Ukoliko u inicijativi Otvoreni Balkan nije svih šest zapadnobalkanskih država - ona neće uspeti, izjavio je izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) 24. novembra.
U onlajn obraćanju na konferenciji o Otvorenom Balkanu u Skupštini Srbije, Eskobar je rekao da regionalne inicijative moraju biti jednako otvorene za sve države.
Inicijativa za saradnju "Otvoreni (Open) Balkan" uključuje Srbiju Albaniju i Severnu Makedoniju, a predviđa slobodu kretanja kapitala, roba, usluga i ljudi između ove tri zemlje. Kosovo, Bosna i Hercegovina i Crna Gora nisu deo Otvorenog Balkana.
Eskobar je izjavio da su među izazovima Otvorenog Balkana kontrola granica nakon njihovog otvaranja, smanjenje korupcije i smanjenje državne kontrole u privredi.
"Pored toga, važno je da ove tri zemlje koje pokreću inicijativu budu veoma otvorene i da blisko razgovaraju sa druga tri partnera koja su skeptična", rekao je Eskobar.
Kako je istakao Eskobar, u regionalnoj inicijativi mora da postoji jednakost za sve građane i projekte i da ne sme biti diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti.
Američki izaslanik za Zapadni Balkan dodao je da su SAD spremne da pomognu regionalne inicijative, ukoliko one ne ometaju evropske integracije.
"Mi smo voljni da vam na tom putu pomognemo, da ispunite međunarodne standarde, da postanemo partneri sa Evropom kako bi obezbedili da ovaj region postane jedan od najvažnijih ekonomija u Evropi", rekao je Eskobar.
Vreme je da se oslobodi privredni potencijal zemalja Zapadnog Balkana i ojača njihova evropska budućnost, istakao je u svom obraćanju američki ambasador u Beogradu Entoni Godfri.
"Podržavamo plan inkluzivnog Otvorenog Balkana da obezbedi slobodan protok robe, ljudi, kapitala i usluga", istakao je on.
Rama: Otvoreni Balkan može da pomogne Srbiji i Kosovu
Premijer Albanije Edi Rama je u onlajn obraćanju rekao da nije na članicama inicijative da bilo koga ubeđuju da je Otvoreni Balkan "stvarno otvoren".
Istakao je i da nije tačna sumnja da inicijativa nije otvorena za druge članice. Naglasio je i da je Otvoreni Balkan kompatibilan sa Berlinskim procesom – inicijativom koju je pokrenula odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel da države Zapadnog Balkana postanu članice Evropske unije.
Ipak, Rama je izrazio nezadovoljstvo zbog toga što Evropska unija odugovlači sa proširenjem na Zapadni Balkan. Albanije i Severna Makedonija već nekoliko godina čekaju od Brisela datum za početak pregovora za pridruživanje EU.
"Obećavaju datume, pa ih onda ne ispune…Mi nećemo biti u Evropskoj uniji iduće godine, zato mi u regionu moramo zajedno da radimo", rekao je premijer Albanije.
Prema oceni Rame, Otvoreni Balkan može da pomogne da se reši spor Srbije i Kosova, jer "problemi mogu biti mnogo adresirani ako smo svi zajedno".
Premijer Albanije je rekao i da bi bio mnogo srećan kada bi oba partnera, Evropska unija i Sjedinjene Države, izjavila da je Otvoreni Balkan "dobra inicijativa".
Brnabić: Porast BDP ako sve bude po planu
Kako je naglasila premijerka Srbije Ana Brnabić, najveća korist Otvorenog Balkana je mnogo stabilniji i bezbedniji region.
"Mi smo relativno mali region, bilo kakva nestabilnost u bilo kojoj zemlji će negativno uticati na sve nas", rekla je Brnabić.
Ekonomska korist je, prema rečima Brnabić, takođe jednako važna jer sa otvaranjem granica i stvaranjem jednistvenog tržišta dolazi znatno veći priliv investicija iz inostranstva.
Prema rečima Brnabić, prognoze su da će države članice Otvorenog Balkana, ukoliko ispune sve planirane mere, imati u naredne dve-tri godine porast bruto domaćeg proizvoda (BDP) za jedan procenat.
"Za pet do sedam godina, ako se primeni sve planirano i ako se još neka država priključi, možemo imati rast BDP od sedamodsto“, rekla je premijerka Srbije.
Dimitrov: Ne smemo biti udaljeni u budućnosti
Suviše dugo smo bili udaljeni i ne sme tako da bude u budućnosti da ne bismo dospeli u ćorsokak Evropske unije, izjavio je danas zamenik premijera za evropske poslove Severne Makedonije Nikola Dimitrov u onlajn obraćanju na konferenciji o Otvorenom Balkanu.
"Treba da šaljemo poruku da smo kao region stabilni i da nalazimo rešenja, a ne probleme, da budemo usmereni ka budućnosti, a da ne budemo zarobljenici prošlosti. Otvoreni Balkan je glavni korak u tom pravcu“, ocenio je Dimitrov.
Prema rečima zamenika premijera Severne Makedonije, države unutar inicijative moraju napraviti jedinstveno tržište, zasnovano na slobodi protoka ljudi, roba i kapitala i investicija, koje će pomoći zelenu tranziciju.
"To će nam pomoći na putu ka EU. Većina preporuka EK se upravo odnosi na to. Kada smo bliski, onda to donosi rast, stabilnost, prosperitet i jačanje", istakao je Dimitrov.
Izneo je i podatak da sa trenutnom stopom rasta zemlje regiona mogu da dostignu prosečan stepen razvoja u EU za šest decenija, a da brojke Svetske banke iz 2016. pokazuju da se 26 miliona sati godišnje provodilo čekajući na granicama u regionu.
"Vlasnici kompanija kažu da im nedostaje radna snaga i da to smanjuje ekonomski razvoj. Za sve je važno da se barijere uklone, što će poboljšati sliku o regionu pred stranim investitorima. Zato regionalna saradnja nije alternativa evrointegracijama, već je u skladu sa njima", rekao je Dimitrov.
Istakao je kako vlade moraju da zadrže mlade kod kuće, jer se ljudski kapital gubi njihovim odlaskom.
"Oni idu jer žele evropski način života. Ako želimo da ostanu, moramo da im omogućiomo to kod kuće", rekao je Dimitrov.
Šta je Otvoreni Balkan?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama i premijer Severne Makedonije Zoran Zaev su pokretači inicijative "Open Balkan", koja je prvobitno bila nazvana "Mini Šengen".
Ova inicijativa predviđa slobodu kretanja kapitala, roba, usluga i ljudi između ove tri zemlje. Od pokretanja inicijative uvedeno je slobodno kretanje građana sa ličnom kartom između Srbije, Severne Makedonije i Albanije.
U okviru inicijative dogovoreno je da od 1. januara 2023. budu ukinute granične kontrole između Srbije, Severne Makedonije i Albanije.
Predviđeno je i postupno stvaranje zajedničkog tržišta za 12 miliona ljudi, koliko ove tri zemlje imaju stanovnika zajedno, odnosno stvaranje "jedinstvene ekonomske zone".
