Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) najavio je preoblikovanje i smanjenje antiterorističke misije u regionu Sahela usred pogoršanja političke i bezbednosne krize u tom regionu na zapadu Afrike.
Takav potez usledio je pošto je Markon suočen s kritikama za nastavljanje kolonijalne politike, ali i podozrivošću francuske javnosti prema tom vojnom angažovanju, pišu svetski mediji.
Kao Amerikanci iz Avganistana
Francuska je držala svoje najveće snage u inostranstvu u Čadu, Maliju, Burkini Faso i Nigeru otkako je Makronov prethodnik Fransoa Oland (François Hollande) pre osam godina pokrenuo operaciju da spreči da Mali padne pod kontrolu džihadista.
Pariz je tvrdio da borbom protiv ekstremista povezanih s terorističkim organizacijama Al Kaida i "Islamska država", kao i drugih ekstremističkih grupa, njena Operacija Barhan (Berkhane) pomaže stanovnicima regiona na zapadu Afrike, ali i štiti Evropu od terorizma i porasta broja izbeglica koje beže od nestabilnosti u svojim zemljama, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Ipak, iako su francuske snage prvobitno porazile džihadiste u Maliju, ubistva i nasilje nastavili su da se šire Sahelom, od severnog do centralnog Malija i preko granica u Niger i Burkinu Faso, ističe britanski list, dodajući da su ekstremističke grupe iskoristile dugotrajne tenzije među zajednicama i popunile prazninu odsustva vladinih snaga širom regiona.
Makron je, podvlači Fajnenšl tajms, zaključio poput predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden) koji povlači američke trupe iz Avganistana, da se takvom angažovanju ne nazire kraj kada vlade dotičnih zemalja nisu u stanju da upravljaju nad svojim teritorijama ili čak ni da ih zadrže.
Kao što su SAD uspešno oterale talibane s vlasti u Avganistanu 2001. samo da bi posle početnog vojnog uspeha usledila pobuna, tako ni, ocenjuje list, Francuska nije mogla da nadogradi svoju početnu pobedu u Maliju 2013. godine da bi nametnula dugoročni mir ili ojačala vlade u regiji Sahela.
Iako su francuske snage redovno objavljivale da su izvodile uspešne operacije eliminacije džihadista a neki analitičari kažu da njihovo prisustvo pomaže u ograničavanju napretka ekstremista, prisustvo Francuske u regionu takođe podstiče antikolonijalno raspoloženje koje se lako zloupotrebljava.
Bezbednosna praznina
Dok Francuska planira smanjenje svojih trupa u Sahelu, raste pretnja džihadista kako se ekstremističke grupe bore da preuzmu kontrolu nad teritorijama na ogromnom prostoru južno od Sahare, ističe Asošiejtid pres (Associated Press).
Najava o smanjenju broja francuskih vojnika usledila je posle godina kritika da je francuska vojna operacija prosto novo ponavljanje kolonijalne vladavine, ali do promene dolazi i usred pogoršanja političke i bezbednosne krize u regionu, ukazuje AP, podsećajući da se u Maliju u maju dogodio drugi puč u devet meseci.
Iako su se zvaničnici vlade Malija vratili u neke gradove koje su ranije zauzeli džihadisti prvi put od 2012, postoje izveštaji i o ekstremistima koji seku ruke kako bi kaznili ljude osumnjičene za krađu, što je povratak na šerijatski zakon uveden u severnom Maliju pre francuske vojne intervencije.
Takođe je došlo do skoka u ekstremističkim napadima u Burkini Faso i Nigeru, što je izazvalo zabrinutost da će smanjenje francuskih snaga stvoriti bezbednosnu prazninu u Sahelu koju će brzo popuniti džihadisti.
Istovremeno, neki vojnici se pitaju ima li smisla boriti se. "Šta mi uopšte radimo ovde", pitao je jedan vojnik u izjavi za AP. Drugi, međutim, kažu da džihadisti predstavljaju dugoročnu pretnju. "Suočeni smo s nečim što će godinama trajati. Sledećih 10 godina imaćete teroriste u ovoj oblasti", rekao je Jan Malar (Yann Malard), komandant vazdušne baze i predstavnik Operacije Barhan u Nigeru.
Francuska strategija bila je da oslabi džihadiste i obuči lokalne snage da obezbeđuju svoje zemlje. Od dolaska je obučeno oko 18 hiljada vojnika, uglavnom u Maliju, ali je napredak spor, ukazuje AP, navodeći da analitičari i aktivisti kažu da je većina država u Sahelu i dalje isuviše siromašna i bez dovoljno osoblja da bi pružila bezbednost i usluge koje su zajednicama preko potrebne.
