Komisija za utvrđivanje činjenica o pogubljenju i grobnom mestu generala Dragoljuba Mihailovića objavila je da je došla do saznanja da je on ubijen 17. jula 1946. u neposrednoj blizini starog zatvora na Adi Ciganliji, sadašnjem popularnom kupalištu Beograđana i da će početi uskoro istraživanje terena skenerom.
“Naša saznanja govore o tome da je posle streljanja grobnica, u kojoj je između 7 i 9 streljanih ljudi, posuta negašenim grečom i mi se nadamo da je moguće naći neke tragove te grobnice”, kaže Slobodan Marković, član Komisije.
Predsednik Komisije Slobodan Radovanović, inače republički javni tužilac, otišao je korak dalje tumačeći značaj tog otkrića.
“Mislim da sada možemo da stavimo tačku i da kažemo da smo ispravili jednu istorijsku nepravdu prema generalu Draži Mihailoviću. Istorijska nepravda se ogleda u činjenici što smo mi imali dva antifašistička pokreta i Srbija time treba da se ponosi”, konstatovao je Slobodan Radovanović.
Treći član Komisje, državni sekretar u Minstarstvu pravde Slobodan Homen progovorio je ponešto o zločinima ali svih zaraćenih strana.
“To ne znači da pojedinci iz ta dva pokreta nisu činili ratne zločine i to takodje treba jasno reći , ali mislim da je ono što je Komisija uradila i podaci do koje je došla, ispravljanje jedne velike istorijske nepravde!”, rekao je Homen.
Četničko-partizanska priča
Teško da će pronalaskom groba ili mesta gde je ubijen Draža Mihailović biti stavljena tačka na partizansko-četničku srpsku priču, što potvrđuju i reč istoričara, naših sagovornika koji imaju sasvim suprotna gledišta o tome kakvo je njegovo istorijsko mesto. Saradnik fašista ili žrtva komunističkog terora, nakon poraza u građanskom ratu.
Draža Mihailović“Osim njegove zaista ozbiljne početne antifašističke retorike, vi možete da pratite tokom Drugog svetskog rata saradnju ravnogorskog odnosno četničkog pokreta sa okupatorom, talijanskim i nemačkim. To je prosto nešto što su istorijske činjenice“, kaže Branka Prpa.
”Dominantan komunistički narativ kaže: ko nije nosio petokraku taj nije antifašista. To je daleko od istine, jer su postojali i drugi antifašisti koji nisu komunisti, postojali su rojalisti. A taj problem traženja grobnog mesta Draže Mihailovića je problem suočavanja Srbije sa totalitarnim nasleđem, jer u Srbiji je po dolasku partizana na vlast 1944. godine, počeo progon ideoloških neistomišljenika“, navodi Kosta Nikolić.
Zašto se u 90-ih pod četničkim obeležjima odlazilo na ratišta u BiH? Gađalo u Sarajevo, vršio genocid u Srebrenici, razarao Vukovar?
”U četničkoj ideologiji je bilo potpuno normalno da ubijete čoveka zato što je musliman. Niste imali neki naročiti problem sa tim. Dakle, imate takozvanu rasističku koncepciju koja se obračunava sa drugima na način verske ili nacionalne mržnje. Ta ideološka koncepcija je oživljena prilikom sloma jugoslavenske države 90-ih. I to jasno, nije bilo nikakvih dilema koje simbole oni nose“, komentariše Branka Prpa.
”Kakve veze ima general Draža Mihailović i general Ratko Mladić? Nikakve. To su poremećeni sistemi vrednosti. To su simboli prošlosti koji se zloupotrebljavaju”, tvrdi Kosta Nikolić.
Da li se u Srbiji i danas vodi partizansko četnički rat? I sa kojih pozicija? Kakva je danas Srbija? I na to pitanje naši sagovornici imaju različit odgovor.
”Imate mlade ljude koji su ekstremni levičari i esktremni desničari. Ti esktremni levičari obnavljaju sećanje na takozvano lepo vreme Josipa Broza Tita. To su vam uglavnom deca SPS-ljudi, iz tog establišmenta. I imate ekstremne desničare koji obnavljaju sećanje na neku drugu prošlost koji rade nešto što nije postojalo u istoriji, sećanju, tradiciji srpskog naroda do sredine 80-ih godina i početka 90-ih godina prošlog veka”, kaže Kosta Nikolić.
