Razovarala: Hannah Kaviani
Američka administracija vremenom će morati tačno da objasni šta je sve potrebno da bi sankcije Rusiji jednom bile ukinute, kao i šta je to što bi Vašington smatrao prihvatljivim i za Kijev i za ostale partnere, kazao je stručnjak u oblasti sankcija i bivši američki zvaničnik, Ričard Nefju (Richard Nephew) u intervjuu za radio Farda, iranski servis Radija Slobodna Evropa.
"Smatram da je ta priča o Rusiji kao najsankcionisanijoj državi potpuna glupost", kazao je on objašnjavajući da je u slučaju te zemlje reč o najvećem broju pojedinačnih sankcija koje su uvedene jednoj državi, ali da to "nema puno veze sa tim koliko su one sveobuhvatne".
"Mislim da činjenica da je Rusija dobila više sankcija od Irana svakako ne znači da je to sveobuhvatniji režim. Sankcije Iranu su i danas jače nego one koje su nametnute Rusiji", rekao je Nefju.
On u intervjuu objašnjava kako izgleda proces uvođenja sankcija, ali i govori o modelima za koje smatra da bi bili najefikasniji kada je reč o sankcionisanju Moskve i njenih kompanija.
RSE: Možete li da nam pojasnite kako funkcioniše čitav proces uvođenja sankcija. Kada vlada SAD-a kontinuirano uvodi sankcije nekoj zemlji, kao na primer u slučaju Rusije, kako se to radi? Da li postoji neka fascikla iz koje se samo izvlače unapred osmišljene i isplanirane sankcije, pa kada vide da jedna ne daje rezultate, pređu na sledeću? Kako to funkcioniše?
Nefju: To sve, između ostalog, zavisi i od priprema. Mislim da ih je u slučaju Rusije bilo strašno puno.
Neke sankcije su već postojale i već je bio angažovan priličan broj ljudi koji prate njihovo sprovođenje i efekte. To je dovelo do toga da nije potrebno imati "fasciklu" sa unapred pripremljenim sankcijama, nego je bilo dovoljno imati tim ljudi koji već znaju slabe tačke ruske ekonomije, ali im je jasno i kakvu štetu bi sankcije protiv Rusije nanele SAD-u, Evropi i drugim partnerima.
Dakle, već je bilo je nekih procena koje su prednosti, a koje loše strane i kada je Bela kuća rekla: "U redu, potrebno nam je da znamo koje su opcije za uvođenje sankcija", imali ste ljude koji su to već pratili, analize, procene, kao i neku vrstu plana za korake koji bi se morali preduzeti u slučaju da Rusija uzvrati sankcijama.
RSE: Kada se uvode određene sankcije državama ili pojedincima, dokle to može ide? Mislim, šta je krajnji cilj u konkretnom slučaju Rusije?
Nefju: Da, mislim da američka administracija i njeni partneri nisu uradili dovoljno, makar kada je reč o onome što su iznosili u javnost, da pojasne šta je krajnji cilj. Smatram da bi trebalo da urade malo više po tom pitanju.
Znate, oni jesu jasno stavili do znanja da im je namera da sankcijama povećaju pritisak na Rusiju kako bi prekinula invaziju, i vratila mir i stabilnost u istočnu Evropu.
Dakle, dali su širu sliku pristupa tome i mislim da je to u redu jer nije reč o sankcijama koje bi trebalo da traju večno, niti o sankcijama koje nužno za cilj imaju promenu režima. Dakle, postoje određene granice i dimenzije.
Međutim, ono što nisu predočili do detalja jeste koje su tačno stvari koje bi Rusija trebalo da uradi da bi sankcije bile povučene. Njihovo objašnjenje je da je to tako jer je kriza još u svojoj ranoj fazi. To ima smisla.
Ne morate već na početku krize da imate unapred osmišljen plan i tačnu predstavu i plan šta bi ste do kraja uradili, pogotovo što ne znamo dokle će stvari ići.
RSE: Mislite li da bi to što stvari nisu do kraja jasne moglo da potkopa krajnju cilj uvođenja sankcija?
Nefju: Mislim da bi do kraja to moglo da se desi. U knjizi koju sam napisao još 2018. godine, prilično jasno sam rekao i to mislim i dalje: eksplicitno izlaganje onog što bi trebalo da se uradi da bi sankcije bile ukinute, ključno je da bi te sankcije imale efekta. Svakako mislim da bi u narednim nedeljama, ne duže od toga, američka administracija morala da izađe u javnost sa idejom koje su to opcije za ublažavanje sankcija.
