Šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkemper izjavio je danas (20. april) da je pandemija virusa korona pokrenula novi talas govora mržnje.
On je na prezentaciji novog „Izveštaja o upotrebi govora mržnje u medijima u Srbiji“, koji je pripremljen u okviru zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope „Promocija različitosti i ravnopravnosti u Srbiji“, rekao da je zabrinut zbog dalje polarizacije javnog diskursa.
„Govor mržnje povezan sa COVID-19 uključuje različite prezirne izraze protiv pojedinaca i grupa. Stereotipizacija, stigmatizacija i upotreba pogrdnih i ponekad nasilnih izraza mogu se videti i u Srbiji. Kao što je takođe navedeno u izveštaju, oni su posebno usmereni na već marginalizovane grupe, uključujući starije osobe, Rome, LGBTI osobe, etničke manjine, migrante i strance. Iako govor mržnje često šire pripadnici javnosti, njegove posledice pogoršava zapaljiva retorika političara i drugih koji imaju uticaj, uključujući medije“, rekao je Flesenkemper.
Mateja Norčič Štamcar, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, rekla je u uvodnom obraćanju da je govor mržnje univerzalni problem, te da je neophodan jedinstven i koordinisan pristup rešavanju ovog problema.
Kako je istakla, u prethodnim izveštajima Evropske komisije je primećeno da se govor mržnje često toleriše u medijima, kao i da se regulatorna tela nedovoljno bave ovim problemom.
„Evropska komisija pažljivo prati mere koje Srbija sprovodi sa ciljem sprečavanja govora mržnje, ali ova borba je lanac u kojem svi imamo svoju kariku odgovornosti. Nadam se da će svaki naredni izveštaj pokazati napredak u borbi protiv govora mržnje“, zaključila je Norčič Štamcar.
Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, primetila je da se osobe koje izražavaju govor mržnje često pozivaju na slobodu izražavanja.
„Treba imati u vidu da sloboda govora nije i ne može biti opravdanje za govor mržnje. Razlika je vrlo jasna“, rekla je Janković.
Prema njenim rečima, bilo je mnogo slučajeva pred Poverenikom koji su se odnosili na govor mržnje od strane uticajnih ličnosti.
„Svakako da ima prostora za napredak, ali je jasno da pravda ne može da bude selektivna i da nema zaštićenih pojedinaca“, rekla je Janković.
Izveštaj, koji pokriva period istraživanje sprovedeno u periodu novembar-decembar 2020. godine, pruža primere govora mržnje u medijima u Srbiji koji potvrđuju i ilustruju nalaze Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije (ECRI) iz izveštaja o Srbiji za 2017. godinu.
ECRI je primetila da se mediji u Srbiji često koriste zapaljivim, pežorativnim i nacionalističkim jezikom i nastavljaju da daju prostor govoru mržnje političara i drugih javnih ličnosti, pojačavajući njegov efekat.
Danas predstavljeni izveštaj zaključuje da je Srbiji potrebno medijsko okruženje koje će omogućiti živopisnu i uravnoteženu javnu raspravu, kako bi građani mogli da dobiju nepristrasne informacije o pitanjima od javnog interesa. U takvom okruženju, govor mržnje treba iskoreniti.
Izveštaj takođe naglašava važnost uloge Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Ombudsmana, sudija specijalizovanih za antidiskriminaciono pravo, kao i Regulatornog tela za elektronske medije, Saveta za štampu i novinarskih udruženja.
Izveštaj je pripremljen u okviru projekta „Promocija različitosti i ravnopravnosti u Srbiji“, koji je deo zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022“.
