Evropsko-američki tim diplomata očekivao je od premijera Kosova" bolje razumevanje" za evropski predlog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, rekao je nakon razgovora u Prištini u petak specijalni izaslanik Evropske unije (EU) za dijalog Miroslav Lajčak.
Radi se o predlogu EU koji podržavaju Nemačka, Francuska i SAD, koji je predstavljen u septembru i decembru.
"Očekivali smo bolje mogućnosti razumevanja ove ponude. Nadam se da ćemo doći do punog razumevanja i korisnog potencijala ovog predloga. Nastavićemo da radimo na tome", rekao je kratko Lajčak novinarima.
Naveo je kako je razgovor sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem (Albin Kurti) bio "iskren i otvoren" ali da u ovom trenutku ne može da otkriva više detalja.
Lajčak je naveo da ova poseta pet stranih diplomata pokazuje da je međunarodna zajednica posvećena procesu normalizacije odnosa između dve strane.
Evropsko-američki tim diplomata odmah nakon Prištine ide u Beograd na susret sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučućem takođe 20. januara.
U timu su uz Lajčaka specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar), izaslanici Francuske Emanuel Bone, Nemačke Jens Plotner i po prvi put u delegaciji je italijanski izaslanik Frančesko Talo, savetnik premijera Italije.
Cilj posete je i da se pripremi održavanje naredne runde dijaloga na najvišem političkom nivou, koji vode premijer Kosova Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Viši savetnik američkog Stejt departmenta Derek Šole (Chollet) je za u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) 19. januara rekao da će konačni sporazum Kosova i Srbije zahtevati "teške izbore" i "političku hrabrost".
Ova poseta stranih diplomata Kosovu i Srbiji takođe dolazi dva dana nakon što je zvanična Priština donela odluku da na teritoriji Kosova ne mogu da se kreću vozila sa KM (Kosovska Mitrovica) tablicama, koji su registrovani nakon dogovora Prištine i Beograda o tom pitanju. Ove tablice izdaju srpski organi a Kosovo ih smatra nelegalnim.
Dve strane su dogovor oko ovog pitanja postigli novembra 2022. godine ali ga drugačije interpretiraju.
Dogovor, koji je u vidu svoje izjave tada objavio visoki predstavnik EU Žozep Borelj, predviđa da da Kosovo odustane od procesa preregistracije ovih vozila na kosovske tablice a da Srbija ne izdaje nove.
U međuvremenu je Srbija decembra donela uredbu na osnovu koje se vozilima sa KM tablicama dozvoljava da saobraćaju bez registracione nalepnice, odnosno službenim licima treba da pokažu samo polisu osiguranja i potvrdu o tehničkom pregledu.
Kosovo to tumači kao kršenje dogovora i podvlači da im neće biti dozvoljeno da se kreću.
Viši savetnik američkog Stejt departmenta Derek (Chollet) Šole je u intervjuu za RSE 19. januara rekao da koraci koje je povukla Priština, "nisu u skladu ni sa slovom, ni duhom sporazuma krajem novembra, kojim je izbegnuta prethodna kriza".
U Srbiji su od 2020. godine registarske tablice trajne a menjaju se u slučaju da se izgube, oštete ili budu ukradene. Takođe, tablice u Srbiji se menjaju ako vlasnik promeni mesto boravka, što znači da građani na severu ne mogu da kupuju nova vozila i registruju ih na KM tablice. Procenjuje se da na severu Kosova ima oko 10. 000 automobila registrovanih na KM tablice.
Šta sadrži predlog EU?
Predlog EU, koji je u javnosti poznat i kao francusko-nemački plan, dostavljen je vlastima u Prištini i Beogradu krajem leta prošle godine. Taj plan podržavaju Francuska, Nemačka i SAD.
Zvaničnici u Prištini su ranije naveli da taj predlog predstavlja dobru osnovu za nastavak dijaloga sa Srbijom, dok su iz Beograda poručili da on nije prihvatljiv jer podrazuemeva priznanje nezavisnosti Kosova.
Taj predlog, u koji je RSE ranije imao uvid, ima jednak pristup stranama, a predviđa poštovanje teritorijalnog integriteta, nepovredivost granica, priznanje državnih simbola i poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu.
U dokumentu se eksplicitno ne pominje međusobno priznanje ili članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama – na čemu insistira Kosovo.
Međutim, u dokumentu se pominje podrška koju bi strane trebale da pruže jedna drugoj u procesu evropskih integracija. Takođe, od Srbije se traži da ne ometa članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
Predlog se sastoji od deset tačaka i ukoliko bi ga dve strane prihvatile, otvorio bi se put za nastavak dijaloga ka sveobuhvatnom, pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji odnosa.
Predviđa i da strane međusobno razvijaju dobrosusedske odnose zasnovane na jednakim pravima, međusobno priznavanje dokumenata, uključujući pasoše, registarske tablice, diplome i carinske pečate.
Predlog EU ili francusko – nemački plan, trebao bi da reši sve nesuglasice između Kosova i Srbije mirnim putem, bez upotrebe oštre retorike ili sile.
Uoči sastanaka međunarodnih diplomata sa Kurtijem i Vučićem, viši savetnik američkog Stejt departmenta Derek Šole je istakoa da ne očekuje da nešto konkretno bude dogovoreno 20. januara ali da se nada da je to prekretnica u procesu dijaloga. Izrazio je očekivanje da će u narednim nedeljama biti konkrenog napretka.
Cilj evropskih zemalja je da se sastanak na visokom političkom nivou između Kurtija i Vučića održi pre kraja januara.
Kosovski premijer i srpski predsednik su se poslednji put sastali 21. novembra 2022. godine.
Očekuje se da će 2023. godina biti godina pokretanja dinamike u dijaloga Kosova i Srbije, koji bi trebao da rezultira konačnim sporazumom.
Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa od 2011. Priština insistira na međusobnom priznanju dok Beograd traži kompromisno rešenje.