RSE: U vašem članku koji ste objavili na sajtu “War On The Rocks”, govorite o slučaju Rosatom [ruska državna korporacija za atomsku energiju]. Postojale su neke priče da bi ta kompanija morala da bude sankcionisana, a vi ste govorili o rizicima koje bi ta odluka nosila. Da li time hoćete da kažete da Rosatom uopšte ne bi trebalo sankcionisati s obzirom na njegov značaj?
Nefju: Ne, nikako. Zaista mislim da je Rosatom potpuno legitimna meta koja bi mogla da bude predmet sankcija. Rosatom je glavni generator izvoznih prihoda kada je reč o proizvodnji novih reaktora, kao i pružanja postojećih usluga. Mislim da je vrednost reaktora koje već imaju naručene više od 130 milijardi dolara, tako da to morate smatrati potencijalnom metom.
Međutim, ovde je problem u tome što postoje neki objekti koji su već izgrađeni i koji dobijaju nuklearno gorivo i tehničke usluge od Rosatoma. To znači da ih je prilično teško zameniti, ali nije nemoguće. Iako postoje i drugi dobavljači istih vrsta nuklearnog goriva, kao i ljudi koji mogu da pomognu u upravljanju reaktorima, neke poslove samo Rosatom može da sprovede ili makar da to radi najefikasnije, tako da bi njihovo potpuno sankcionisanje bio veoma ozbiljan udarac i pretnja za mnoge međunarodne nuklearne operacije širom sveta.
Stoga, pre nego što dođemo do konkretnih projekata, kao što je na primer implementacija JCPOA [Zajednički sveobuhvatni plan akcije] nuklearnog sporazuma sa Iranom, mislim da bi trebalo da se izađe sa pojedinačnim sankcijama koje ciljaju samo određene segmente poslovanja Rosatoma.
RSE: Jedna od stvari koje predlažete u svom tekstu jeste da se koriste uredbe umesto SDN liste (Liste posebno označenih državljana). Volela bih da nam to objasnite. Istovremeno, zanima me kako verujete da bi to mogao bezbedniji metod, posebno u slučajevima kao što je kontrola nuklearnog naoružanja?
Nefju: Zbog načina na koji su sankcije sada strukturisane, SDN lista ima svoju implementaciju širom sveta. Kada nekoga dodate na SDN listu pokrećete lavinu aktivnosti – banke i kompanije širom sveta odmah ga stavljaju na listu entiteta ili pojedinaca sa kojima jednostavno neće poslovati. Dodavanje nekog na taj spisak ima tendenciju da bude dramatičnije i drakonskije.
Ono što umesto toga predlažem je u skladu sa onim što Bajdenova administracija već radi, a to je pristup koji je zasnovan na uredbama za uvođenje sankcija, ali sa malo više detalja i različitih nijansi. Na primer, Centralna banka Rusije je na spisku sankcija SAD-a, ali ne i na SDN listi. To omogućava mnogo više fleksibilnosti u primeni sankcija.
RSE: Kada kažete da bi sankcije trebalo da imaju više različitih nijansi, pada mi na pamet slučaj Irana. Ako se osvrnemo na prethodne decenija, vidimo da jesu postojali različiti tipovi sankcija koje su uvedene Iranu, ali svakako čim bi se ime te zemlje pojavilo to bi automatski značilo crveno svetlo za sve koji bi želeli da posluju sa njima, bilo da je reč o privatnim ili državnim kompanijama. Zar ne mislite da bi postojanje bilo kakvih sankcija već samo po sebi bilo znak da ne treba da se posluje sa Rosatomom?
Nefju: Postoji šansa za tako nešto, ali važno je imati na umu jednu ključnu stvar. To nije slučaj u vezi sa svim sankcijama. Na primer, SAD su uvele sankcije Sudanu, Venecueli, Libiji.
Međutim, to i dalje ne znači da ljudi odbijaju bilo kakvu vrstu poslovanja na tim mestima. U toku su brojne poslovne aktivnosti u tim zemljama. Problem sa Iranom je to što su sankcije postale toliko sveobuhvatne da nije ostalo mnogo prostora za poslovanje. Zbog toga su mnogi, od banaka do kompanija, shvatili da je jednostavnije da ne ulaze u bilo kakve poslove koji uključuju Iran. Mislim da Rusija i dalje spada više u kategoriju Venecuele i Libije, nego Irana.
Facebook Forum