Otkriće masovne grobnice s ostacima više od 200 starosedelačke dece umrle u sistemu škola za prisilnu asimilaciju potreslo je Kanadu, ali i ponovo otvorilo rane kanadske problematične prošlosti prema starosedelačkom stanovništvu, pišu svetski mediji.
'Surova stvarnost'
Starosedelačka zajednica saopštila je da je pronašla dokaze da je 215 dece sahranjeno na teritoriji škole u Britanskoj Kolumbiji na zapadu Kanade, jednoj od mnogih takvih škola koje su osnovane da prisilno asimiluju starosedeoce.
U Kanadi je decenijama većina starosedelačke dece oduzimana porodicama i slata u internate, piše Njujork tajms (The New York Times), ukazujući da se veliki broj dece nikada nije vratio kući, dok su njihove porodice dobile tek nejasna objašnjenja ako su ih uopšte i dobile.
Poglavica Rozana Kasimir (Rosanne Casimir) iz plemena Prvih naroda Tk’emlups te Sekvepemk (Tk’emlups te Secwepemc) rekla je u petak, 28. maja, da su radarom otkriveni ostaci dece u blizini mesta gde se nalazila Kamlups indijanska rezidencijalna škola (Kamloops Indian Residential School), koja je radila od 1890. do kasnih 70-ih godina.
U Kanadi je u 19. veku osnovan sistem rezidencijalnih škola, uglavnom pod upravom crkava, u koju su autohtona deca prisilno slata. Sistem je počeo da se gasi 70-ih, ali je poslednja takva škola zatvorena 1996.
Kanadska Komisija za istinu i pomirenje, koja je osnovana kao deo vladinog izvinjenja i nagodbe oko škola, zaključila je da je najmanje 4.100 učenika umrlo u školama, mnogi usled zlostavljanja ili zanemarivanja, kao i bolesti i nesreća. Takođe je, ukazuje Njujork tajms, otkriveno da u mnogim slučajevima porodice nikada nisu saznale sudbinu svojih potomaka, koji su danas zbirno poznati kao nestala deca.
"To je surova stvarnost i to je naša istina, to je naša istorija", rekla je Kasimir na konferenciji za novinare. "I to je nešto za šta smo uvek morali da se borimo da dokažemo. Za mene je to uvek bila užasna, užasna istorija."
Kasimir je rekla je da je potraga za ostacima u Kamlupsu počela početkom 2000-ih, delom zbog toga što se zvanična objašnjenja – uključujući sugestije da su nestala deca prosto pobegla – nisu poklapala s pričama koje su izneli bivši đaci.
Ona je rekla da su u grobnici nađeni ostaci dece stare i tri godine.
Tuga i pitanja
Otkriće masovne grobnice s ostacima 215 starosedelačke dece izazvalo je tugu, ali i postavilo pitanja u Kanadi, ističe Vašington post (The Washington Post).
Bdenije i molitvene ceremonije za učenike iz rezidencijalne škole u petak su održana širom Britanske Kolumbije, dok se improvizovana spomen ploča pojavila u Vankuveru gde su ostavljeni parovi dečijih cipela za svakog od umrlih.
Donji dom kanadskog parlamenta je ubrzao usvajanje zakona kojim bi se osnovao novi nacionalni praznik u znak sećanja na decu koja su umrla u rezidencijalnim školama.
Otkriće je takođe ponovo usmerilo pažnju na Rimokatoličku crkvu, koja je upravljala školom u Kamlupsu od 1890. do 1969. godine. Iako se kanadska vlada formalno izvinila i isplatila milijarde odštete preživelima rezidencijalnih škola, Katolička crkva, kako piše Vašington post, tek treba da se izvini.
Kanadski premijer Džastin Trudo (Justin Trudeau) je 2018. godine uputio lični apel papi Franji, ali je zahtev odbijen. Mada Vatikan nije komentarisao otkriće masovne grobnice, lokalni crkveni lideri izrazili su žalost zbog te tragedije.
Skoro 150.000 starosedelačke dece u Kanadi oduzeto je porodicama između 1883. i 1996. godine i poslato u rezidencijalne škole gde su strogo bili zabranjeni starosedelački jezici i tradicije.
'Bolan podsetnik'
Pronalazak ostataka više od 200 dece ponudio je snažan podsetnik na kanadsku problematičnu prošlost sa starosedelačkom decom, ponovo otvorivši rane zbog vekovnog maltretiranja starosedelaca, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Politički lideri, predvođeni premijerom Trudom, izrazili su saučešće starosedelačkoj zajednici.
