se želi dugoročnije rešenje. Smatram, takođe, da međunarodna zajednica, NATO, EU, UN, ne treba da gledaju na pregovore i definisanje finalnog statusa kao priliku da se ubrzo posle toga povuku iz regiona. Čak i u slučaju najpoželjnijeg razvoja događaja, još uvek je nužno da međunarodna policija i možda vojne snage ostanu na Kosovo, da bi sprečile evenutalno izbijanje nasilja.
RSE: Rekli ste da Rusija i Kina treba da potvrde u Savetu bezbednosti eventualnu nezavisnost Kosova. Da li će zapadne zemlje u slučaju protivljenja Moskve i Pekinga, nastojati da zaobiđu svetsku organizaciju kao u slučaju NATO akcije protiv Jugoslavije, ili mislite da Rusija i Kina neće ići predaleko u osporavanju nezavisnosti Kosova.
KAPČAN: Smatram da Rusija i Kina iz svojih unutrašnjopolitičkih razloga ne podržavaju nezavisnost Kosova, bojeći se presedana. Moskva ima u vidu Kavkaz i Čečeniju. Zvanični Peking se suočava sa izazovom nekoliko etničkih konflikata, uključujući i zahteve za nezavisnošću pojedinih svojih delova. Međutim, ne verujem da će Kina i Rusija trošiti previše energije i svog kredita da blokiraju nezavisnost Kosova. Za njih je važnije da očuvaju dobre odnose sa SAD i Evropom. Dakle, ako SAD i Evropska Unija budu insistirale na nezavisnosti Kosova, ne verujem da će Peking i Moskva to blokirati. Oni neće biti oduševljeni tom solucijom, ali bih zaista bio iznenađen ako bi se usprotivili tome u Savetu Bezbednosti i na taj način primoraju Zapad da traži rešenje zaobilazeći svetsku organizaciju.
RSE: Predsednik Srbije Tadic je ponovio stav Beograda o veoma širokoj autonomiji, s tim što bi se pitanje statusa ponovo razmatralo za 20-tak godina.
KAPČAN: Ja ne vidim tu značajniju promenu u stavu Srbije. Vlasti u Beogradu u poslednje vreme insistiraju na modelu više od autonomije a manje od nezavisnosti. Tu formulu Priština ne prihvata. Zato smatram da na ovoj sednici Saveta bezbednosti nije bilo pomaka. Sada su sve oči uprte ka prvom sastanku predstavnika Beograda i Prištine sledeće sedmice u Beču u pokušaju da se pronađu dodirne tačke neophodne za postizanje kompromisa.
RSE: Izgleda da se Kosovo pre ili kasnije kreće ka nezavisnosti. Kako će se to odraziti na političku scenu Srbije? Prošle sedmice je lider Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić, najjače partije u zemlji, zatražio da Skupština Srbije u slučaju nezavisnosti proglasi da je Kosovo okupirano. Stiče se utisak da je Zapad bio na neki način zatečen ovom izjavom.
KAPČAN: Nije iznenađenje da političari iz Srpske radikalne stranke daju takve izjave, kao što ne bi bilo iznenađenje da u slučaju nezavisnosti Kosova, ta partija i ostale nacionalističke znatno ojačaju, potencirajući pitanje nacionanog identiteta i teritorije. Bilo bi dobro kada bi debata u Srbiji o Kosovu bila sadržajnija, uključujući razne aspekte. Koliko ja znam, jedino je bivši ministar inostranih poslova Svilanović kazao da nezavisnost Kosova nije najgora moguća opcija. Imajući u vidu u kom pravcu idu razgovori o budućem statusu Kosova, bilo bi dobro da političari u Srbiji otvoreno govore i predoče javnosti da je nezavisnost moguća opcija. U suprotnom, Srbija može biti zatečena, što će ići u prilog nacionalističkim snagama a čime bi i regionalna stabilnost bila uzdrmana.
RSE: Crna Gora je još uvek podeljena oko pitanja referenduma, tačnije koja je većina neophodna da bi odluka o statusu bila prihvaćena kao legitimna. Ni angažman predstavnika Evropske Unije Miroslava Lajčaka nije zasada pomogao u približavanju stavova vlasti i opozicije.
KAPČAN: Mislim da će biti pronađeno rešenje. Bilo kako bilo, Crna Gora se kreće ka nezavisnosti. Da li će to biti odlučeno na referendumu u aprilu ili nešto kasnije, to je manje bitno. U međuvremenu, međunarodna zajednica a pre svega političari u Srbiji treba pripremaju svoju javnost za tu novu realnost.
RSE: Koja je to većina neophodna da bi referendumska odluka bila tretirana kao legitimna, imajući u vidu razna svetska iskustva?
KAPČAN: Različite zemlje imaju različita iskustva. Generalno se smatra da treba poštovati volju većine. Sada se upozorava na nužnost primene strožijih kriterijuma, odnosno da prosta većina nije dovoljna. Naravno, ulog je veoma veliki i zbog toga je debata tako žučna.
RSE: Ako izostane dogovor vlasti i opozicije, i vladajuća koalicija unilateralno donese odluku u parlamentu o većini neohodnoj za uspeh referenduma, onda se može desiti da opozicija bojkotuje glasanje. Da li bi takav ishod mogao da se smatra legitimnim.
KAPČAN: Takav scenario svakako ne bi bio poželjan, jer je potreban konsenzus. Oni koji bi bojkotovali referendum, bili bi još nezadovoljniji. Istovremeno, njihov uticaj na buduću politiku bio bi još manji. To se desilo na Kosovu, gde su lokalni srpski političari na nagovor Beograda odlučili da ne učestvuju u radu kosovskih institucija. Time je dodatno oslabila pozicija Srba u smislu uticaja na popravljanje svog teškog stanja. Zato nije dobro ni za jednu vrstu manjine da bojkotuje politički proces, jer se na taj način menja predstava kako većina eksploatiše manjinu.