”Srbija je ipak većinski antifašistička i partiznaska. Svaki onaj koji pokušava na tom manjinskom delu Srbije napraviti njenu većinsku političku opciju, jako greši”, zaključuje Branka Prpa.
“Naša saznanja govore o tome da je posle streljanja grobnica, u kojoj je između 7 i 9 streljanih ljudi, posuta negašenim grečom i mi se nadamo da je moguće naći neke tragove te grobnice”, kaže Slobodan Marković, član Komisije.
Predsednik Komisije Slobodan Radovanović, inače republički javni tužilac, otišao je korak dalje tumačeći značaj tog otkrića.
“Mislim da sada možemo da stavimo tačku i da kažemo da smo ispravili jednu istorijsku nepravdu prema generalu Draži Mihailoviću. Istorijska nepravda se ogleda u činjenici što smo mi imali dva antifašistička pokreta i Srbija time treba da se ponosi”, konstatovao je Slobodan Radovanović.
Treći član Komisje, državni sekretar u Minstarstvu pravde Slobodan Homen progovorio je ponešto o zločinima ali svih zaraćenih strana.
“To ne znači da pojedinci iz ta dva pokreta nisu činili ratne zločine i to takodje treba jasno reći , ali mislim da je ono što je Komisija uradila i podaci do koje je došla, ispravljanje jedne velike istorijske nepravde!”, rekao je Homen.
Četničko-partizanska priča
Teško da će pronalaskom groba ili mesta gde je ubijen Draža Mihailović biti stavljena tačka na partizansko-četničku srpsku priču, što potvrđuju i reč istoričara, naših sagovornika koji imaju sasvim suprotna gledišta o tome kakvo je njegovo istorijsko mesto. Saradnik fašista ili žrtva komunističkog terora, nakon poraza u građanskom ratu.
”Dominantan komunistički narativ kaže: ko nije nosio petokraku taj nije antifašista. To je daleko od istine, jer su postojali i drugi antifašisti koji nisu komunisti, postojali su rojalisti. A taj problem traženja grobnog mesta Draže Mihailovića je problem suočavanja Srbije sa totalitarnim nasleđem, jer u Srbiji je po dolasku partizana na vlast 1944. godine, počeo progon ideoloških neistomišljenika“, navodi Kosta Nikolić.
Zašto se u 90-ih pod četničkim obeležjima odlazilo na ratišta u BiH? Gađalo u Sarajevo, vršio genocid u Srebrenici, razarao Vukovar?
”U četničkoj ideologiji je bilo potpuno normalno da ubijete čoveka zato što je musliman. Niste imali neki naročiti problem sa tim. Dakle, imate takozvanu rasističku koncepciju koja se obračunava sa drugima na način verske ili nacionalne mržnje. Ta ideološka koncepcija je oživljena prilikom sloma jugoslavenske države 90-ih. I to jasno, nije bilo nikakvih dilema koje simbole oni nose“, komentariše Branka Prpa.
”Kakve veze ima general Draža Mihailović i general Ratko Mladić? Nikakve. To su poremećeni sistemi vrednosti. To su simboli prošlosti koji se zloupotrebljavaju”, tvrdi Kosta Nikolić.
Da li se u Srbiji i danas vodi partizansko četnički rat? I sa kojih pozicija? Kakva je danas Srbija? I na to pitanje naši sagovornici imaju različit odgovor.
”Imate mlade ljude koji su ekstremni levičari i esktremni desničari. Ti esktremni levičari obnavljaju sećanje na takozvano lepo vreme Josipa Broza Tita. To su vam uglavnom deca SPS-ljudi, iz tog establišmenta. I imate ekstremne desničare koji obnavljaju sećanje na neku drugu prošlost koji rade nešto što nije postojalo u istoriji, sećanju, tradiciji srpskog naroda do sredine 80-ih godina i početka 90-ih godina prošlog veka”, kaže Kosta Nikolić.
”Srbija je ipak većinski antifašistička i partiznaska. Svaki onaj koji pokušava na tom manjinskom delu Srbije napraviti njenu većinsku političku opciju, jako greši”, zaključuje Branka Prpa.