"To je bolan podsetnik na mračno i sramotno poglavlje istorije naše zemlje", naveo je kanadski premijer na svom zvaničnom Tviter (Twitter) nalogu.
Trudo je radio na većem pomirenju sa 1,7 miliona starosedeoca u Kanadi, što mu je, kako navodi američki list, bio jedan od prioriteta od dolaska na funkciju.
Starosedelački Kanađani čine otprilike pet odsto od ukupno 38 miliona stanovnika, ali i slabo prolaze po nizu pokazatelja, s većim stopama samoubistava, zatvaranja i smrtnosti novorođenčadi nego kod šire populacije.
'Kulturni genocid'
Najmanje 150.000 dece pohađalo je rezidencijalne škole u okviru onoga što je kanadska Komisija za istinu i pomirenje opisala 2015. godine kao "kulturni genocid" usmeren na starosedeoce, ukazuje Gardijan (The Guardian).
U dokumentima koji su predati komisiji, bivši đaci škole u Kamlupsu opisali su teške uslove u toj instituciji koja od vlade nije dobila dovoljno sredstava po đaku da bi mogla da plati troškove.
Džordž Menjuel (George Manuel), koji je pohađao tu školu u dvadesetim godinama prošlog veka, rekao je: "Svaki indijanski đak mirisao je na glad."
Za školu u Kamlupsu je navedeno da je bila nehigijenska i da je u njoj bilo hladno zimi. U tim dokumentima se, ističe britanski list, spominje i da su đaci bili izloženi širenju malih boginja, tuberkuloze, gripa i drugih zaraznih bolesti, kao i da su mnogi umrli.
U izveštaju iz 1935. godine o smrti od malih boginja u školi, primećeno je da 285 učenika spava u pet prepunih spavaonica. "Tokom epidemije nemoguće je prikladno izolovati pacijente i kontakte", navedeno je u dokumentu.
Nasilje nad učenicima rezidencijalne škole u Kamlupsu nastavljeno je sve do njenog zatvaranja. Komisija za istinu i pomirenje navela je da se šezdesetih godina direktor škole zalagao da se stariji dečaci koji se potuku, stave u bokserski ring. "Stavite ih u ring s rukavicama i pratite bokserski meč sve dok oba dečaka ne budu previše umorna da ih bude briga."
Međugeneracijska trauma
Zastrašujuće otkriće grobnice za neke bivše učenike rezidencijalne škole u Kamlupsu iskristalisalo je tugu koju su nosili ceo život, ističe CNN.
"Priča je toliko nestvarna, da je juče postala stvarna za mnoge od nas u ovoj zajednici", rekao je za CNN Harvi Mekliod (Harvey McLeod), koji je dve godine bio u toj školi krajem 60-ih godina.
Mekliod kaže da su se on i drugi bivši đaci pitali šta se dogodilo sa prijateljima i školskim kolegama. "Ponekad se ljudi nisu vraćali, bili smo srećni zbog njih, mislili smo da su pobegli, ne znajući šta im se zapravo dogodilo", rekao je Mekliod.
On navodi da je rezidencijalni školski sistem ostavio ožiljak u generacijama u njegovoj porodici i da je zlostavljanje koje je pretrpeo u školi u Kamlupsu mučilo njega, njegovu porodicu i školske drugare. "Zlostavljanje koje mi se dogodilo bilo je fizičko, da, bilo je seksualno, da, i 1966. bio sam osoba koja više nije želela da živi ", rekao je Mekliod, upoređujući traumu koju je preživeo s iskušenjima ratnih zarobljenika.
Mekliod je zajedno s većinom svoje braće i sestara 1966. ušao u školu u kojoj su bili i njegovi roditelji. "I mogu samo da zamislim šta su moji mama i tata osećali kada su neke od nas ostavili tamo znajući šta su doživeli u toj školi".
On je rekao da je otkriće grobnice u njegovoj bivšoj školi već pomoglo članovima zajednice da razgovaraju o zlostavljanju koje su pretrpeli i međugeneracijskoj traumi koju je izazvalo. "Oprostio sam, oprostio sam mojim roditeljima, oprostio sam mojim zlostavljačima, prekinuo sam lanac koji me je držao u toj školi, ne želim više tamo da živim, ali istovremeno želim da se osigura da ljudi koji nisu došli kući, budu priznati i poštovani i vraćeni kući na dobar način", rekao je Mekliod.
Facebook Forum