Ministarstvo pravde SAD imenovalo je specijalnog savetnika u vezi s istragama protiv Donalda Trampa (Trump) kako bi se obezbedila nepristrasnost u mogućem podizanju optužnice protiv bivšeg predsednika koji je najavio novu kandidaturu za Belu kuću.
Ipak, uprkos namerama, administracija predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) će s obzirom na izrazitu političku polarizaciju u SAD teško uspeti da se odbrani od optužbi za politizaciju istraga protiv mogućeg protivkandidata na izborima za dve godine, pišu svetski mediji.
Novi pravni izazov za Trampa
Tri dana pošto je Tramp pokrenuo novu predsedničku kampanju za izbore 2024, Ministarstvo pravde SAD imenovalo je specijalnog savetnika u vezi s istragama protiv bivšeg predsednika, što bi, kako ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times), moglo da pomogne u potvrdi nepristrasnosti istraga.
Državni tužilac Merik Garland (Merrick) rekao je u petak, 18. novembra, da će savetnik Džek Smit (Jack Smith) nadgledati istragu o tome kako je Tramp postupao s vladinim dokumentima, kao i delove istraga o potencijalnom mešanju u predsedničke izbore 2020, uključujući overu glasova na elektorskom koledžu 6. januara 2021. kada su Trampove pristalice napale Kapitol SAD.
Smit je bivši tužilac Ministarstva pravde SAD koji će napustiti mesto glavnog tužioca specijalnog suda u Hagu koji istražuje ratne zločine na Kosovu.
Imenovanje Smita je, kako ukazuje britanski list, novi pravni izazov s kojim se Tramp suočava pored velike porote u Džordžiji koja istražuje potencijalne prekršaje posle izbora 2020. i tužbe koju je njujorška državna tužiteljka podnela protiv njega i troje njegove odrasle dece zbog navodne prevare u njihovom porodičnom biznisu.
Najava je izazvala mešovite reakcije, ukazuje Fajnenšl tajms. Demokrata Dik Durbin (Dick) koji predsedava Senatskim odborom za pravosuđe je podržao imenovanje, dok su republikanci kritični – predsednica Republikanskog nacionalnog komiteta Rona Mekdaniel (Ronna McDaniel) rekla je da je Bajden ponovo upotrebio svoju administraciju za "napad na političke protivnike".
Zbog Trampa je Ministarstvo pravde već 2017. imenovalo specijalnog savetnika. Tada je bivši direktor Federalnog istražnog biroa (FBI) Robert Muler (Mueller) imao zadatak da vodi istragu o vezama između Trampovog izbornog štaba 2016. i Rusije. Tramp nikada nije optužen u vezi s tom istragom.
Odluka o optužnici protiv Trampa možda već doneta
Garland je imenovanjem specijalnog savetnika, makar u teoriji, pokušavao da što više izoluje istrage o Trampu od politike, ali to nije potrajalo ni dan, piše Njujork tajms (The New York Times), navodeći u analizi da imenovanje nezavisnog istražitelja ima za cilj da odgovori na percepciju sukoba interesa, ali da postojeći sistem više nije pogodan za sadašnju političku polarizaciju u SAD.
Realnost je da Tramp i njegove najvatrenije pristalice nikada neće prihvatiti specijalnog savetnika kao kredibilnog, nezavisnog istražitelja, ističe list, ukazujući da je Garland primenio staromodni metod u novom svetu, sledeći ono za šta je smatrao da nalažu tradicionalna pravila čak i ako više ne deluje da odgovaraju političkom trenutku – propis na osnovu kojeg se postavlja specijalni savetnik nikada nije predvideo da će postojati predsednik koji postupa toliko van normi, a možda i zakona, kao Tramp.
Iskustvo s Mulerom je takođe pokazalo slabost postojeće strukture sa specijalnim savetnikom, ocenjuje list. Ankete su pokazale da je Tramp imao značajan uspeh u ubeđivanju republikanaca da se Mileru ne treba verovati. U nadi da će ponoviti taj uspeh, Tramp i njegovi saveznici su već nekoliko sati posle imenovanja krenuli da napadaju Smita koji je vodio proces protiv bivšeg republikanskog guvernera Virdžinije koji je na kraju osuđen za korupciju.
Mnogi Trampovi kritičari podjednako su nezadovoljni Garlandovom odlukom kao i republikanci, mada iz drugačijih razloga, ukazuje Njujork tajms. Budući da specijalni savetnik neće uveriti pristalice bivšeg predsednika u legitimnost istraga, kritičari kažu da se ništa ne dobija imenovanjem Smita, osim što bi moglo da uspori istrage. Uz to, tvrde oni, istraga sada nije ništa više sukob interesa nego kada je počela. Imenovanje je samo dalo Trampu priliku da promeni okolnosti najavom nove predsedničke kampanje.
S druge strane, neki bivši vladini advokati rekli su da je moguće da je imenovanje Smita znak da je Garland već doneo ključnu odluku – da je spreman da krivično goni bivšeg predsednika i predsedničkog kandidata ako postoje dokazi, navodi Njujork tajms, ukazujući da inače ne bi bilo potrebe za specijalnim savetnikom.
Iako Smit treba da proceni dokaze i iznese preporuke, na Garlandu je i da odluči da li da podiže optužnice.
Greška i ako je Eliot Nes
Garlandova odluka o imenovanju specijalnog savetnika u istragama protiv Trampa je skoro sigurno greška, kao što su obično takva imenovanja, ocenjuje u uredničkom komentaru konzervativni Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), ukazujući da državnom tužiocu to neće doneti političku izolaciju istraga, kao i da neće promeniti inherentnu političku prirodu moguće odluke o procesuiranju.
