Dostupni linkovi

I posle popisa sporenja oko broja Albanaca u Srbiji


Zašto Albanci napuštaju Preševsku dolinu?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:08:27 0:00

Zašto Albanci napuštaju Preševsku dolinu?

Iako je Srbija produžila popis stanovništva i zvanični podaci se tek očekuju, popis jedne nacionalne zajednice postao je predmet razmirica dve države.

Najpre je predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem oktobra izrazio sumnju u verodostojnost statističkih podataka koje su uneli popisivači. On je naveo da se ni posle popisa neće znati tačan broj Albanaca u Srbiji, jer "mnoge albanske porodice prijavljuju svoje članove koji su se odselili i više ne žive tu".

Reagovao je premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti koji je 31. oktobra zatražio od međunarodne zajednice da do kraja isprati proces obrade podataka popisa istakavši da je to "veoma važan proces kojem Albanci neće imati pristup".

Prema preliminarnim rezultatima popisa u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa na jugu Srbije danas živi 122.000 stanovnika, što je za 37.000 više nego na popisu iz 2002. godine kada ih je bilo nešto više od 85.000 (na fotografiji Preševo).
Prema preliminarnim rezultatima popisa u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa na jugu Srbije danas živi 122.000 stanovnika, što je za 37.000 više nego na popisu iz 2002. godine kada ih je bilo nešto više od 85.000 (na fotografiji Preševo).

Hevzi Ramadani, predsednik Popisne komisije Opštine Preševo na jugu Srbije, gde živi veliki broj Albanaca, za Radio Slobodna Evropa (RSE) objasnio je da je poštovano slovo zakona. Ramadani dodaje da su tokom popisa evidentirani svi članovi domaćinstva, bez obzira da li oni žive u Srbiji ili u inostranstvu.

"To piše i u zakonu. U članu 4, tačka 1 piše da mogu da se popisuju i članovi domaćinstva koji žive u inostranstvu", podsetio je Ramadani.

Albanci sa juga Srbije su bojkotovali popis održan 2011. godine, po kome je u celoj Srbiji popisano oko 5.800 pripadnika te nacionalne manjine.

Odluka o bojkotu tada je doneta jer su formulari bili štampani ćirilicom na srpskom jeziku. Kao dodatan razlog, predstavnici te zajednice su navodili i nerešene probleme i neispunjene obaveze države prema delu Srbije u kojem je ta zajednica najbrojnija.

Predstavnici Albanaca, međutim, pozvali su svoje sugrađane da učestvuju u popisu koji je u Srbiji počeo početkom oktobra, videći to kao šansu da se napokon ustanovi realan broj Albanaca u Srbiji.

Popis je u međuvremenu produžen za još nedelju dana u pojedinim opštinama, jer prema zvaničnim objašnjenjima nisu popisani svi građani. Poslednji dan popisa bio je 7. novembar.

Polemike oko realnog broja Albanaca

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, međutim, 25. oktobra je izrazio sumnju u verodostojnost statističkih podataka koje su uneli popisivači. On je u izjavi za medije naveo da se ni posle popisa neće znati tačan broj Albanaca u Srbiji, jer "mnoge albanske porodice prijavljuju svoje članove koji su se odselili i više ne žive tu".

"Ono što je realno popisano i što tu prenoći, svakako nije isti broj. Roditelji prijave dvoje dece koji tu ne žive već četiri godine nego su u inostranstvu. Naša želja je da se svi oni vrate u Srbiju, oni su svi građani Srbije i dobro je da rade i žive ovde, jer doprinose BDP-u naše zemlje", rekao je Vučić.

Reagovao je premijer Kosova Aljbin Kurti koji je 31. oktobra zatražio od međunarodne zajednice da do kraja isprati proces obrade podataka popisa istakavši da je to "veoma važan proces kojem Albanci neće imati pristup".

"To je posebno važno s obzirom na skandalozne izjave državnog vrha Srbije da su cifre koje su iznete, pre nego što je proces okončan, ’naduvane’ od strane Albanaca", naveo je Kurti na Fejsbuku.

Kurti je istakao da takve izjave dokazuju zašto je ovaj popis "od istorijskog i nacionalnog značaja za Albance".

Kurti i Vučić u polemici preko medija o tome da li su podaci o broju Albanaca u Srbiji 'naduvani' kako tvrdi predsednik Srbije ili nisu, kako kaže kosovski premijer.
Kurti i Vučić u polemici preko medija o tome da li su podaci o broju Albanaca u Srbiji 'naduvani' kako tvrdi predsednik Srbije ili nisu, kako kaže kosovski premijer.

Dušan Janjić iz nevladinog Foruma za etničke odnose ocenio je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) da ovdašnji političari ne mogu sebi da izbiju iz glave višedecenijsku naviku da zloupotrebljavaju demografiju i da povodom nje vode političke borbe.

"Taj deo ne sme da se politizuje i nije dobro što se i preliminarni rezultati popisa zloupotrebljavaju u najnovijem obračunu Vučića i Kurtija", objasnio je Janjić.

Prema preliminarnim rezultatima popisa u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa na jugu Srbije danas živi 122.000 stanovnika, što je za 37.000 više nego na popisu iz 2002. godine kada ih je bilo nešto više od 85.000.

Među popisanima u tim opštinama najviše je pripadnika albanske nacionalne manjine kojih, prema prvim procenama, ima oko 90.000.

