Sjedinjene Američke Države su u ponedeljak naznačile da će nastaviti vazdušne napade na Iran, dok je Teheran nastavio da ispaljuje rakete i dronove na mete širom Zaliva i Bliskog istoka usred strahova da bi se sukob mogao proširiti van regiona.
Američki zvaničnici su objavili da je četvrti američki vojnik preminuo usled povreda zadobijenih u iranskim uzvratnim napadima i da su tri američka borbena aviona oborena u prijateljskoj vatri iznad Kuvajta.
Izrael je dotle proširio napade na Hezbolah u blizini Bejruta, dok su ti militanti koje podržava Iran ispaljivali rakete na Izrael.
U svojim prvim javnim komentarima od početka rata, predsednik Donald Tramp je rekao da je iz Teherana dolazila neposredna pretnja.
"Ovo je bila naša poslednja najbolja prilika da udarimo... i eliminišemo nepodnošljive pretnje koje predstavlja ovaj bolesni i zlokobni režim", rekao je Tramp na događaju u Beloj kući.
On je dodao da je razvoj raketa dugog dometa i nuklearnog oružja u Iranu mogao da ugrozi ne samo region, "već i američki narod".
- Pratite naš blog uživo o napadima SAD i Izraela na Iran
Pošto su mnogi iranski visoki zvaničnici ubijeni u izraelskim i američkim napadima, uključujući vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija, preostalo liderstvo zemlje je požurilo da postavi nove zvaničnike.
Ali Laridžani, šef Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost zemlje, odbacio je ideju o pregovorima s Vašingtonom, za šta je Tramp sugerisao da je moguće.
"Nećemo pregovarati sa Sjedinjenim Državama", napisao je Laridžani na X, navodeći da Iran deluje u samoodbrani.
Američki ministar odbrane Pit Hegset (Pete Hegseth) je rekao da Vašington neće ograničiti svoje opcije.
"U Iranu nema američkih trupa", rekao je Hegset novinarima u Pentagonu. "Ali nećemo se upuštati u to šta ćemo ili nećemo uraditi."
"Ovo nije takozvani rat za promenu režima. Ali režim se svakako promenio. I svet je danas bolji zbog toga", rekao je on.
"Nismo započeli ovaj rat, ali ćemo ga završiti", izjavio je Hegset.
U nizu intervjua za američke medije, Tramp je dao različita opravdanja zašto je naredio napad, koji je sada u trećem danu. Među njima su uništavanje iranskih raketnih kapaciteta, demontaža proizvodnje raketa, gađanje pomorske i bezbednosne infrastrukture i sprečavanje Irana da dobije nuklearno oružje.
Hegset je dotle insistirao da kampanja neće ličiti na prošle američke ratove poput invazije na Irak 2003. godine, protiv koje su se mnogi Amerikanci okrenuli pošto se sukob odužio.
On, ipak, nije isključio mogućnost da američko vojno osoblje zapravo bude raspoređeno na terenu u Iranu.
"Ovo nije Irak. Ovo nije beskrajno", rekao je Hegset. "Ne morate tamo odvesti 200.000 ljudi i ostati 20 godina. Dokazali smo da možete postići ciljeve koji unapređuju američke interese, a da pritom ne budemo glupi."
Poginuo četvrti američki vojnik
Četvrti američki vojnik koji je poginuo, teško je ranjen tokom početnih iranskih uzvratnih napada, navela je Centralna komanda SAD u saopštenju u ponedeljak. Još nekoliko je teško povređeno.
Tramp je ranije upozorio da su moguće dodatne žrtve.
"Nažalost, verovatno će ih biti još pre nego što se završi", rekao je, dodajući da bi operacije mogle da traju četiri nedelje ili "dok se svi naši ciljevi ne ostvare".
Tri borbena aviona F-15 srušila su se u Kuvajtu nakon što ih je greškom pogodila kuvajtska protivvazdušna odbrana, rekli su američki zvaničnici. Svih šest članova posade padobranima se spustilo na zemlju i prebačeno je u bolnice na lečenje.
Kako se sukob intenzivira, Teheran je tražio diplomatsku podršku van regiona.
Kina je ponovo potvrdila svoju podršku Iranu tokom telefonskog razgovora između ministra spoljnih poslova Vang Jija i iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Arakčija. Rusija je takođe izrazila podršku Teheranu – predsednik Vladimir Putin je dan ranije osudio ubistvo Hamneija i kritikovao eskalaciju vojne akcije.
Borbe su se proširile regionom i izraelske snage su prijavile "širok talas" udara u Teheranu, a Iran je pokrenuo napade raketama i dronovima na Izrael i države Zaliva u kojima se nalaze američke baze.
Izvešteno je da je pogođena saudijska rafinerija nafte, dok su vlasti u Kuvajtu pomerile komercijalne avione dok su rakete prelazile vazdušnim prostorom Zaliva.
Eskalacija je izazvala velike poremećaje u avijaciji.
Er Indija (Air Inbdia) je obustavila nekoliko ruta ka Evropi i Zalivu, a Etihad ervejz (Etihad Airways) je privremeno obustavio letove ka Abu Dabiju i iz tog grada.
Izraelski aerodrom Ben Gurion je saopštio da će se letovi postepeno nastavljati u zavisnosti od bezbednosnih uslova, dok je Jordan najavio delimično zatvaranje vazdušnog prostora svake noći. Podaci o praćenju letova pokazali su da avioni izbegavaju velike delove Bliskog istoka.
Neke avio-kompanije su otkazale letove ka Kipru pošto su dronovi pogodili britansku bazu na tom ostrvu.
Velika Britanija je saopštila da je jedna od njenih baza na Kipru izgleda bila gađana; kiparski predsednik Nikos Hristodulides rekao je da je dron Šahed pao na vazduhoplovnu bazu Akrotiri, izazvavši manju štetu i vlasti su evakuisale drugi po veličini aerodrom na ostrvu pošto su presretnuti drugi dronovi.
Kipar je saopštio da će tražiti garancije da će baze na ostrvu biti korišćene samo u humanitarne svrhe.