Prema saznanjima Fonda za humanitarno pravo, novopostavljeni načelnik Službe za otkrivanje ratnih zločina Slobodan Borisavljević, inače nekadašnji kadar Jugoslovenske udružene levice, bio je za vreme režima Slobodana Miloševića neposredno upoznat sa planom za prikrivanje tragova ubistava na stotine civila albanske nacionalnosti, koji su tokom 1999. godine pogubljeni na Kosovu. Naime, tadašnji državni vrh je tokom sastanaka kojima je prisustvovao i Borisavljević donelo odluku o takazvanoj asanaciji terena, što je značilo iskopavanje lica ubijenih na Kosovu i njihovo prenošenje u Srbiju, uz uklanjanje svih dokaza koji bi mogli da budu predmet interesovanja Haškog tribunala. To prema mišljenju advokata Fonda za humanitarno pravo Dragoljuba Todorovića stvara sumnju da je Slobodan Borisavljević počinio krivično delo ratnog zločina prikrivanje, što se temelji na sledećim dokazima.
“Dokaz na kojim temeljivo da je Borisavljević načinio navedeno krivično delo je taj što je bio šef kabineta pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Vlastimira Rođe Đorđevića i da je kao takav učestvovao na dogovorima o likvidacijama na Kosovu i kasnije uklanjanju tragova zločina sa Kosovu i to kod Slobodana Miloševića u martu 1999, i neposredno posle toga sastao u kabinetu Vlajka Stojiljkovića.”
Nadležni u Tužilaštvu za ratne zločine nisu želeli da iznose bilo kakve detalje o slučaju Slobodana Borisavljavića, tako da preostaje jedino objašnjenje o uobičajenoj proceduru kada se podnese neka krivična prijava, koja počinje predkrivičnim postupkom:
“Predkrivični postupak je po zakonu tajan. Znači ukoliko tužilaštvo kroz dokaze, kroz sve materijale koje je ili podnosilac prijave ili samo prikupi, ulazi u sledeću procesnu fazu, to je zahtev za sprovođenje istrage. Kada ide zahtev za sprovođenje istrage tada se lišavaju slobode lica koja su eventualno izvršila krivična dela ukoliko tužilaštvo nađe da postoji osnovana sumnja da su oni to učinili.”
No bez obzira da li će tužilac za ratne zločine podneti zahtev za istragu protiv Slobodana Borisavljevića, ostaje činjenica da je iz masovnih grobnica u Srbiji do sada eshumirano više od 800 tela kosovskih Albanaca. Najveći broj tela pronađen je u masovnoj grobnici u Batajnici, gde su između ostalog sahranjeni posmrtni ostaci Albanaca iz hladnjače koja je početkom aprila 1999. godine isplivala iz Dunava. Ronilac Živojin Đorđević je prvi video šta se nalazilo u tovarnom prostoru kamiona.
“SUP Kladovo je angažovao mene koji radim kao profesionalni ronilac da ispitam šta je to. Procedura je tekla prilično otežano zato što je kamion bio dosta težak i naravno kad su se otvorila vrata onda se ukazao jeziv prizor, to su bili leševi naduveni, bili su u vodi, bilo je stvarno jezivo. Onda smo mi to brzo pritvorili. Onda su došle državne institucije, istražni sudija, načelnik SUP-a.”
Čitav slučaj je ubrzo proglašen najvišom državnom tajnom, koja ni posle gotovo sedam godina nije do kraja rasvetljena. Ronilac Živojin Đorđević još uvek se sa nelagodom priseća tih dana.
“Mi smo imali sastanak odmah naveče. Bilo je sa te strane jedno obaveštenje nama SUP-u Kladovo pred načelnikom SUP i ostalim, bili su svi učesnici koji smo bili tu, da jednostavno ništa o ovome ne pričati, i ako treba nešto da se priča, priča se sastojala da su to Kurdi, da su to ljudi koji su probali da pređu u Rumuniju pa eto podavali su se, švarcerski kanali i tako to. To je bilo ratno stanje, onda nije moglo ništa da se priča jer normalno pod vojnim zakonima, bilo kakva izjava bi mogla da košta i zatvora.”
“Dokaz na kojim temeljivo da je Borisavljević načinio navedeno krivično delo je taj što je bio šef kabineta pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Vlastimira Rođe Đorđevića i da je kao takav učestvovao na dogovorima o likvidacijama na Kosovu i kasnije uklanjanju tragova zločina sa Kosovu i to kod Slobodana Miloševića u martu 1999, i neposredno posle toga sastao u kabinetu Vlajka Stojiljkovića.”
Nadležni u Tužilaštvu za ratne zločine nisu želeli da iznose bilo kakve detalje o slučaju Slobodana Borisavljavića, tako da preostaje jedino objašnjenje o uobičajenoj proceduru kada se podnese neka krivična prijava, koja počinje predkrivičnim postupkom:
“Predkrivični postupak je po zakonu tajan. Znači ukoliko tužilaštvo kroz dokaze, kroz sve materijale koje je ili podnosilac prijave ili samo prikupi, ulazi u sledeću procesnu fazu, to je zahtev za sprovođenje istrage. Kada ide zahtev za sprovođenje istrage tada se lišavaju slobode lica koja su eventualno izvršila krivična dela ukoliko tužilaštvo nađe da postoji osnovana sumnja da su oni to učinili.”
No bez obzira da li će tužilac za ratne zločine podneti zahtev za istragu protiv Slobodana Borisavljevića, ostaje činjenica da je iz masovnih grobnica u Srbiji do sada eshumirano više od 800 tela kosovskih Albanaca. Najveći broj tela pronađen je u masovnoj grobnici u Batajnici, gde su između ostalog sahranjeni posmrtni ostaci Albanaca iz hladnjače koja je početkom aprila 1999. godine isplivala iz Dunava. Ronilac Živojin Đorđević je prvi video šta se nalazilo u tovarnom prostoru kamiona.
“SUP Kladovo je angažovao mene koji radim kao profesionalni ronilac da ispitam šta je to. Procedura je tekla prilično otežano zato što je kamion bio dosta težak i naravno kad su se otvorila vrata onda se ukazao jeziv prizor, to su bili leševi naduveni, bili su u vodi, bilo je stvarno jezivo. Onda smo mi to brzo pritvorili. Onda su došle državne institucije, istražni sudija, načelnik SUP-a.”
Čitav slučaj je ubrzo proglašen najvišom državnom tajnom, koja ni posle gotovo sedam godina nije do kraja rasvetljena. Ronilac Živojin Đorđević još uvek se sa nelagodom priseća tih dana.
“Mi smo imali sastanak odmah naveče. Bilo je sa te strane jedno obaveštenje nama SUP-u Kladovo pred načelnikom SUP i ostalim, bili su svi učesnici koji smo bili tu, da jednostavno ništa o ovome ne pričati, i ako treba nešto da se priča, priča se sastojala da su to Kurdi, da su to ljudi koji su probali da pređu u Rumuniju pa eto podavali su se, švarcerski kanali i tako to. To je bilo ratno stanje, onda nije moglo ništa da se priča jer normalno pod vojnim zakonima, bilo kakva izjava bi mogla da košta i zatvora.”
