U centru Beograda 24. decembra održan je protest protiv ruske invazije na Ukrajinu, koja je otpočela pre tačno deset meseci - 24. februara.
Učesnici protesta zatražili su hitno povlačenje ruskih trupa sa teritorije susedne zemlje.
Okupljeni su nosili poruke "Putine, dalje ruke od Ukrajine", "Sloboda Ukrajini", "Stop ratnom ludilu", "Zaustavite rat", "304 dana smrti i straha".
Blokada policije kod Ambasade Rusije
Uz povike "Mir Ukrajini, sloboda Rusiji", više stotina demonstranata se centralnim beogradskim ulicama uputilo ka Ambasadi Rusije, javila je reporterka Radija Slobodna Evropa (RSE) koja je pratila protest.
Demonstranti su došli do ugla Deligradske i Tiršove ulice, gde ih je policija zaustavila, ne dozvoljavajući im da priđu zgradi Ambasade Rusije u Deligradskoj ulici.
Na protest je pozvalo Rusko demokratsko društvo, organizacija iz Beograda koja se protivi režimu ruskog predsednika Vladimira Putina i invaziji na Ukrajinu.
"Danas je deset meseci otkako je ruski diktator naredio svojoj vojsci da krene u totalnu invaziju na susednu državu. Kao rezultat ove sulude naredbe, tokom deset meseci rata su uništene i osakaćene stotine hiljada ljudskih života", navelo je Rusko demokratsko društvo u saopštenju.
Podsetili su da su milioni ljudi bili primorani da napuste svoje domove, a da su desetine gradova i mesta u Ukrajini "potpuno ili delimično zbrisane sa lica zemlje".
"Milionski gradovi dočekali su zimu bez grejanja, vode i energije. Ubijeno je i osakaćeno više stotina dece, na hiljade ih je ostalo bez roditelja. Nijedan razuman čovek ne sme da ćuti dok traje ovo ludilo", zaključeno je u saopštenju.
Srbija je među retkim državama u kojima se, pored mirovnih protesta podrške Ukrajini, održavaju i skupovi podrške Rusiji u organizaciji desničarskih partija, dela crkve i neformalnih grupa.
Iako je osudila agresiju na Ukrajinu, Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji, na šta je obavezuje Evropska unija. Od početka invazije na Ukrajinu, hiljade Rusa došle su u Srbiju.
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji se nalazi oko pet hiljada ukrajinskih izbeglica, od čega je oko 800 dece.
Većina se smestila kod rođaka ili prijatelja, dok je oko stotinu u Prihvatnom centru Komesarijata za izbeglice u Vranju, na jugu Srbije.
Srbija im, poput drugih evropskih zemalja, daje status privremene zaštite, koji im omogućava zapošljavanje, školovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu.