Frustracija Pariza
Makron je u petak, 9. jula, rekao da će Francuska uskoro početi da preoblikuje svoje vojno prisustvo u Sahelu, gde je bila na prvoj liniji borbe protiv islamističkih ekstremista.
Poslednjih meseci Francuska je imala neke uspehe protiv ekstremista u Sahelu, ali je s izuzetno krhkom situacijom bez vidljivog kraja misije i političkih previranja, posebno u Maliju, Pariz sve više frustriran, ukazuje Rojters (Reuters).
Francuska će prvo premestiti svoje trupe dalje na jug da bi suzbila pretnje ekstremista u obalskim državama, a zatim će kasnije početi da smanjuje njihovo prisustvo na približno polovinu sadašnjeg nivoa od oko 5.100 vojnika, rekao je Makron, mada nije izneo vremenski okvir.
"Ostaćemo posvećeni. Ali ostati posvećen znači i prilagoditi se", rekao je Makron na konferenciji za novinare posle virtuelnog samita s liderima Nigera, Malija, Čada, Burkine Faso i Mauritanije koji čine region G5 Sahela.
On je dodao da će se francuska vojska usredsrediti na više lidere ekstremističkih grupa povezanih s "Islamskom državom" i Al Kaidom, dok će nacionalnim vojskama država Sahela pomoći da jačaju svoju borbenu moć.
Politička previranja
Makron je rekao da će Francuska početi da zatvara svoje vojne baze na severu Malija, pošto je pretnja od džihadista počela da se spušta ka jugu gde je sve više zemalja izloženo napadima, ukazuje Frans pres (Agence France-Presse).
Analitičari već dugo upozoravaju da bi džihadisti iz pet zemalja Sahela mogli da se usredsrede na druge države, uključujući Obalu Slonovače ili Benin.
Makron je rekao da će Francuska ostati dugoročni partner za zemlje G5, ali da "ni na koji način neće preuzeti odgovornosti i suverenitet država u regionu, da ispuni njihovu misiju vraćanja bezbednosti i usluga vlada stanovništvu".
Francuska se takođe nada da će ubediti evropske saveznike da pojačaju učešće u antiterorističkoj borbi u Sahelu u okviru međunarodnih snaga Takuba za jačanje lokalnih vojski. Zasad su Češka, Estonija, Italija i Švedska odgovorile na Makronov poziv. Ali, čak i ako veći saveznici poput Nemačke pošalju stotine vojnika, pobeda u borbi protiv pobunjenika raštrkanih po polupustinjskoj oblasti površine zapadne Evrope neće biti laka, ocenjuje AFP.
Nova politička previranja naročito u Maliju i Čadu, gde su na vlasti vojne hunte, postavljaju dodatna pitanja da li lokalne vlade mogu da se izbore s pretnjom islamističkih militanata.
Dok je Makron rekao da je privremeni lider Čada Mahamat Idris Debi Itno (Mahamat Idriss Deby Itno) ove nedelje pružio uveravanja u demokratsku tranziciju posle ubistva Debijevog oca u aprilu, u slučaju Malija ima više "nepoverenja", ukazuje AFP. Francuska je suspendovala vojnu saradnju s Malijem u junu posle drugog puča u devet meseci, pošto je vojni moćnik Asimi Goita (Assimi Goita) zatvorio, a potom i zbacio s vlasti privremene civilne lidere zemlje.
Promena raspoloženja
Dok ekstremisti povezani s Al Kaidom i "Islamskom državom" jačaju u Sahelu koji je postao prva linija fronta u ratu protiv islamističkog ekstremizma, ali i glavni tranzitni put za droge, oružje i džihadiste, raspoloženje se menja i u Francuskoj i u tom regionu, ocenjuje BBC.
Najava Pariza o smanjenje trupa u Sahelu usledila je posle suspenzije zajedničkih vojnih operacija s vojskom Malija nakon drugog puča u toj zemlji, ali, ističe britanski javni servis, nije samo to u pitanju.
U Francuskoj je Makron već u kampanji za izbore 2022. godine i francusko javno mnjenje je sve više podozrivo po pitanje misije u Sahelu. S druge strane, smrt lidera Čada Idrisa Debija promenila je situaciju u Sahelu, dok u Maliju postoji snažno protivljenje francuskom prisustvu.
Mali je bio taj koji je 2013. pozvao Francusku u pomoć, ali se Francuska sada našla na udaru kritika zbog osude državnog udara u Maliju, dok je podržala to što je vojska Čada postavila sina Idrisa Debija za novog lidera, što su opozicione stranke u toj zemlji nazvale "institucionalnim pučem".
Dotle, dodaje BBC, Makron kaže da ne može prihvatiti što je Mali odlučio da krene u dijalog s istim džihadističkim grupama protiv kojih se bore francuske snage u toj zemlji.
Facebook Forum