Popis po standardu Evrostata

Prema rečima Dušana Janjića ovaj popis je organizovan i realizovan po standardima i programima statističke kancelarije EU, Evrostata (Eurostat), koji, kako je objasnio, ne ostavljaju prostor za bilo kakve manipulacije podacima dobijenim na terenu.

"Što se tiče popisivanja članova porodice pravila važe za celu Srbiju. Popisivač pita koliko članova ima porodica, i u tom pogledu nije predviđena nikakva dodatna provera", rekao je Janjić.

Albanci iz Preševske doline na popisu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:05:14 0:00

On je dodao i da je realan broj ljudi koji žive u Srbiji značajno manji od broja popisanih i da ta razlika iznosi čitavih 1,5 miliona.

"Logično je da je i na jugu Srbije, u Preševu i Bujanovcu, a pogotovu u Medveđi gde odliv stanovništva poprima razmere katastrofe, mnogo više ljudi u inostranstvu nego u Srbiji. Migracijama su pogođene i sve manjinske zajednice, ali i većinski narod", objašnjava Janjić.

Popisom iz 2002. godine, za razliku od ove, nisu bili obuhvaćeni građani koji su duže od godinu dana živeli u inostranstvu, već su se vodili kao "iseljeni". Po tom popisnom obrascu Medveđa je tada imala 7.400 stanovnika, Bujanovac 43.000, a Preševo 35.000.

Janjić navodi da su na osnovu tog statističkog podatka opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, redukovani transferi novca iz budžeta, ukinuti pojedini sudovi, neke agencije premeštene u grad Vranje.

"Očigledno je da je albansko političko vođstvo naučilo lekciju da se bojkot ne isplati, ako ima ovakve posledice. Zbog toga je i vođena snažna kampanja motivisanja građana da se odazovu popisu", kaže Janjić.

Popis u roku i po propisu

Prema informacijama iz tri opštine na jugu Srbije u kojima živi najviše Albanaca popis je, uz manje organizacione probleme u Medveđi, protekao bez problema.

Hevzi Ramadani, predsednik Popisne komisije Opštine Preševo rekao je za RSE da je popis u toj opštini protekao bez incidenata i primedbi i da je uspešno okončan u predviđenom roku.

"Upisano je 59.000 građana i nešto više od 11.700 domaćinstava. Podaci o nacionalnoj pripadnosti još nisu obrađeni, ali s obzirom da je u Preševu 97 odsto stanovnika albanske nacionalnosti, može se izračunati da u našoj opštini živi oko 55.000 Albanaca i još oko 4.000 Srba i Roma", kaže Ramadani.

Bujanovac je jedno od tri lokalne zajednice na jugu Srbije gde je albanska manjina većinski deo stanovništva
Bujanovac je jedno od tri lokalne zajednice na jugu Srbije gde je albanska manjina većinski deo stanovništva

Slična situacija je i u Bujanovacu, gde je, prema navodima Kastriota Jakupia, predsednika Popisne komisije u toj lokalnoj samoupravi, na osnovu monitoringa vođenog tokom popisa u Opštini Bujanovac upisano nešto manje od 55.000 stanovnika i 13.800 domaćinstava.

"U odnosu na popis iz 2002. godine, kada je u Opštini Bujanovac bilo 43.000 stanovnika, sada je njihov broj veći za 12.000. U samom gradu Bujanovcu popisano je 15.000 stanovnika", kaže Jakupi.

Po njegovom mišljenju ovaj popis je pokazao "da kada država u manjinskoj zajednici prepoznaje partnera, a ne neprijatelja, postoji mogućnost za uspešnu saradnju".

U Srbiji 100.000 Albanaca

Ragmi Mustafi, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca smatra da je ovim popisom utvrđen tačan broj Albanaca koji žive u Srbiji i Preševskoj dolini i koji se značajno razlikuje od podataka koje je do sada iznosila Vlada Srbije. On je za RSE ocenio da je popis pokazao ono što su predstavnici Albanaca stalno isticali.

"Da u Srbiji živi oko 100.000 Albanaca, mnogo više od zvaničnih 5.809 i da su u Preševskoj dolini apsolutna većina i mnogo, mnogo više od 1.118 koliko je naglašavala država“, dodao je on.

On je naveo i da je popis pokazao da u Prеševskoj dolini ima oko 95.000 Abanaca.

"I da je to realan broj koji nekome može da se svidi ili ne svidi, ali mora da se poštuje", rekao je Mustafi.

Kakva su očekivanja?

Pomoćnik direktora RZS-a Petar Korović rekao je za RTS početkom novembra da bi u dodatnih sedam dana, do 7. novembra, trebalo da se popiše oko 200.000 stanovnika koji su ostali nepopisani tokom oktobra.

On je naveo i da se preliminarni rezultati očekuju mesec dana nakon završene terenske realizacije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 6. novembra za televiziju Pink da očekuje da će rezultati popisa pokazati da Srbija ima "oko 6.450.000 ljudi“, što prema njegovom mišljenju znači "da je talas migracija prema Evropi i Americi počeo da se smanjuje“.

Vučić je rekao i da Srbija ima oko 6 miliona i 550.000 stanovnika, prema prvim nezvaničnim rezultatima popisa, mada je prema prvim procenama očekivano oko 6,1 miliona.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG