Šefica libijske diplomatije Najla Mangouš pozvala je u ponedeljak Tursku da sprovede rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o povlačenju više od 20 hiljada stranih boraca i plaćenika iz te ratom razorene zemlje.
Ministarka spoljnih poslova privremene vlade Libije je to rekla na zajedničkoj konferenciji za novinare sa turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom koji je posetio Tripoli, sa ministrom odbrane Hulusijem Akarom, načelnikom Generalštaba i šefom turske obaveštajne službe.
"Pozivamo Tursku da preduzme korake za sprovođenje svih odredbi ... rezolucije Saveta bezbednosti i da sarađuje u proterivanju svih stranih snaga i plaćenika sa libijske teritorije", rekla je ona.
Ove izjave su doživljene kao ukor Turskoj koja je rasporedila trupe i sirijske plaćenike da se bore zajedno sa milicijama iz Tripolija otkako su snage vojnog zapovednika Khalife Hifter pokrenule napad na glavni grad 2019. godine, prenosi AP.
Čavušoglu je odgovorio da su turske snage bile u Libiji kao deo sporazuma o obuci koji je postignut sa prethodnom libijskom administracijom.
"Postoje oni koji izjednačavaju naše pravno prisustvo ... sa stranim plaćeničkim grupama koje se u ovoj zemlji bore za novac", rekao je.
Odlazak stotina turskih trupa "svakako je teško za sprovođenje", istakao je Čavušoglu.
"Veoma teško za Tripoli - jer je veoma velika (plaćenička) misija još uvek u centralnoj Libiji i mogla bi da pomogne (Hifteru) da ponovo krene na zapad. I veoma teško za Tursku - jer je potrošila velika sredstva kako bi osigurala da dugo ostane u zapadnoj Libiji," dodao je.
Privremena vlada Libije, koja je vlast preuzela u martu, ima zadatak da okupi zemlju koja je građanskim ratom rastrgana skoro deceniju. Njegov cilj je i da usmeri Libiju na opšte izbore 24. decembra.
Turska je u Libiji podržavala međunarodno priznatu vladu sa sedištem u Tripoliju, sa kojom je i potpisala sporazum o razgraničenju u Sredozemnom moru što je izazvalo proteste Grčke i Kipra. Obe zemlje su osudile sporazum, rekavši da je to ozbiljno kršenje međunarodnog prava kojim se zanemaruju prava drugih zemalja istočnog Sredozemlja.
Libija je zapala u haos 2011. godine, kada je svrgnut, a ubrzo i ubijen njen dugogodišnji lider Moamer Gadafi, a od 2015. je bila podeljena između dve rivalske vlade, pobunjeničke na istoku i međunarodno priznate na zapadu zemlje.
Privremena libijska vlada, koja je vlast preuzela u martu, vodiće zemlju do održavanja opštih izbora 24. decembra.
Diplomate Saveta bezbednosti kažu da u Libiji ima više od 20 hiljada stranih boraca i plaćenika, uključujući 13 hiljada Sirijaca i 11 hiljada Sudanaca.
Petnaest članica Saveta bezbednosti saglasilo se na neformalnom sastanku prošle nedelje da je povratak stranih boraca i plaćenika jedini put ka napretku, izjavili su zvaničnici koji su govorili uz uslov anonimnosti, jer je sastanak bio zatvoren, prenosi AP.
