Dostupni linkovi

Zašto se desnica suprotstavlja rodno senzitivnom jeziku?


Oglas na vratima pekare u centru Beograda

„Nasilje nad jezikom“, „izvrgavanje ruglu“ jezika, nametanje „novogovora“ – neki su od komentara desno orijentisanih partija u Srbiji na novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji predviđa obavezu upotrebe takozvanog rodno senzitivnog jezika u medijima.

Upotrebi ženskih oblika za zanimanja kao što je „psihološkinja“, „epidemiološkinja“, „sudinica“ suprotstavili su se i pojedini lingvisti, a argumenti protiv ovih izraza su naučne, ali i političko-ideološke prirode.

Da li je srpski jezik rodno osetljiv?

„Srpski jezik je oduvek bio ono što danas nazivamo rodno osetljivim jezikom“, navodi Svetlana Tomić, profesorka na Fakultetu za strane jezike Alfa BK univerziteta.

Tomić kaže da su ženski oblici za određena zanimanja i funkcije bili prisutni i pre 19. veka.

„U dokumentima, ženama se nije obraćalo sa upravitelj, nego upraviteljka prve više ženske škole, koja je osnovana u Beogradu 1863. godine“, ističe ona.

Svetlana Tomić, profesorka na Fakultetu za strane jezike Alfa BK univerziteta
Svetlana Tomić, profesorka na Fakultetu za strane jezike Alfa BK univerziteta

Kasnije se ti oblici, prema njenim rečima, mogu pronaći u delu srpske književnice Jelene J. Dimitrijević "Nove" iz 1912. godine.

„Ona je upotrebljavala reči kao što su baletkinja, igračica i strankinja“, kaže Tomić.

Nakon Drugog svetskog rata, prema njenim rečima, ženski oblici kao što je „traktoristkinja“ bili su korišćeni u štampi Antifašitičkog fronta žena (AFŽ), ženske organizacije osnovane za vreme Drugog svetskog rata.

„Danas bi bio skandal spomenuti tu reč“, navodi ona.

Tomić kaže da su se otpori korišćenju ženskih oblika za profesije uglavnom javljali u sferi obrazovanja i da je izbegavano njihovo korišćenje.

Prema njenim rečima, taj otpor je danas najviše prisutan kod lingvista „normativista“, odnosno onih koji insistiraju na tome da je uvođenje ženskih oblika za pojedina zanimanja narušavanje norme srpskog jezika.

„Normativisti su prevashodno ljudi iz institucija, iz Instituta za srpski jezik (u okviru Srpske akademije nauka i umetnosti, prim. aut), neki od njih su autori gramatika i pravopisa“, kaže ona.

Tomić smatra da su argumenti „normativista“ nedosledni jer odbijaju korišćenje ženskih oblika za funkcije i zanimanja koje obavljaju žene prećutkujući da se time otvara problem u formiranju rečenice u srpskom jeziku.

„Na primer, ako kažete državni sekretar je rekla, to je nepravilno, nemate slaganje u rodu subjekta i predikata u toj rečenici“, kaže ona.

Argumenti 'normativista' i desnih partija

Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je 1. juna 2021. stupio na snagu, između ostalog, predviđa da su „sredstva javnog informisanja dužna da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik i da razvijanjem svesti o značaju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju rodnih stereotipa“.

Na odredbe ovog zakona koje se odnose na rodno osetljiv jezik reagovao je Odbor za standardizaciju jezika, naučno-stručno telo obrazovano 1997. godine pri Institutu za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti.

U saopštenju ovog Odbora od 12. maja navodi se da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti „u suprotnosti sa celom istorijom norme srpskog književnog jezika, a samim tim i sa njegovim sistemskim i strukturnim pravilima“.

Naime, iz Odbora tvrde da se ovim Zakonom nameće korišćenje izraza poput „vatrogaskinja“, „filološkinja“, „borkinja“ koji, kako se tvrdi „ne da nisu svojstvene srpskom standardnom jeziku, nego predstavljaju nasilje nad njegovim zakonitostima“.

Ove argumente preuzele su u svojoj kritici Zakona o rodnoj ravnopravnosti desno orijentisane partije, poput „Srpskog pokreta Dveri“.

U saopštenju koje je ova stranka objavila 1. juna na svom sajtu navodi se da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti „pokušaj urušavanja jezičke norme našeg (srpskog, prim. aut) jezika i nametanje političke standardizacije“.

Spomenuto saopštenje potpisuje Gordana Marinković Savović koja je u Predsedništvu „Dveri“.

