Kosovski analitičari na različite načine ocenjuju tok političkih kretanja na Kosovu i njihov uticaj na proces definisanja statusa posle smrti predsednika Ibrahima Rugove. Enver Hasani, profesor međunarodog prava, ističe kako će posle Rugove institucija predsednika drugačije izgledati:
“Uloga predsednika i njegova ustavna funkcija neće imati smisao kao što je to bilo za vreme Rugove, koji je imao ogromnu moralnu vlast.”
Hasani ističe da na osnovu Ustavnog okvira predsednik ima ograničena ovlasćenja. Iako su zvaničnici Demokratskog saveza Kosova i institucija imali brojne sastanke sa međunarodnim predstavnicima, izjavili su da sada nije vreme da se bave ovim pitanjima. Politički analitičar Iljir Dugoli ocenjuje da ako se procesi odlože može doći do zahlađenja odnosa unutar kosovskog političkog faktora:
“Ako do toga dođe stvoriće se više prostora za pritisak međunarodne zajednice koja će se umešati i u ona pitanja u koja ne treba da se meša.”
Međunarodni zvaničnici su kosovskim liderima poručili da ne sme biti blokade procesa. Tako su predstavnici SAD i EU, odmah nakon što su prisustvovali sahrani predsednika Rugove, u četvrtak, 26. januara, iskoristili priliku da razgovaraju sa članovima pregovaračkog Tima Prištine. Enver Hasani ocenjuje da novostvorena situacija može ubrzati proces rešavanja statusa Kosova:
“Ma koliko paradoksalno izgledalo, moguće je se da se proces rešavanja statusa ubrza.”
Hasani navodi primer da se slično desilo nakon smrti palestinskog lidera Jasera Arafata. Vršilac dužnosti predsednika Kosova je predsednik Parlamenta Nedžat Daci. Ipak, upozorava se na rizik od stvaranja vakuma u periodu izbora novog predsednika. Ali dali će to biti predsednik koga će prihvatiti sve strane? Mnogi kosovski analitičari smatraju da je pri izboru predsednika potreban konsenzus, to jest da i opozicija prihvati kandidata. Iljir Dugoli ocenjuje da je to neophodno ali da neće biti lagan posao:
“Više je kandidata nego upražnjenih mesta i zato može doći do dogovora, što je veoma važno.”
Hasani kaže da je situacija jasna i da nema potrebe da predsednik bude rezultat političkog konsenzusa:
“Smatram da kandidata za predsednika ne moraju svi da prihvate, već on treba da predstavlja većinu birača Kosova, a njih predstavljaju Demokratski savez Kosova i vladajuća koalicija i ne vidim razloga da bude drugačije.”
Predsednik Kosova Ibrahim Rugova je umro 21. januara, u 61. godini od teške bolesti. Čelnici institucija Kosova izjavili su da će se politički procesi na Kosovu nastaviti tek kada prođe petnaestodnevna žalost. Nakon toga intenzivno će se raditi na izboru kandidata za funkcije na kojima je bio Ibrahim Rugova, a to su predsednik Kosova, lider Demokratskog saveza Kosova i vođa pregovaračkog tima.
“Uloga predsednika i njegova ustavna funkcija neće imati smisao kao što je to bilo za vreme Rugove, koji je imao ogromnu moralnu vlast.”
Hasani ističe da na osnovu Ustavnog okvira predsednik ima ograničena ovlasćenja. Iako su zvaničnici Demokratskog saveza Kosova i institucija imali brojne sastanke sa međunarodnim predstavnicima, izjavili su da sada nije vreme da se bave ovim pitanjima. Politički analitičar Iljir Dugoli ocenjuje da ako se procesi odlože može doći do zahlađenja odnosa unutar kosovskog političkog faktora:
“Ako do toga dođe stvoriće se više prostora za pritisak međunarodne zajednice koja će se umešati i u ona pitanja u koja ne treba da se meša.”
Međunarodni zvaničnici su kosovskim liderima poručili da ne sme biti blokade procesa. Tako su predstavnici SAD i EU, odmah nakon što su prisustvovali sahrani predsednika Rugove, u četvrtak, 26. januara, iskoristili priliku da razgovaraju sa članovima pregovaračkog Tima Prištine. Enver Hasani ocenjuje da novostvorena situacija može ubrzati proces rešavanja statusa Kosova:
“Ma koliko paradoksalno izgledalo, moguće je se da se proces rešavanja statusa ubrza.”
Hasani navodi primer da se slično desilo nakon smrti palestinskog lidera Jasera Arafata. Vršilac dužnosti predsednika Kosova je predsednik Parlamenta Nedžat Daci. Ipak, upozorava se na rizik od stvaranja vakuma u periodu izbora novog predsednika. Ali dali će to biti predsednik koga će prihvatiti sve strane? Mnogi kosovski analitičari smatraju da je pri izboru predsednika potreban konsenzus, to jest da i opozicija prihvati kandidata. Iljir Dugoli ocenjuje da je to neophodno ali da neće biti lagan posao:
“Više je kandidata nego upražnjenih mesta i zato može doći do dogovora, što je veoma važno.”
Hasani kaže da je situacija jasna i da nema potrebe da predsednik bude rezultat političkog konsenzusa:
“Smatram da kandidata za predsednika ne moraju svi da prihvate, već on treba da predstavlja većinu birača Kosova, a njih predstavljaju Demokratski savez Kosova i vladajuća koalicija i ne vidim razloga da bude drugačije.”
Predsednik Kosova Ibrahim Rugova je umro 21. januara, u 61. godini od teške bolesti. Čelnici institucija Kosova izjavili su da će se politički procesi na Kosovu nastaviti tek kada prođe petnaestodnevna žalost. Nakon toga intenzivno će se raditi na izboru kandidata za funkcije na kojima je bio Ibrahim Rugova, a to su predsednik Kosova, lider Demokratskog saveza Kosova i vođa pregovaračkog tima.