U odluci nisu samo u pitanju Garlandove namere, ukazuje list, dodajući da Smit ima sjajnu biografiju i "koliko znamo, on je Eliot Nes (Ness)", ali niko u Trampovom univerzumu neće verovati da bi odluka o krivičnom gonjenju bivšeg predsednika mogla biti nezavisna od državnog tužioca koji radi za Bajdena.
Sam Trampov portparol je to istakao rekavši da je u pitanju "potpuno očekivani politički trik nesavesnog, politizovanog… Bajdenovog Ministarstva pravde".
Za procesuiranje bivšeg predsednika, a posebno onog koji se kandiduje protiv Bajdena, bilo bi dobro da se tiče ozbiljnih prekršaja i dokazi bi trebalo da budu toliko ubedljivi da uvere iskrene republikance, a ne samo liberalne medije, ocenjuje konzervativni list, dodajući da u slučaju mešanja u prenos vlasti još nisu viđeni dokazi da je Tramp počinio krivično delo, dok su u slučaju pogrešnog rukovanja dokumentima predviđene manje kazne.
Dok je sada na Smitu da se nosi s teškim okolnostima, Garland je, po oceni Volstrit džurnala, taj koji je prihvatio težak zadatak kada je pristao da bude državni tužilac i on je, ističe list, taj koji sam treba da donese odluke o Trampu.
'Kažem vam, ja sam žrtva'
Odmah posle Garlandove najave da će imenovati specijalnog savetnika kako bi odbacio tvrdnje o politizaciji, Tramp je udvostručio svoje napade rekavši da je najava "najgora politizacija pravde" u SAD i pozvao Republikansku partiju da "ustane i bori se" u njegovo ime, ukazuje Vašington post (The Washington Post).
Odluka Trampa da spoji svoje političke ambicije i svoju potencijalnu krivičnu odgovornost – uzdižući to pitanje kao centralnu tačku svoje kampanje – stvorila je, kako navodi list, dramatičan i bizaran početak predsedničke trke 2024, u kojoj će se Tramp verovatno suočiti s više rivala za republikansku nominaciju.
Umesto debate oko politike ili smera u kojem treba da ide zemlja, sada je Trampov gnev zbog istrage uokvirio debatu raspravom o njegovom ponašanju i odgovoru federalnih istražitelja, piše Vašington post, ukazujući da demokrate kažu da će na kraju imati koristi od Trampovih tvrdnje o velikoj zaveri protiv njega, pošto rezultati ovomesečnih izbora pokazuju da su glasači uglavnom odbacili kandidate koji su prihvatili teorije zavere bivšeg predsednika.
S druge strane, nekoliko Trampovih savetnika smatra da su istrage Ministarstva pravde potencijalna prednost i moćan poziv na okupljanje pristalica, posebno u teškoj borbi za republikansku predsedničku nominaciju. "Ako mogu ovo da urade najzastrašujućem političkom protivniku administracije, ako to mogu da urade bivšem predsedniku SAD, mogu to da urade svakom Amerikancu", rekao je jedan Trampov politički savetnik, koji je tražio da ne bude imenovan.
Tramp je dosad tvrdio da su istrage o njemu i njegovoj porodici egzistencijalna pretnja po naciju. "Moramo očistiti gnojnu trulež i korupciju u Vašingtonu", rekao je on u svom prvom govoru kao kandidat za izbore 2024. "Ja sam žrtva. Kažem vam, ja sam žrtva."
Čak i Trampovi kritičari među republikancima, poput guvernera Arkanzasa Ase Hačinsona (Hutchinson), koji razmišlja o predsedničkoj kandidaturi, izražavaju zabrinutost zbog posledica imenovanja specijalnog savetnika. "To znači da će se ovo pitanje proširiti na izborni ciklus 2024", rekao je Hačinson, dodajući da će to "skrenuti pažnju".
Povratak na Tviter?
Dan pošto je imenovan specijalni savetnik za istrage o Trampu, bivši predsednik je dobio priliku da svoje stavove ponovo iznosi na Tviteru (Twitter) pošto je novi vlasnik te društvene mreže Ilon Mask (Elon Musk) rekao da će mu biti vraćen nalog.
Mask je rekao da će Trampu biti vraćen nalog posle ankete na Tviteru u kojoj je od 15 miliona korisnika 51,8 odsto podržalo takav potez.
Zbog straha od podsticanja nasilja, posle upada Trampovih pristalica na Kapitol hil, tadašnjem predsedniku je suspendovan nalog na Tviteru, kao i na Fejsbuku (Facebook), Instagramu i Jutjubu (YouTube).
Međutim, pitanje je da li će se Tramp vratiti tom "megafonu", ukazuje BBC.
Trampov zvanični stav je da ne želi da se vraća na Tviter, ali je svoje pratioce na Trut sošal (Truth Social) – društvenoj mreži koju je sam pokrenuo – pozvao da učestvuju u anketi. "Glasajte sada pozitivno, ali ne brinite, ne idemo nigde. Trut sošal je specijalna", rekao je on.
Postavlja se pitanje zašto je, ako ne razmišlja da se vrati na Tviter, Tramp pozvao svoje pratioce da glasaju, ukazuje britanski javni servis, navodeći da je deo dileme u tome što Trut sošal ima relativno malo korisnika u poređenju s Tviterom.
Tramp bi voleo da mu se vrati njegov megafon – Tviter je bio njegova omiljena platforma koju je koristio da prikupi podršku i dominira vestima.
Ali, iako bi na Tviteru imao daleko veću publiku, on ima finansijski interes da Trut sošal bude uspešan, što bi bilo teško njegovim povratkom na Tviter, ocenjuje BBC, dodajući da s ponovnom kandidaturom za predsednika nije isključeno da će se ipak vratiti.