„U srpskom jeziku postoje reči koje označavaju osobe i zvanja i muškog i ženskog pola, na primer pisac ili ministar ili blagajnik. Nasuprot tome, ovaj zakon pokušava da nametne jezičke strukture koje su nesvojstvene jeziku“, navodi Marinković Savović za RSE ističući ipak da postoje ženski oblici koji su prihvaćeni kao što je „učiteljica“.

Gordana Marinković Savović, stranka "Srpski pokret Dveri"
Gordana Marinković Savović, stranka "Srpski pokret Dveri"

Na pitanje zašto je u srpskom jeziku prihvatljivo reći „učiteljica“, a ne „psihološkinja“, ona navodi da je problem u nastavcima za ženski rod koji nisu standardizovani.

„Neki (nastavci, prim. aut.) su potpuno u strukturi našeg jezika, a drugi nisu, oni ne odgovaraju našoj strukturi jezika“, kaže ona.

Ona takođe ističe da su pojedini ženski oblici za zanimanja poput „trenerica“ zbunjujući jer imaju više značenja (žena trener i komad odeće, prim. aut.).

Inače, Zakon o rodnoj ravnopravnosti ne precizira kako će glasiti ženski oblici imena određenih profesija, već samo nalaže upotrebu rodno senzitivnog jezika.

Marinković Savović smatra da rod „ne bi smeo da određuje nešto što je neko postigao, njegovo zvanje, titulu, stručnost“, pa insistiranje na ženskim oblicima smatra neprihvatljivim.

Za nju je osnovni problem u tome što se predlagači Zakona nisu konsultovali sa „strukom“, odnosno predstavnicima Odbora za standardizaciju srpskog jezika pre predlaganja ovakvog rešenja.

Epidemiolog ili epidemiološkinja - put do rodne ravnopravnosti?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:45 0:00

Naučni ili ideološki sukob?

„Čini se da se pojedini lingvisti nekada kriju iza jezika kako bi promovisali određenu ideologiju“, kaže profesorka Svetlana Tomić.

Tomić navodi da je terminologija koju lingvisti „normativisti“ u kritici rodno senzitivnog jezika koriste često populistička i nema veze sa naukom.

„Ja tu vidim jednu patrijarhalnu političku dimenziju u celoj priču, jedan redukovan naučni pristup koji ne dozvoljava da obuhvate različita istraživanja, na primer, sociolingvistike da muški rod nije neutralan“, kaže ona objašnjavajući da ako u novinarskom naslovu piše „Izvrsni rezultati sportiste“ čitaoci i čitateljke neće misliti da je tekst napisan o ženi.

Sa druge strane, lingvisti Odbora za standardizaciju takođe optužuju predlagače Zakona o rodnoj ravnopravnosti da pokušavaju da utiču na jezik iz političkih i ideoloških razloga.

„Navedeni Zakon je bez sumnje napravljen pod uticajem Brisela“, navodi se u saopštenju Odbora od 12. maja. Ističe se i da se ovim zakonom ženski oblici nameću „na silu“.

Marinković Savović iz „Dveri“ takođe smatra da je ovo ideološki spor.

„To je jedan od zakona koji je nametnut Vladi, to nije potreba koja se javila u jeziku jer jezik ima svoje zakone i sam se razvija“, smatra ona.

Ipak, politički cilj kreatora Zakona o rodnoj ravnopravnosti, pa i odredbi koje se odnose na rodno senzitivni jezik, naveden je u samom zakonu.

Naime, Zakon rodno osetljiv jezik definiše kao „jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu“. Na ovaj način, ne krije se namera da se kroz jezik promoviše ravnopravnost žena i muškaraca.

Marinković Savović kaže da nije protiv ravnopravnosti žena i muškaraca, ali misli da se to ne postiže ovim zakonom.

„Vi ne dobijate nikakva prava time što ćete dobiti zvanje u ženskom rodu“, kaže ona.

Kako je RSE pisao, rodno senzitivni jezik preporučuje se i u drugim dokumentima, kao što je „Uputstvo za standardizovan nediskriminativan govor i ponašanje“ na sajtu republičkog Zaštitnika građana.

U ovom dokumentu se preporučuje korišćenje ženskih oblika za titule, zanimanja i zvanja žena sa obrazloženjem da je „jezička nevidljivost žena neprihvatljiva“.

Odredbe Zakona koje se odnose na obavezu medija, organa javne vlasti poslodavaca koji se bave obrazovanjem, vaspitanjem, naukom i tehnološkim razvojem da koriste rodno osetljiv jezik stupaju na snagu 2024. godine.

Facebook Forum

Pogledajte

Perspektiva - specijal sa Aleksandrom Jovanovićom– Ćutom u Beogradu: 'Protest protiv svega'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:24:17 0:00
XS
SM
MD
LG